Kina poručila: Nema invazije, to je već naša teritorija

Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, što je jedan od razloga pojačanog vojnog i političkog pritiska u poslednjih pet godina. Peking posebno ne podnosi tajvanskog predsednika Laja Čing-Tea, nazivajući ga "separatistom", prenosi Rojters.

Laj je od nedelje održao dva govora na temu "ujedinjenja zemlje", tvrdeći da je Tajvan suverena teritorija i da Kina nema ni zakonsko ni istorijsko pravo da ga prisvaja.

Govoreći u sredu na redovnoj konferenciji za novinare u Pekingu, portparolka Kancelarije za tajvanska pitanja, Džu Fenglijan, rekla je da će svaka "provokacija nezavisnosti" od strane Laja i njegove administracije naići na "odlučan odgovor".

"Iako dve strane Tajvanskog moreuza još uvek nisu potpuno ujedinjene, istorijska i pravna činjenica da sunarodnici sa obe strane pripadaju jednoj Kini i da su svi Kinezi – nikada se nije promenila", rekla je ona.

Tenzije između Kine i Tajvana, uključujući i više krugova kineskih vojnih vežbi, povećale su verovatnoću da bi Peking jednog dana mogao ispuniti pretnju da će silom zauzeti ostrvo, što bi moglo izazvati regionalni rat.

Poslednje kineske vojne vežbe održane su u aprilu, a njene vazdušne i pomorske snage svakodnevno deluju oko Tajvana, ponekad angažujući desetine ratnih aviona, prema podacima tajvanskog ministarstva odbrane.

Na pitanje o američkim komentarima da kineske vežbe predstavljaju pripreme za napad, Džu je ispravila novinara:

"Tajvan je deo Kine, ne postoji nikakva invazija", rekla je.

• Rastu tenzije: Britanski ratni brod prošao kroz moreuz; Kina preti reakcijom
• "Ameri, ne igrajte se s vatrom"
• Kinezi otvorili bojevu vatru, ostrvo okruženo brodovima; Amerika se hitno oglasila

Laj ima drugačije viđenje statusa i budućnosti Tajvana.

U govoru u utorak, izjavio je da o budućnosti Tajvana može odlučiti samo njegov narod, demokratski, a ne bilo koja partija ili predsednik, te da "nezavisnost Tajvana" znači da ostrvo nije deo Narodne Republike Kine.

"Koliko godina ima Republika Kina? Ima 113 godina, a ove godine slavi 114. A Narodna Republika Kina? Ima tek nekih 70 godina, zar ne? To je jednostavno i jasno", rekao je Laj.

Ovogodišnja 80. godišnjica završetka Drugog svetskog rata takođe je osetljiva tema. Kina je pozvala bivše vojnike koji su se borili za Republiku Kinu da prisustvuju vojnoj paradi u Pekingu početkom septembra.

Tajvan ne želi da oni prisustvuju. U sredu je tajvanski ministar odbrane, Velington Ku, izjavio da Peking pokušava da iskrivi istoriju.

"Rat otpora vodila je i dobila Republika Kina, a ne Narodna Republika Kina – to su činjenice", rekao je novinarima u parlamentu.