Sudar dve sile: Nemačka i Kina na ivici vojnog sukoba u Crvenom moru?

Kada su se nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i njegov kineski kolega Vang Ji 4. jula prvi put sastali u Berlinu i govorili o "konstruktivnom dijalogu", nisu mogli znati da se samo dva dana ranije dogodio ozbiljan vojni incident između oružanih snaga dve zemlje – u oblasti Crvenog mora.

Incident je bio toliko ozbiljan da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo kineskog ambasadora na razgovore 8. jula 2025. godine – što se smatra jednom od najjačih diplomatskih mera kojom zemlja domaćin izražava ozbiljno nezadovoljstvo.

Nemačka optužuje Kinu da je kineska fregata ciljala nemački izviđački avion iznad Crvenog mora laserskim zrakom.

Kineski ratni brod koji je nekoliko puta viđen u pomorskoj oblasti – "bez ikakvog razloga i bez prethodnog kontakta" – usmerio je laser na nemački izviđački avion koji je bio na rutinskoj misiji, rekao je portparol nemačkog Ministarstva odbrane. "Korišćenjem lasera, ratni brod je svesno prihvatio rizik ugrožavanja ljudi i opreme", dodao je portparol. Letelica je uspešno sletela, a letne operacije su od tada nastavljene, izveštava Dojče vele.

• Vojska Tajvana na nogama: Počinje, biće najveće ikada
• Upozorenje velike sile: Izazvaće nuklearnu katastrofu, posledice će biti za ceo svet

Još uvek nije poznato koju vrstu lasera ​​je kineska mornarica usmerila na nemački avion. Teoretski, laseri mogu služiti kao daljinomeri u sistemima za navođenje, ali i kao uređaji za zaslepljivanje. U vojnom kontekstu, osvetljavanje aviona laserom se smatra najmanje pretnjom ili zastrašivanjem.

"Dovođenje nemačkog osoblja u opasnost i ometanje misije je potpuno neprihvatljivo", saopštilo je Ministarstvo na Iks mreži.

Peking je u sredu, 9. jula odbacio optužbe. Tvrdnje Nemačke "ne odgovaraju činjenicama", rekao je portparol kineske vlade.

Evropska misija Aspides

Prema informacijama iz Nemačke, reč je o nemačkom avionu za pomorsko osmatranje koji deluje u okviru misije Evropske unije "Aspides", koja je usmerena na Crveno more. Cilj misije je zaštita civilne pomorske plovidbe od napada Huti milicije iz Jemena, koja održava blisku vojnu saradnju sa iranskim režimom. Prema aktuelnom mandatu Bundestaga, u misiji može učestvovati do 700 nemačkih vojnika. Trenutno je raspoređeno njih oko 30.

Nemački "Špigel" je objavio da je avion o kome je reč bio iznajmljen. Avionom su upravljala dva civilna pilota i mogao je da preveze do četiri pripadnika nemačkih oružanih snaga. Prema pisanju "Špigla", kineski oficiri nisu koristili frekvenciju za vanredne situacije prilikom prilaska.

Kineski stručnjak se seća incidenta od prošle godine

Kriza u Crvenom moru je posledica rata u Pojasu Gaze, tvrdi Juan Džou, direktor Kineskog pomorskog instituta. "Samo prekid vatre u Pojasu Gaze može poboljšati situaciju u Crvenom moru. Nemačka je zabrinuta zbog vojnog prisustva Kine i vidi je kao 'remetilački faktor' u regionu. U stvarnosti, Berlin se plaši slabljenja zapadne vojne nadmoći na Bliskom istoku."

Juan dovodi u pitanje pouzdanost nemačkog sistema za prepoznavanje ciljeva i podseća na incident iz februara 2024. godine kada je nemačka fregata Hesen skoro oborila američki dron u Crvenom moru – što se nije dogodilo samo zahvaljujući tehničkom kvaru.

EPA/U.S. Navy / HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY

Prema saopštenju nemačkog Ministarstva odbrane iz tog vremena, američki avion je ušao u operativnu zonu Hesen velikom brzinom, bez oznaka za identifikaciju prijatelj-neprijatelj i bez prethodne najave. "Možda je i nemački izviđački avion ponovo prevaren", pita se Juan. Prema njegovim rečima, Kina će ponuditi razgovore kako bi se rekonstruisao incident.

Nemačka je takođe zainteresovana za razgovore, potvrdio je sredinom maja u Berlinu nemački ministar odbrane Boris Pistorijus tokom sastanka sa svojim kineskim kolegom Dong Džunom.

Nemačka je pozitivno odgovorila na inicijativu Kine da razgovara "kako bi se ojačalo međusobno razumevanje i transparentnost, izbegli nesporazumi i pogrešne procene, kao i razmenili stavovi o hitnim bezbednosnim izazovima", navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva odbrane.

Kina štiti trgovačku rutu u Adenskom zalivu

Na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN, Kina šalje ratne brodove u Adenski zaliv – moreuz između izlaza iz Crvenog i Arapskog mora – od 2008. godine. To je jedna od ključnih globalnih trgovinskih ruta koja je dugo bila meta pirata.

Značaj kineskog vojnog prisustva u ovoj oblasti dodatno je porastao nakon izbijanja rata između Izraela i terorističke organizacije Hamas. Pre mesec dana izbili su oružani sukobi između Izraela i Irana.

Kao saveznik Irana, islamistička milicija Huti iz Jemena – sa sedištem na severnoj obali Adenskog zaliva – napada trgovačke brodove koji plove pod zastavama izraelskih saveznika. Ova milicija, koju uglavnom finansira Iran, kontroliše veći deo teritorije Jemena.

Zato Evropska unija od 2024. godine šalje ratne brodove da zaštite trgovačke brodove od napada Hutske milicije. Američki nosači aviona takođe redovno patroliraju ovim vodama. Uprkos sporazumu o prekidu vatre sa SAD u maju, Huti nastavljaju da napadaju brodove. U utorak (8. jula) je objavljeno da je milicija izvršila još jedan napad, sa žrtvama.

• Kina upozorava: "Ne mešajte se!"

Prema rečima jemenskih pobunjenika, oni ne napadaju kineske i ruske brodove.

Ali zbog nižih poreza, većina kontejnerskih brodova u vlasništvu kineskih brodarskih kompanija registrovana je u Panami, Bermudima ili Bahamima, navodi se u izveštaju Centra za međunarodnu pomorsku bezbednost (CIMSEC) iz američke države Merilend. "Pošto je teško utvrditi stvarno vlasništvo nad brodovima, samo je pitanje vremena kada će brod u kineskom vlasništvu ili sa kineskim mornarima biti pogođen", navodi se u izveštaju CIMSEC-a, prenosi Dojče vele .

Zato kineska mornarica redovno prati trgovačke brodove kroz Crveno more.

Kineska mornarica je započela svoju 47. misiju u decembru 2024. Formacija uključuje dve fregate i brod za snabdevanje. Brodovi prevoze oko 700 mornara. Flotila je takođe opremljena sa dva borbena helikoptera i desetinama specijalnih snaga.

Ratni brodovi su trenutno usidreni u kineskom logističkom centru u istočnoafričkoj zemlji Džibuti, na zapadnoj obali Adenskog zaliva. Ovo je prva prekomorska vojna baza kineske mornarice. Prema statistici kineskog Ministarstva odbrane, od početka misije, kineski brodovi su pratili oko 7.200 trgovačkih brodova iz Kine i drugih zemalja kroz Adenski zaliv.

Kina i geopolitički kontekst

Iako kineske i zapadne misije u Crvenom moru u suštini imaju isti cilj – zaštitu trgovačkih brodova – Kina je odbila da učestvuje u zajedničkoj vojnoj operaciji koju predvodi Zapad. Umesto toga, želi da pošalje jasnu poruku svojim vojnim prisustvom u Adenskom zalivu: to je "aktivniji i ofanzivniji pristup odbrani kineskih interesa na međunarodnom nivou", kaže Helena Legarda iz berlinskog tink-tenka MERIKS, koji se fokusira na politiku prema Kini.

Kinesko rukovodstvo pažljivo prati dešavanja u regionu i moguće posledice po stabilnost i nacionalnu bezbednost Kine, ali istovremeno je zabrinuto i zbog širih strateških i geopolitičkih ambicija. "Kina optužuje Zapad da pokušava da obuzda i uspori njen uspon, da se meša u njene unutrašnje poslove i da snosi deo odgovornosti za nestabilnost u kineskom susedstvu", dodao je Legarda.

"Peking vidi niz izazova koji proizilaze iz međunarodnog okruženja, ali i niz strateških prilika za novi svetski poredak koji odgovara kineskoj priči: Istok se uzdiže, a Zapad pada", zaključuje stručnjak za MERIKS Helena Legarda.