Put ka nezavisnosti: Zašto Norveška odbija da uđe u EU?

Iako su svi njeni susedi pristupili ili su uskoro trebalo da pristupe budućoj Evropskoj uniji, norveško stanovništvo odbilo je tu ponudu, što su pokazali rezultati referenduma.

Norveška je 1905. godine izborila nezavisnost od Švedske, nakon decenija napetosti između dve države. U 20. veku Norveška se posvetila razvoju ekonomije i diplomatije kako bi postala konkurentna u evropskoj politici. Takva politika zastala je u vreme svetskih ratova, posebno tokom Drugog svetskog rata kada je bila okupirana.

Nakon rata Norveška se brzo priključila NATO paktu kako bi se osigurala od budućih invazija. Domaći političari nastavili su da razvijaju ekonomiju uz veliki naglasak na kvartarni sektor i socijalnu državu. Norveška je u to vreme gradila mnogo bolnica i škola i radila na smanjenju siromaštva u zemlji.

1970-e: Nafta, razvoj i EZ

Godine 1969. otkrivena je nafta u okolnim norveškim morima. Za zemlju čija se ekonomija temeljila na ribarstvu i primarnom sektoru, pronalazak nafte označio je početak razvoja kao industrijske sile. Do 1972. godine pokrenut je niz projekata koje je finansirala norveška država.

U isto vreme počelo se govoriti o pridruživanju EU-u, koji je tada postajao sve relevantniji u evropskoj ekonomskoj politici. Norveška premijerka Gro Harlem Brundtland bila je pristalica te ideje i smatrala je da će kroz ekonomske povlastice Norveška u EU-u moći još više da prosperira.

Većina na referendumu nije htela pridruživanje

Norveška je trebalo da se pridruži EU-u zajedno sa Velikom Britanijom, Irskom i Danskom. Ideja je potekla iz Londona, gde su se engleski političari godinama borili da uđu u EU. Veliku Britaniju sputavao je tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol, koji joj je dva puta zabranio ulazak, pa su 1972. godine Britanci rekli EZ-u da prihvati sve zemlje ili nijedna neće ući u organizaciju.

Velika Britanija uspela je u svom naumu i ušla u EU već naredne godine, ali Norveška je 25. septembra 1972. održala referendum na kojem je 53,5% građana odbilo ovu ideju.

Veliki broj Norvežana smatrao je da će članstvo negativno uticati na norveško ribarstvo i poljoprivredu, a takođe su želeli da "zaštite norvešku posebnost i stil života".

Zemlja je pokušala da uđe u tu organizaciju i 1992. godine novim referendumom, ali ni taj nije prošao. Prema norveškim podacima, javnost je danas još manje za ulazak u EU, pa 70% stanovništva podržava ostanak izvan Unije.