Pukla "ljubav"; Tramp "okreće leđa" Netanjahuu?

U spoljnoj politici predsednika SAD Donalda Trampa, Izrael se dugo činio kao izuzetak – zemlja koja dobija podršku čak i kada njene politike nisu u skladu sa američkim interesima ili preferencijama predsednika i njegove politike "Amerika na prvom mestu". No, sve je više znakova da bi se to moglo promeniti, analizira Foreign Policy.

Izrael ima brojne pristalice u Trampovom najužem krugu, među kojima su američki šef diplomatije Marko Rubio, izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof i ambasador u Izraelu Majk Hakabi. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu godinama je uspešno laskao Trampu – od imenovanja naselja po njegovom imenu do javnog veličanja njegovih odluka.

• Još jedno krvavo jutro: Mrtvi na sve strane
• Netanjahu otima Zapadnu obalu? Sastao se sa desničarima
• Izraelski špijun obešen u Iranu

Podršku ima i u republikanskom Kongresu i u Trampu naklonjenim medijima poput Fox Newsa i Newsmaxa. Ta kombinacija pridobila je Trampa da se ovog leta pridruži izraelskom pokušaju uništenja iranskog nuklearnog programa.

Rizik od zaokreta

No, Tramp je poznat po naglim zaokretima. Na meti njegove kritike već su se našli i bliski saveznici poput Kanade, Nemačke ili Velike Britanije. Nakon godina hvalospeva i popustljivog stava prema Moskvi i Vladimiru Putinu, sada ga otvoreno proziva i zahteva da Ukrajina povrati sve izgubljene teritorije.

Razlike između američke i izraelske politike na Bliskom istoku već su vidljive. Vašington je sklopio poseban dogovor sa Hutima u Jemenu uprkos njihovim napadima na Izrael, dok se u Siriji Tramp približio predsedniku Ahmedu al-Šariju, kojeg Izrael i dalje napada.

Gaza je potencijalno najveće žarište. Tramp želi dogovor kojim bi Hamas oslobodio taoce, dok Netanjahu insistira na potpunom uništenju Hamasa – cilju koji je teško ostvariv. Tramp je u četvrtak izjavio da ne bi dozvolio izraelsku aneksiju Zapadne obale i najavio američki plan za Gazu koji uključuje korake ka palestinskoj državnosti.

Tramp traži pobednike

Tramp voli pobednike, a dok su izraelski udari na Iran ojačali njegovu podršku, dugotrajni rat u Gazi koji proizvodi humanitarnu katastrofu mogao bi izazvati suprotan efekat. Prema pisanju američkih medija, Tramp je bio besan na Netanjahua zbog nedavnog izraelskog napada na Katar, savezničku državu u kojoj su stacionirani američki vojnici.

Tramp se nije ustručavao da pokaže i ličnu ljutnju prema izraelskom premijeru – nakon što je Netanjahu 2020. čestitao Džou Bajdenu na pobedi, Tramp ga je optužio za nelojalnost i opsovao u intervjuu.

• Netanjahu otima Zapadnu obalu? Sastao se sa desničarima
• Tramp dao zeleno svetlo za napad na Rusiju
• Važan sastanak; Stiže i Tramp

I dok republikanski establišment ostaje snažno pro-izraelski, unutar Trampovog pokreta MAGA stavovi su podeljeniji. Kongresmenka Marjori Tejlor Grin izraelske akcije u Gazi nazvala je "genocidom", a konzervativni komentator Taker Karlson sugerisao je da SAD treba "pustiti Izrael da se sam bori".

Sve slabija podrška

Podrška Izraelu je sve slabija među mlađim Amerikancima – manje od 10 procenata onih mlađih od 34 godine ima pozitivan stav o Netanjahuu i izraelskoj politici u Gazi.

Analitičari smatraju da bi Trampovo "okretanje leđa" pre značilo smanjenu podršku, javne kritike i transakcijsko pregovaranje, nego potpuni raskid. I dalje je malo verovatno da bi SAD prekinuo obaveštajnu saradnju ili prodaju oružja Izraelu. Netanjahu pak tvrdi da će Izrael radije ostati izolovan nego pristati na ustupke sigurnosti.

Ipak, već i sama mogućnost da Vašington oslabi podršku svom najbližem savezniku na Bliskom istoku bila bi ozbiljan udarac izraelskoj diplomatiji i bezbednosti. U regionu u kojem je kredibilitet ključna valuta, pretnja delimičnog američkog povlačenja mogla bi Izrael koštati jednako kao i stvarni prekid podrške.