Na pomolu novi rat? "Biće daleko krvaviji nego prošli put"

Za razliku od junske kampanje, koja je trajala 12 dana, predstojeći obračun mogao bi da bude daleko krvaviji, dodaje se u članku.

Iran je svestan opasnosti i uveliko se priprema za napad. Tokom prvog rata, Teheran je testirao svoje raketne sposobnosti, očekujući dugotrajnu bitku.

Međutim, u sledećem sukobu, iranska strategija bi mogla biti potpuno drugačija – snažan i brz udar odmah na početku, kako bi se razbio mit o izraelskoj vojnoj nadmoći.

Junski rat nije bio isključivo vođen zbog iranskog nuklearnog programa, već zbog šire borbe za balans snaga u regionu. Nuklearni kapaciteti Irana jesu bili značajni, ali ne i presudni faktor. Više od dvadeset godina Izrael je pokušavao da nagovori Sjedinjene Države na vojnu intervenciju protiv Irana, želeći da ga oslabi i obnovi regionalnu ravnotežu u svoju korist. Samostalno, Izrael to ne može postići, ocenjuje autor.

Tri cilja junskog rata

Napadi u junu imali su tri cilja: uvlačenje SAD u direktan rat, rušenje iranskog režima i pretvaranje Irana u „drugu Siriju“ – državu koju Izrael može bombardovati bez ozbiljnih posledica. Od ova tri cilja, jedino je prvi delimično ostvaren.

Donald Tramp nije uništio iranski nuklearni program, a izraelska očekivanja da će on krenuti u opsežniju kampanju bila su uzaludna. Iako podržava odlučne udare, Trump se boji rata velikih razmera, pa je njegova strategija bila ograničena – fokusirana samo na nuklearna postrojenja, bez širenja sukoba. Ta ograničenost je na kratki rok smanjila eskalaciju, ali je Izrael uvukla u začarani krug.

• Iran konačno potpisuje mirovni sporazum?
• Alarm u Iranu: Postavljen novi sekretar, obnavlja se ratni savet
• Iranski vrhovni vođa ima brutalnu poruku za Ameriku

Kako je sukob odmicao, Izrael je trpeo ozbiljne gubitke. Protivvazdušna odbrana je oslabila, a Iran je uspešno probijao odbrambene sisteme svojim raketama. Iako je Izrael verovatno želeo nastavak rata, Trump nije bio spreman da ide dalje.

Druga dva izraelska cilja bila su potpuni neuspeh. Ubistvo 30 viših zapovednika i 19 nuklearnih naučnika nije izazvalo kolaps režima – naprotiv, Iran ih je brzo zamenio i uzvratio snažnim raketnim udarima. Mossadovi pokušaji da telefonskim pretnjama zastraše iranske lidere i izazovu prebegavanje potpuno su propali. Umesto panike, u Iranu je porastao nacionalni naboj.

Izrael nije uspeo da Iran pretvori u drugu Siriju. Tokom rata jeste kontrolisao iranski vazdušni prostor, ali ne bez posledica – iranske rakete su nanosile ozbiljnu štetu. Bez masovne američke pomoći, uključujući korišćenje 25% zaliha američkih raketa presretača THAAD, Izrael možda ne bi mogao ni da nastavi borbu.

Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / Profimedia

Raketni arsenal - trn u oku

Zato izraelski vojni vrh sada jasno poručuje da nova ofanziva dolazi. Prema načelniku Generalštaba Ejalu Zamiru, junski rat bio je tek "prva faza". Cilj je sprečiti Iran da obnovi raketni arsenal, unapredi protivvazdušnu odbranu ili rasporedi nove sisteme.

Međutim, iranski odgovor bi ovog puta mogao biti daleko oštriji. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je da će sledeći odgovor biti "nemoguće sakriti". Teheran smatra da Izrael mora osetiti ogromnu cenu agresije, inače će polako izgubiti sposobnost odvraćanja.

Iako je prvi rat završen bez jasnog pobednika, sledeći će zavisiti od toga ko brže uči i obnavlja resurse – Izrael svoje presretače ili Iran svoje raketne lansere. Otvoreno je i pitanje koliko Mosad još ima operativaca u Iranu i da li je iranska vojska stekla dragocena saznanja o slabostima izraelske odbrane.

Politički, Tramp je upao u izraelsku zamku – podržao je početne napade, ali se povukao kada je trebalo proširiti operaciju. Drugi rat mogao bi ga primorati da se u potpunosti uključi ili potpuno povuče. A ostanak po strani ne znači samo jednom reći "ne", već trajno odolevati izraelskom pritisku, što dosad nije pokazao da ume, zaključuje se u članku.