SAD spremne za napad? Trampov "avion sudnjeg dana" sleteo u Vašington FOTO/VIDEO

Avion E-4B Nightwatch sleteo je u vojni objekat u predgrađu Vašingtona, dok rastu spekulacije o mogućoj američkoj vojnoj akciji u Iranu. Newsweek je kontaktirao Pentagon za komentar putem e-pošte.

Naime, raspoređivanje E-4B-a dešava se usred pojačanih tenzija jer je, prema izveštajima, američki predsednik Donald Tramp sve bliže naređivanju vojnih napada na iranska nuklearna postrojenja. Iako Bela kuća nije komentarisala najnovije kretanje vazduhoplova, korisnici društvenih mreža nagađaju da to signalizuje potencijalnu vojnu spremnost Sjedinjenih Država.

Mogućnosti i namena E-4B Nightwatch

U slučaju nacionalne nužde ili gubitka zemaljske komande, avion "pruža visoko preživljivo komandno, kontrolno i komunikaciono središte za usmeravanje američkih snaga, izvršavanje naređenja za hitne ratne situacije i koordinaciju akcija civilnih vlasti", saopštile su američke vazdušne snage. Korišćen je tokom napada 11. septembra 2001. godine.

Profimedia

Nazvan je i "avionom sudnjeg dana" zbog svoje sposobnosti da preživi nuklearnu eksploziju. E-4B je dizajniran za zaštitu predsednika i drugih visokih zvaničnika te za funkciju vojnog komandnog centra u najgorim scenarijima. Takođe prevozi ministra odbrane na međunarodnim putovanjima.

Mnoge karakteristike vazduhoplova E-4B strogo su poverljive, ali Američko ratno vazduhoplovstvo je otkrilo poneke detalje o njegovim impresivnim sposobnostima. E-4B Nightwatch predstavlja militarizovanu verziju Boinga 747-200, a flota od četiri ovakva vazduhoplova čini Nacionalno vazdušno operativno središte, smešteno u vazduhoplovnoj bazi Offutt u Omahi, Nebraska. Operativni trošak ovog vazduhoplova iznosi 159.529 dolara po satu, čime je najskuplji avion u upotrebi američkog ratnog vazduhoplovstva, dok njegova izgradnja košta vrtoglavih 223,2 miliona dolara po jedinici.

Standardnu posadu čini 60 članova, specijalizovanih za 15 različitih uloga. Godine 2022. uveden je simulator vredan 9,5 miliona dolara kako bi se piloti, inženjeri leta i ostali članovi posade osposobili za rad na ovom složenom vazduhoplovu. Zahvaljujući mogućnosti dopunjavanja goriva u vazduhu, E-4B može ostati u letu nekoliko dana, dok bez nadopune može leteti 12 sati, pojašnjava Business Insider.

Profimedia

Jedna od ključnih karakteristika vazduhoplova je napredna tehnologija komunikacije smeštena u kupolastom izbočenju na vrhu vazduhoplova. E-4B ima znatno više komunikacionih mogućnosti nego Air Force One, sa oko 67 satelitskih antena i komunikacionih uređaja. Spoljna konstrukcija aviona E-4B osmišljena je tako da pruža zaštitu od toplotnih i radijacionih efekata nuklearnog udara, dok je njegov električni sistem posebno dizajniran da izdrži elektromagnetske pulseve koji nastaju tokom takvih eksplozija.

Profimedia

Nema potvrde o razlozima dolaska i tenzije sa Iranom

Nije jasno da li je poslednji let iz vazdušne baze Barksdale u blizini Bossier City u Luizijani do zajedničke baze Andrews bio rutinska operacija ili mera opreza, ali Newsweek je prethodno izvestio da se najverovatnije radi o samo demonstraciji sile.

"U slučaju nacionalne krize ili uništenja zemaljskih komandnih i kontrolnih centara, avion pruža visoko preživljivo komandno, kontrolno i komunikaciono središte za usmeravanje američkih snaga, izvršavanje zapovesti za hitne ratne situacije i koordinaciju akcija civilnih vlasti", saopštile su američke vazdušne snage.

Dolazak vazduhoplova poklopio se sa izveštajima da Tramp razmatra vojnu akciju protiv iranskih nuklearnih postrojenja. Wall Street Journal je u sredu izvestio da je predsednik privatno odobrio operativne planove napada, ali da sam napad nije odobrio. Više izvora reklo je da Tramp još uvek nije odlučio hoće li pokrenuti napade, usred sumnji oko toga mogu li američke bombe sa masivnim prodornim oružjem (MOP) uništiti duboko zakopanu i snažno utvrđenu iransku nuklearnu elektranu Fordo u blizini grada Koma.

U međuvremenu, Izrael i Iran razmenjuju vazdušne i raketne napade, pojačavajući već ozbiljne regionalne tenzije. Visoki zvaničnici rekli su brojnim medijima, uključujući CNN, da je Tramp manje uveren u diplomatske opcije i sve više otvoren za vojnu intervenciju. Ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Velike Britanije zakazali su u petak u Ženevi nuklearne razgovore sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abbasom Araqchijem, piše Reuters.