Njegova glava "košta" 43 miliona evra; Proglasiće ratno stanje?

Ovo su informacije koje su se pojavile na veb-sajtu američkog Stejt departmenta.

Ova odluka predstavlja najveću javno poznatu nagradu koju su Sjedinjene Američke Države ikada dodelile nekom političkom lideru, premašivši nagrade od 25 miliona dolara koje su nekada bile ponuđene za lidere poput lidera Al Kaide Osame bin Ladena, bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina i lidera Islamske države Abu Bakra el Bagdadija.

Plakat sa Madurovim likom i nuđenjem nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja i/ili osude, objavljen početkom avgusta, međutim, ne pominje Madurovu političku karijeru. Ne opisuje ga kao diktatora ili kao arhitektu prevare na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Venecueli, dve uobičajene tvrdnje u repertoaru Vašingtona. Umesto toga, Maduro je tražen jer je, prema Beloj kući, on vođa Kartela Sunca, narkoterorističke mreže koja navodno doseže sve do samog vrha čavističkog režima i povezuje ga sa najmoćnijim kriminalnim snagama u Meksiku i Kolumbiji, piše Elijas Kamhaji u El Paisu.

"Ako tražite mafiju, tražite negde drugde", odgovorio je venecuelanski lider na konferenciji za novinare prošlog ponedeljka, dodajući da je spreman da proglasi ratno stanje u slučaju agresije. Dan kasnije, administracija Donalda Trampa je objavila da je izvršila "smrtonosni napad" na venecuelanski brod koji je navodno prevozio ilegalne narkotike. U operaciji je poginulo jedanaest ljudi. Madurova vlada tvrdi da je video uništenja broda "vrlo verovatno kreiran veštačkom inteligencijom". U svakom slučaju, to je najozbiljniji incident u nedavnoj eskalaciji tenzija između dve zemlje.

Potraga za takozvanim Kartelom Sunca postala je ključni element u sukobu između dve zemlje. Ali to nije nova pojava. Naziv datira iz 1993. godine, kada su objavljene informacije o vezama dva generala Venecuelanske nacionalne garde sa trgovinom drogom. "Sunce" se odnosi na oznake koje vojni oficiri nose na svojim uniformama.

Tri decenije kasnije, ovaj termin je proširen i obuhvata navodne veze Čavizma sa organizovanim kriminalom. Vašington je nedavno počeo da ga koristi gotovo kao sinonim za Tren de Aragua, iako je reč o zasebnoj organizaciji. "Kartel Sunce je venecuelanska organizacija za trgovinu drogom koju čine visoki vojni i vladini zvaničnici", navodi se u jednom od pravnih slučajeva koje je pokrenula Bela kuća.

Prema američkim vlastima, prvobitno ga je predvodio Čavez , a nakon njegove smrti 2013. godine, Maduro je preuzeo predsedničku funkciju i vodio masovne operacije šverca kokaina. Odmah ispod njega, tvrde SAD, nalaze se drugi istaknuti venecuelanski zvaničnici: Diosdado Kabeljo, drugi čovek režima; Vladimir Padrino, ministar odbrane; bivši potpredsednik Tarek El Aisami; i Maikel Moreno, predsednik Vrhovnog suda.

"To je atipični kartel: kriminalna struktura unutar venecuelanske države, neformalna korupcijska mreža koja ne odgovara jednom vođi", rekla je za El Pais Mercedes de Freitas, izvršna direktorka venecuelanskog ogranka nevladine organizacije Transparensi internešenel. Ova difuzna priroda, za razliku od krute hijerarhije koja se pripisuje poznatijim kartelima, predmet je debate među stručnjacima i političarima.

Fil Ganson, viši analitičar Međunarodne krizne grupe za Venecuelu, sumnja da je u pitanju pravi kartel. "Nikada nije bilo jasnih dokaza da takva organizacija postoji", kaže on. On nije jedini skeptik. "Kartel Sunce ne postoji; to je krajnje desničarski izgovor za svrgavanje vlada koje im se ne pokoravaju", rekao je kolumbijski predsednik Gustavo Petro prošle nedelje. "Međutim, ono što postoji jesu obilje dokaza o vezama nekoliko komandanata oružanih snaga sa trgovinom drogom; to su dve različite stvari", objašnjava Ganson.

Veliki deo kriminalnog univerzuma koji postoji u Venecueli posledica je specifičnosti te zemlje, kao što su američka blokada, krize izazvane lošim upravljanjem i nagli porast koruptivnih sporazuma za kupovinu lojalnosti, ističu stručnjaci. Postoje sindikati trgovine ljudima koji zarađuju od masovnog egzodusa Venecuelanaca ili šverca benzina, nafte, plemenitih metala i drugih minerala. Ovi savezi sa narko-bandama i milicijama su opširno dokumentovani, posebno u pograničnom području sa Kolumbijom.

"Aktivnosti kriminalnih grupa u Venecueli nisu odvojene od države", tvrdi Freitas. Raspodela ovih tajnih prihoda, tvrdi on, ključna je za politički opstanak režima. "Maduro je deo čvorova koji upravljaju ovim mrežama, zarađuje mnogo novca i nadoknađuje svoj nedostatak legitimiteta održavanjem te strukture", ističe Freitas.

Federico PARRA / AFP / Profimedia

Ganson naglašava da se uloga vlade, koja se često smatra regulatorom kriminalne dinamike, promenila. "Od dolaska Čaveza na vlast (1999. godine), korupcija se koristi kao mehanizam kontrole: znate da je ovaj general ili ministar umešan u trgovinu drogom ili u pljačku javnih resursa, i imate kontrolu nad njim."

SAD su otišle korak dalje. Godine 2020, na kraju Trampovog prvog mandata, Bela kuća je optužila Madura i 14 drugih lidera Čaviste za narkoterorizam, korupciju i trgovinu drogom. Ona je prikupljala dokaze 20 godina. I napravila je detaljan dijagram. Vašington optužuje venecuelanske lidere za šverc oružja kolumbijskoj gerilskoj grupi FARK i njenim disidentima, organizovanje masovnih pošiljki droge sa meksičkim kartelom Sinaloa, uzimanje miliona dolara mita od kriminalaca, prodaju prethodno zaplenjenih zaliha saveznicima i naređivanje otmice i ubistva rivalskih lidera i doušnika.

"Tokom sastanka u sedištu Direkcije vojne obaveštajne službe (DIM), nakon što je svedok mučen i pretučen više od 20 dana, optuženi mu je prišao i rekao: 'Umrećeš ovde, gotov si, a sada idi i reci gringosima da te izvedu odavde'", navodi se u dosijeu protiv Uga "El Polja" Karvahala, bivšeg šefa DIM-a uhapšenog u Madridu 2021. i izručenog SAD 2023. godine. Dokumenti opisuju korišćenje predsedničkog hangara na aerodromu Maikvetija (najvažnijem u zemlji, u Karakasu) za pripremu pošiljki kokaina, dostavljanje dokumenata i zvaničnih uniformi liderima ili pregovaranje o cenama oružja i droge pod komandom generala Karvahala, za koga su SAD ponudile 10 miliona dolara.

Suđenje El Polju, najistaknutijem članu Kartela Sunce u američkom pritvoru, trebalo je da se održi ove godine. Ali tri nedelje nakon što su tužioci otkrili da je desetak svedoka i saradnika, bivših zvaničnika, bivšeg vojnog osoblja, gerilaca i trgovaca drogom, spremno da svedoči u zamenu za smanjenje kazni, Karvahal se izjasnio krivim kako bi izbegao suđenje. Godine 2024, Kliver Alkala, još jedan general optužen za pripadnost kartelu, osuđen je na skoro 22 godine zatvora nakon što je potpisao priznanje krivice i priznao da je snabdevao bazukama i granatama disidentske grupe FARK-a.

Spisak visokih zvaničnika i članova užeg kruga Čaviste koji su prošli kroz hodnike američkog pravosuđa tokom protekle decenije, bilo kao pritvorenici ili svedoci, je beskrajan. I oni su uticali na konstruisanje slučajeva pokrenutih protiv Madurove vlade. Na primer, 2014. godine, Limsi Salazar , bivši šef obezbeđenja Čaveza, pobegao je u SAD pod zaštitom DEA i izjavio da je Kabeljo bio jedan od lidera lista "San", mnogo pre nego što je Tramp uopšte ušao u politiku.

To je pravna strategija slična onoj koju SAD koriste protiv meksičkih kartela: traženje saradnje od nižerangiranih šefova kako bi se uhvatile "krupne ribe". "To ne znači da ono što ovi svedoci govore nije istina, ali su to često ljudi koji traže usluge od vlasti kako bi smanjili svoje kazne", ističe Ganson. To je takođe način da se poveća pritisak na venecuelanski režim i podstaknu osuđivanja.

Trampov povratak u Belu kuću označio je obnovljeni pritisak na strože mere protiv Madura. Ganson, međutim, smatra da su raspoređivanje mornarice na Karibima i kampanja protiv kartela San poslužili jačanju Madura kod kuće i tvrdi da se suočava sa "neviđenom pretnjom" kako bi nadoknadila nedostatak popularnosti.

Ali pregovarački pristup bivšeg demokratskog predsednika Džoa Bajdena nije uspeo da reši krizu: Čavizma je konsolidovala svoju moć i zadržala kontrolu nad zemljom. Takođe kontroliše paralelne ekonomije. Transparensi internešenel procenjuje da je, pod zaštitom vlade, trgovina drogom u 2024. godini ostvarila profit od 8,2 milijarde dolara i da skoro četvrtina svetskog kokaina prolazi kroz Venecuelu. Madurov režim, s druge strane, tvrdi da se "droga ne proizvodi niti švercuje u zemlji".

JUAN BARRETO / AFP / Profimedia

U pozadini je takozvani rat protiv droge, ali je sukob poprimio političke tonove. Opozicija koju predvodi Marija Korina Mačado pokušala je da iskoristi tenzije, na šta je čavizam već zapretio da će uzvratiti. "Ako nas pritisnu, mi ćemo pritisnuti njih", rekao je Kabeljo u sredu.

Sukob je takođe pokrenuo lančanu reakciju širom kontinenta. U poslednjih mesec dana, najmanje četiri zemlje sa konzervativnim vladama proglasile su Kartel Sunce terorističkom organizacijom, u znak podrške Trampovoj administraciji: Ekvador, Paragvaj, Dominikanska Republika i Argentina Havijera Mileja , jedan od njegovih glavnih partnera u Latinskoj Americi. U Španiji, ultrakonzervativna stranka Voks podnela je predloge Kongresu i Senatu da se pomenuti kartel uvrsti na spisak terorističkih grupa EU.

"Mnogo puta smo videli kako desničarski političari prizivaju utvaru Venecuele da bi dobili podršku", kaže Ganson. "Ali Petro je takođe upao u Trampovu zamku svrstavši se uz Madura: Ne mislim da je to posebno pametan način za sticanje političkih poena." Nedavne tenzije, dodaje on, takođe ukazuju na neuspeh multilateralnih tela i nedostatak jedinstva u predlaganju rešenja za krizna žarišta u regionu.

Bez obzira na političku igru, rizik od eskalacije nije potpuno isključen. "U Venecueli je ovakva zaoštrena retorika svakodnevna pojava, ali moramo priznati da je situacija izuzetno napeta", zaključuje Ganson za El Pais.