Sprema li se novi rat? Ubistvo vojnika na granici probudilo sukob star više od 100 godina

Tajland i Kambodža više od jednog veka osporavaju suverenitet na različitim neobeleženim delovima njihove kopnene granice duge 817 km, koju su prvi put mapirali Francuzi 1907. godine, dok je Kambodža bila njena kolonija.

Ta mapa, koju je kasnije osporio Tajland, zasnivala se na dogovoru da granica bude povučena duž prirodne linije razdvajanja voda između dve zemlje.

Godine 2000. dve zemlje su se dogovorile da osnuju Zajedničku graničnu komisiju kako bi mirno rješile preklapajuće zahteve, ali je napredak u rešavanju sporova bio minimalan.

Zahtevi za vlasništvom nad istorijskim lokalitetima podigli su nacionalne tenzije između dve zemlje, naročito 2003. godine, kada su nasilnici zapalili ambasadu Tajlanda i tajlandske poslovnice u Pnom Penu zbog navodne izjave jedne tajlandske poznate ličnosti koja je dovodila u pitanje jurisdikciju nad Angkor Wat hramom, zaštićenom baštinom Kambodže.

Hram iz 11. veka, nazvan Preah Vihear ili Khao Phra Viharn u Tajlandu, godinama je u središtu spora, s tim što i Bangkok i Pnom Pen tvrde da imaju istorijsko vlasništvo.

Međunarodni sud pravde dodelio je hram Kambodži 1962. godine, ali je Tajland nastavio da polaže pravo na okolnu zemlju.

Napetost je eskalirala 2008. nakon što je Kambodža pokušala da Preah Vihear uvrsti na UNESCO-vu listu svetske baštine, što je dovelo do sukoba tokom narednih godina i najmanje dvanaest smrtnih slučajeva, uključujući razmenu artiljerijske vatre u trajanju od jedne sedmice 2011.

Dve godine kasnije, Kambodža je zatražila tumačenje presude iz 1962. godine, a Međunarodni sud pravde je ponovo presudio u njenu korist, rekavši da je zemlja oko hrama takođe deo Kambodže i naložio povlačenje tajlandskih trupa.

Uprkos dugogodišnjem rivalitetu, trenutne vlade Tajlanda i Kambodže imaju dobre odnose, delom zahvaljujući bliskom odnosu njihovih uticajnih bivših lidera, tajlandskog Taksina Šinavatre i kambodžanskog Hun Sena, čija su ćerka i sin sada premijeri svojih zemalja.

Međutim, nacionalni osećaji su porasli u Tajlandu nakon što su konzervativci prošle godine doveli u pitanje plan vlade da pregovara s Kambodžom o zajedničkom istraživanju energetskih resursa u neobeleženim morskim područjima, upozoravajući da bi to moglo da ugrozi teritorijalni integritet Tajlanda, uključujući i ostrvo Koh Kod u Tajlandskom zalivu.

Napetost se povećala i u februaru kada je grupa Kambodžanaca, uz pratnju vojske, pevala njihovu himnu u još jednom starom hinduističkom hramu Ta Moan Thom, na koji obe zemlje takođe polažu pravo, pre nego što su ih zaustavile tajlandske snage.

Ovo pitanje predstavlja problem za premijerku Tajlanda Petongtarn Šinavatra, čija vlada se suočava s brojnim unutrašnjim izazovima, uključujući usporenu ekonomiju pogođenu visokim američkim carinama.

Međutim, tajlandska vojska je pojačala retoriku izjavama koje su u kontrastu s pomirljivim tonom vlade, izražavajući spremnost na "operaciju visokog nivoa" ukoliko suverenitet bude ugrožen.

Petongtarn je kasnije ponovila vojnu poziciju, ali je naglasila da je mirno rešenje spora prioritet Tajlanda.

Ovakve kontradiktorne poruke ukazuju na složenu istoriju između bogate porodice Šinavatra i kraljevske vojske, koja je srušila njihove vlade 2006. i 2014. godine.

Nakon sukoba 28. maja, obe zemlje su brzo obećale da će smiriti tenzije, sprečiti dalji sukob i tražiti dijalog putem zajedničke granične komisije na sastanku planiranom za 14. juni.

Susedi su izneli diplomatski izražene izjave kojima se obavezuju na mir, ali i na zaštitu svog suvereniteta, dok su njihove vojske mobilizovane blizu granice, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg novog izbijanja sukoba.

Kambodža je, s druge strane, izjavila da postojeći mehanizmi ne funkcionišu i planira da sporove u četiri granična područja uputi Međunarodnom sudu pravde radi rešavanja "nerešenih i osetljivih" pitanja koja bi mogla eskalirati tenzije.

Tajland nije priznao presude Međunarodnog suda pravde u ovom sporu i želi da ga reši bilateralno.