"Plan B": Nuklearno oružje

Te sumnje dodatno je pojačao oštar odnos Donalda Trampa prema tradicionalnim američkim saveznicima, što u Tokiju i Seulu podstiče pozive na preispitivanje dosadašnje nenuklearne politike.

Japanska poslanica Rui Macukava, bivša zamenica ministra odbrane i članica bezbednosnog saveta vladajuće Liberalno-demokratske stranke, priznaje da je još 2018. godine počela da sumnja u američku posvećenost odbrani Japana. Učestvujući na konferenciji u Engleskoj, bila je svedok promene stava evropskih političara i privrednika koji su sve otvorenije tvrdili kako se Evropa više ne može oslanjati isključivo na SAD. "Shvatila sam da se ni Japan ne može večno oslanjati na američko prisustvo", rekla je za Rojters.

Macukava danas otvoreno govori o "planu B" – mogućnosti da Japan, okružen nuklearno naoružanom Kinom, Rusijom i Severnom Korejom, sam razvije nuklearno oružje. I dok javna podrška takvom scenariju u Japanu ostaje manja nego u Južnoj Koreji, gde ankete pokazuju da bi tri četvrtine građana podržalo sopstveni nuklearni program, sve je više japanskih političara spremno da razmotri ublažavanje "Tri nenuklearna načela" iz 1967. godine – obećanja da Japan neće proizvoditi, posedovati niti dopuštati stacioniranje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji.

Promene u razmišljanju osećaju se i u bilateralnim razgovorima Tokija i Vašingtona. Prema informacijama bivših američkih zvaničnika, poslednjih godina raspravlja se o tome kako japanska vojska i obaveštajne službe mogu podržati američke nuklearne snage u slučaju krize, pa čak i o mogućnosti nuklearnog deljenja prema modelu NATO-a, gde američko oružje već decenijama stoji u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.

Zvanično, japanska vlada odbacuje ideju o nuklearnom deljenju i ponavlja da neće posedovati nuklearno oružje. Ipak, u vladajućoj stranci raste broj glasova koji smatraju da bi makar reinterpretacija postojećih načela – na primer dopuštanjem ulaska američkih nuklearnih podmornica u japanske luke – ojačala verodostojnost odvraćanja.

Shutterstock/GAS-photo

U Južnoj Koreji rasprave su još intenzivnije. Tamo je sve veća podrška postizanju tzv. "nuklearne latentnosti" – razvijanju tehnologije koja bi zemlji omogućila brzo sastavljanje arsenala u slučaju da američke garancije oslabe. Mnogi analitičari u Seulu i Tokiju smatraju da je verodostojnost američke zaštite dodatno narušena ratom u Ukrajini, gde Vašington otvoreno pomaže, ali izbegava direktan sukob s Moskvom.

• Rat sa SAD samo što nije počeo? Ako ne odustanu, eskaliraće
• Iran jasan: Ograničenja nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija
• Upozoreni saveznici: Zažaliće ko krene na nas

"Rusija je nuklearnim pretnjama uspela da ograniči spoljašnju intervenciju. To je ozbiljno poljuljalo poverenje saveznika u američko nuklearno odvraćanje", upozorio je penzionisani japanski admiral Tomohisa Takei.

SAD, međutim, nastavljaju da uveravaju svoje azijske partnere da su američke garancije "čelične". Ministarstvo spoljnih poslova Japana navodi da američko savezništvo ostaje "nepokolebljivo", dok iz Seula poručuju da je savez sa SAD-om i dalje "temelj korejske diplomatije i ključ očuvanja stabilnosti na Korejskom poluostrvu".

Ipak, dok Kina ubrzano širi svoj nuklearni arsenal, a Severna Koreja razvija sve sofisticiranije balističke projektile, u Tokiju i Seulu raste nelagodnost. Tema nuklearnog oružja, dosad tabu u Japanu obeleženom traumom Hirošime i Nagasakija, sve češće ulazi u političke razgovore – kao krajnja mera u slučaju da se američki nuklearni kišobran pokaže poroznim.