Sprema se veliki napad na nuklearna postrojenja; SAD u panici povlači vojsku i evakuiše diplomate

To je potez koji bi mogao dodatno da destabilizuje Bliski istok i ugrozi napore administracije američkog predsednika Donalda Trampa da dogovori sporazum kojim bi se sprečio razvoj iranskog nuklearnog oružja.

SAD smanjuju broj osoblja u zemljama Bliskog istoka 

Sjedinjene Američke Države smanjuju broj svog osoblja koje nije neophodno u zemljama Bliskog istoka, nakon procena da su se tenzije u regionu povećale zbog toga što izgleda da su pregovori SAD sa Iranom o iranskom nuklearnom programu "zapali u ćorsokak", saopštio je Stejt department.  U saopštenju se navodi da je osoblju američkih ambasada u Iraku, Bahreinu i Kuvajtu koje nije neophodno naloženo da napuste te zemlje, preneo je AP.

Članovima porodica osoblja takođe je naloženo da napuste te zemlje.

Tramp je već ranije odbacio jedan izraelski plan za napad, insistirajući da želi da pregovara s Teheranom o dogovoru koji bi ograničio iransku mogućnost proizvodnje nuklearnog goriva. Pre dve nedelje rekao je da je upozorio Netanjahua da ne pokreće napad dok traju pregovori između SAD-a i Irana.

Razgovori  SAD i Irana

Prethodno je Rojters javio, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, da specijalni američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof planira da se u nedelju u Omanu sastane sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem radi razgovora o odgovoru Irana na nedavni predlog Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa sporazumom o iranskom nuklearnom programu.

Iran je saopštio u ponedeljak da će uskoro izneti kontrapredlog za nuklearni sporazum sa SAD kao odgovor na američku ponudu koju, kako je naveo, Teheran smatra neprihvatljivom.

Tramp je rekao u ponedeljak da će se razgovori SAD i Irana nastaviti, ističući da je manje uveren u to da će Iran pristati da obustavi obogaćivanje uranijuma u ​​okviru sporazuma sa Vašingtonom.

Američki obaveštajni podaci pokazuju da Izrael vrši pripreme za napad na iranska nuklearna postrojenja, navodi Rojters.

Znakoviti potezi SAD-a i Britanije

Nije poznato koliko se Tramp ovaj put trudio da odvrati Netanjahua od napada, ali poslednjih dana sve je manje optimističan glede mogućnosti postizanja dogovora, posebno nakon što je vrhovni vođa Irana odbacio predlog koji bi postupno ukinuo iransko pravo na obogaćivanje uranijuma. Netanjahu je i ranije dolazio do tačke s koje bi bombardovao iranska postrojenja, ali bi u poslednji tren odustao.

• Tramp mu zapretio: Zaustavi rat
• Zapretili su, i to gadno: Pregaziće američke baze
• Iran zapretio: Objavićemo osetljive izraelske dokumente

Vest o američkom povlačenju osoblja iz regiona, kao i britansko upozorenje brodarima na pojačane pretnje pomorskoj sigurnosti, stigli su svega nekoliko sati nakon što je Tramp u podcastu za New York Post izjavio da je sve "manje uveren" u uspeh pregovora s Iranom.

Američki i iranski pregovarači trebalo bi ponovo da se sastanu u nedelju, iako je Tramp u ponedeljak izjavio da je iransko stajalište u pregovorima "neprihvatljivo". Prema navodima američkih zvaničnika, Trampov izaslanik Stiv Vitkof i dalje planira da prisustvuje tom krugu pregovora, koji bi trebalo da se održi u Omanu.

Na pitanje o razlozima za povlačenje američkog osoblja iz regiona, Tramp je novinarima u sredu, dolazeći na izvođenje Jadnika (Les Misérables) u Kenedi Centru, rekao: "Moraćete to sami zaključiti."

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Britansko upozorenje došlo je od agencije za nadzor pomorskog prometa koja je objavila da je "upoznata s povećanim napetostima u regionu koje bi mogle da dovedu do eskalacije vojne aktivnosti s direktnim efektom na pomorce". Upozorili su komercijalna plovila koja prolaze Persijskim zalivom, Omanskim zalivom i Ormuskim tesnacem da pojačaju mere opreza.

Iran planira protuudar balističkim projektilima

Prema visokom iranskom zvaničniku, iranska vojska i vlada već su održale krizne sastanke o odgovoru na mogući izraelski napad.

Teheran navodno ima spreman plan koji uključuje trenutni protuudar stotinama balističkih projektila prema izraelskom teritoriju. U oktobru 2024. Iran je već izveo veliki raketni napad na Izrael u kontekstu rata u Gazi, no šteta je tada bila ograničena, delom zbog američke pomoći u presretanju projektila.

Tramp je u ponedeljak ponovo razgovarao s Netanjahuom, ali Bela kuća nije objavila detalje tog razgovora. Tramp se veče pre sastao s članovima svog veća za nacionalnu sigurnost u Kemp Dejvidu.

Oštra reakcija Teherana

Ministar odbrane Irana, general Aziz Nasirzadeh, u sredu je dodatno podigao tenzije izjavom da će Sjedinjene Države pretrpeti velike gubitke ako pregovori propadnu i dođe do sukoba. "Amerika će morati da napusti region jer su sve njene vojne baze unutar našeg dometa, a mi ćemo ih, bez ikakvih ograničenja, gađati u zemljama domaćinima", rekao je.

Teheran je takođe oštro reagovao na izjave američkog generala Majkla Kurile, zapovednika Centralne komande, koji je u utorak pred poslanicima izjavio da je Trampu i ministru odbrane Pitu Hegsetu predočio "niz opcija" za moguće napade na Iran. Kurilino svedočenje pred senatskim Odborom za oružane snage, zakazano za četvrtak, u međuvremenu je odloženo bez objašnjenja.

EPA-EFE/ABEDIN

Iransko izaslanstvo pri UN-u osudilo je Kuriline izjave na društvenim mrežama, nazvavši ih "militarizmom" koji "potpiruje nestabilnost".

Iranski nuklearni program i moguća UN-ova osuda

Oštra retorika dolazi u nedelji kada u Beču zaseda Upravno veće Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Sjedinjene Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka podnele su rezoluciju kojom bi se Iran osudio zbog brzog napretka nuklearnog programa i kršenja obaveza iz sporazuma iz 2015. O toj bi se rezoluciji trebalo glasati u četvrtak.

Takva osuda mogla bi poslužiti kao pravni temelj za tzv. "snapback" – ponovno uvođenje teških ekonomskih sankcija koje su bile ukinute prema sporazumu iz 2015. godine. SAD je iz tog sporazuma jednostrano istupio 2018., tokom Trampovog prvog mandata, što je Iran iskoristio kao opravdanje za napuštanje svojih obaveza. Evropske potpisnice sporazuma tvrde da je on još uvek pravno važeći te da se sankcije mogu ponovo aktivirati.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči u sredu je na društvenim mrežama poručio da će usvajanje osude "naterati Iran da oštro reaguje".

Nafta, vazdušne snage i američka mornarica

Američki Stejt Department nije objavio koliko će osoblja biti povučeno iz Iraka, ali prema informacijama Associated Press, reč je o neesencijalnim zaposlenicima iz ambasade u Bagdadu, te delatnicima i članovima porodice iz ambasada u Bahreinu i Kuvajtu. Većina tih porodica pripada pripadnicima mornarice i marinaca, smeštenih u Bahreinu, gde se nalazi jedna od najvećih američkih pomorskih baza u regionu.

Iranov nuklearni program od 2018. značajno je napredovao. Analitičari tvrde da je Iran sada blizu količine nuklearnog materijala dostatne za izradu do deset bojevih glava. Samo konstruisanje funkcionalnog oružja moglo bi potrajati još nekoliko meseci, ali mnogi visoki izraelski zvaničnici već smatraju da je takav napredak neprihvatljiv i otvoreno prete vojnom akcijom.

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Neki izraelski sigurnosni zvaničnici veruju da imaju istorijsku priliku da reše problem koji traje decenijama. U nedavnim napadima Izrael je ozbiljno oslabio Hezbolah i Hamas, dve ključne iranske saveznice u regionu, dok su prošlogodišnji izraelski vazdušni udari takođe oštetili iranski protivvazdušni sistem.

Izraelski udar postaje sve rizičniji

Ipak, deo analitičara upozorava da je Iran već počeo da obnavlja te sisteme, čime izraelski vojni udar iz nedelje u nedelju postaje sve rizičniji. Takođe nije jasno može li Izrael zadati odlučujući udarac iranskom nuklearnom programu bez američke vojne pomoći.

U sredu su cene nafte na američkom tržištu porasle iznad 68 dolara po barelu, najviše od početka aprila – kad je Tramp uveo carine na gotovo sve trgovinske partnere SAD-a. Sukob u regionu mogao bi dodatno da poremeti opskrbu naftom, kao i nova američka ograničenja izvoza iz Irana.

Američki nosač aviona USS Carl Vinson već se nedeljama nalazi u Arapskom moru. Na brodu je više od 60 letelica, uključujući i najnaprednije F-35 lovce sa stelt tehnologijom. Visoki zvaničnik mornarice rekao je da trenutno nema planova za premeštanje nosača zbog trenutne situacije.

Sjedinjene Države u regionu imaju još nekoliko desetina borbenih i jurišnih aviona, koji su lani odigrali ključnu ulogu u odbrani Izraela od iranskih napada.