"Zelenski, daj nam tela 100.000 ubijenih..."

Novrotski je prvi put od početka rata u Ukrajini pokrenuo ovo važno pitanje koje pokazuje problem koji postoji u ukrajinskom društvu - problem nacizma, ocenjuje portal pronews.gr

"Poljaci čekaju ovu istinu i još uvek pate od traume koja se dogodila pre 82 godine", rekao je Navrotski na ceremoniji u čast žrtava masakra u Volinju.

On ge zapravo govorio o masovnim ubijanjima koja su sprovodili borci Ukrajinske revolucionarne armije (UPA) i Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) od 1943. do 1945. godine u regionima Volinije i Istočne Galicije, tokom koje je, prema procenama, ubijeno 100.000 Poljaka.

Obe te grupe aktivno su sarađivale sa nacističkom Nemačkom, zbog čega Poljska insistira da Ukrajina mora da prizna genocid u Drugom svetskom ratu.

Navrocki je izjavio da ne može da toleriše da se "Poljacima uskraćuje pravo da sahrane žrtve genocida u Volinji".

"Duše ovih žrtava vape za grobom, vape za grobom... za sećanjem, i kao budući predsednik Poljske, dužan sam da govorim njihovim glasom", rekao je on na ceremoniji, a zatim je dodao:

"Kao novoizabrani predsednik, želim zvanično da pitam (ukrajinskog) ambasadora i (Volodimira) Zelenskog o mogućnosti sprovođenja potpune ekshumacije u Volinji.“

Ukrajinski ambasador u Poljskoj, Vasil Bodnar, koji je bio prisutan na ceremoniji, rekao je da obe strane treba otvoreno da govore o tom pitanju i “poštuju sećanje na žrtve, kojima je to potrebno, sa obe strane granice“.

Podsaeća se pak da je Kijev 2017. godine uveo moratorijum na pretragu i ekshumaciju posmrtnih ostataka žrtava masakra u Volinju nakon što su Poljaci uklonili spomenik posvećen borcima UPA u poljskom selu Hrušovice.

Spomenik je kasnije obnovljen u čast onih koji su pomogli u spasavanju Poljaka od ukrajinskih nacističkih saradnika.

Ostaci do 55.000 žrtava, Poljaka, mogli bi da se nalaze u neobeleženim "jamama smrti" koje još uvek čekaju da budu pronađene, samo u Volinji, dok je 60.000 - 70.000 sahranjeno na drugim mestima u Ukrajini, rekao je za  2022. godine istoričar i arhivista Leon Popek, koji radi sa Poljskim institutom nacionalnog sećanja.

Ukrajinske vlasti, s druge strane, nastavljaju da veličaju nacističke saradnike, uprkos zabrinutosti koju je izrazila Varšava, koja je bila i ostalča jedan od najjačih pristalica Kijeva u sukobu sa Rusijom.