Još jedna "neutralna" država želi u EU, ili im je to možda malo previše?

Međutim, u poslednje vreme se u toj minijaturnoj državi razmatra kako da se uspostave čvršće veze sa Evropskom unijom, piše dnevnik Noje ciriher cajtung (NZZ).

U Lihtenštajnu su i u politici i u privredi zadovoljni ulaskom u EEP, iako je o tome svojevremeno bile žestokih rasprava, a i sada se povremeno čuju kritike da je to donelo više birokratije i regulative.

Vlada Lihtenštajna, uklještenog između Austrije i Švajcarske, nedavno je osnovala radnu grupu koja treba da prouči opcije integracije u EU, što je odmah izazvalo i nagađanja da se razmatra ulazak zemlje u Uniju.

Nova premijerka Lihtenštajna Brigita Haz potvrdila je da je osnovana takva grupa i da postoji namera da se bez predrasuda razmotre sve opcije. Ona je ipak potvrdila nastavak dosadašnjeg političkog kursa. 

"Mi smo srećna članica EEP i to želimo i da ostanemo", rekla je Haz, dodajuči da bi ulazak u EU "možda ipak bio malo prevelik korak". 

• Drastičan potez: Evropske zemlje pomeraju granicu FOTO

Jedan od razloga za planove Lihtenštajna je, prema pisanju dnevnika, to što Island, takođe član EEP, zbog postojećih geopolitičkih tenzija razmatra mogućnost ulaska u EU. Deo EEP su uz svih 27 članica EU i Island, Norveška i Lihtenštajn.

Dilema Islanda nije Lihtenštajn zatekla nespremnog, piše NZZ. Još proletos je jedan izveštaj ukazao na moguće probleme ukoliko bi vlast u Islandu ili Norveškoj preuzeli protivnici EU i EEP. Problemi se u prvom redu odnose na preuzimanje prava EU, što je u EEP moguće samo uz konsenzus sve tri članice. 

Lihtenštajn zato namerava da pojača dijalog sa te dve zemlje, a glavni cilj je da se očuva nesmetano funkcionisanje jedinstvenog evropskog tržišta, što podrazumeva i nesmetano preuzimanje evropskog prava. 

Ukoliko Island zaista uđe u EU, neizvesno je da li će EEP opstati samo sa Norveškom i Lihtenštajnom, i na to pitanje nema odgovor ni Brigita Haz.

Njena vlada ipak tvrdi da promene tokom godina nisu uticale na osnivački ugovor EEP, i da je EU uvek usvajala izmene kako bi se on prilagodio.

Prilikom potpisivanja ugovora 1992. u članstvu je bilo sedam država, a zatim su Švedska, Austrija i Finska tri godine kasnije ušle u EU, a Švajcarci su na referendumu rekli ne ekonomskom prostoru sa EU. 

Vladina radna grupa treba da razmotri različite scenarije za evropsku politiku Lihtenštajna, ali će njen fokus ipak usmeren na ostanak u EEP. NZZ piše da su i ankete u više navrata pokazale da stanovnici Lihtenštajna, kojih ima ukupno manje od 40.000, to članstvo smatraju najboljom opcijom. Za građane Lihtenštajna su učešće u zajedničkom evropskom tržištu i carinska i valutna unija sa Švajcarskom uspešan model, piše švajcarski dnevnik NZZ.