Trka je već počela: Ko bude imao ovo oružje imaće sve; Putin kaže da "pretvara gradove u prašinu" VIDEO

Rusija i Kina predvode razvoj ovih projektila, dok SAD i saveznici pokušavaju da sustignu korak, a stručnjaci upozoravaju da bi upravo ova tehnologija mogla da promeni način na koji se vode budući ratovi.

Kina je prvi put javno pokazala svoje hipersonične rakete DF-17 još 2019. godine na paradi u Pekingu i od tada ih je usavršavala pa se danas smatra vodećom svetskom silom u ovom području.

JLPPA/Bestimage/Profimedia

Rusija je takođe razvila nekoliko modela, uključujući Avangard i Orešnik, dok SAD tek poslednjih godina intenzivno ulaže u projekte poput "Dark Eagle" sistema.

Velika Britanija i druge zapadne zemlje kasne, iako ulažu u testiranja i razvoj, prenosi BBC.

Glavni razlog zaostajanja Zapada, tvrde analitičari, je činjenica da su se tokom poslednje dve decenije SAD i Evropa više fokusirali na borbu protiv terorizma i pobuna, dok su Moskva i Peking već tada ulagali ogromna sredstva u razvoj oružja za sukob s ravnopravnim protivnicima.

Šta čini hipersonične projektile posebnima?

Hipersoničnim se nazivaju rakete koje lete brzinom od najmanje pet puta većom od zvuka (5 Maha).

Za razliku od balističkih projektila koji lete predvidljivom putanjom, hipersonične letelice mogu naglo da menjaju smer, lete na manjim visinama i teško ih je otkriti radarskim sistemima.

Postoje dve glavne vrste hipersoničnih projektila.

Prva su hipersonični klizni projektili, koji se lansiraju raketnim motorom te zatim klize prema cilju uz mogućnost manevrisanja.

Druga su hipersonične krstareće rakete, koje lete pri tlu i koriste tzv. scramjet motor kako bi održale ekstremne brzine.

Te rakete, leteći ispod radarskog horizontal, mogu da izbegnu rano otkrivanje i pojavljuju se na senzorima tek u završnoj fazi leta, što odbrani ostavlja vrlo malo vremena za reakciju.

Njihova najveća pretnja nije nužno razorna snaga, već činjenica da ih je gotovo nemoguće na vreme otkriti i presresti.

Ruski predsednik Vladimir Putin redovno se hvali ovim oružjem, tvrdeći da može  da "pretvori mete u prašinu".

U novembru 2024. Rusija je na ukrajinskom gradu Dnjepru testirala novu raketu Orešnik, koja je navodno dostigla brzinu od 11 Maha. Projektil se u završnoj fazi raspao na više manjih bojevih glava koje su pogodile različite mete.

Stručnjaci upozoravaju da bi takvo oružje, ako bi bilo naoružano nuklearnim ili konvencionalnim bojevim glavama, moglo u nekoliko minuta pogoditi gotovo svaki grad u Europi.

Osim Rusije, Kine i SAD-a, i druge zemlje ulažu u ovu tehnologiju.

Iran tvrdi da poseduje hipersonične projektile, Izrael razvija sopstvene sisteme presretanja, a Severna Koreja poslednjih godina redovno prikazuje testiranja svojih modela. Francuska i Japan takođe ulažu u istraživanja.

Ipak, neki vojni analitičari smatraju da se opasnost ponekad i preuveličava.

Hipersonične rakete jesu izuzetno brze i teško se otrkivaju, ali napominju da se razvijaju I sistemi protivmera.

"Ključna je stvar da ni napadačke ni odbrambene strane još uvek nemaju savršeno rešenje", kaže bivši zapovednik britanske mornarice Tom Šarp.

Ulog je ogroman. Ko bude imao nadmoć u ovoj tehnologiji, mogao bi da stekne stratešku prednost u sukobima budućnosti, zaključuje BBC.