"Plan B" za Viktora Orbana; Skovan je opaki scenario, ali nije sve tako jednostavno

Mađarska državna propaganda promoviše narativ da će pristupanje Ukrajine EU uništiti mađarsku državu. Dakle, Orban, koji blokira približavanje Ukrajine EU, jedini je koji može da "spasi" Mađarsku.

Bilo kakve odluke o proširenju EU, čak i tehničke, zahtevaju konsenzus. Veto Mađarske je omeo planirani početak pregovora o pristupanju, a Orban može da blokira Ukrajinu koliko god želi.

Da bi se tome suprotstavio, Brisel razmatra "Plan B" koji zaobilazi Mađarsku.

Prve pravne korake u okviru ovog plana Ukrajina i EU su već preduzele prošle nedelje, iako obe strane više vole da o njima javno ne govore.

Međutim, glavni deo "Plana B", koji Brisel naziva "paralelnim pregovorima", tek je pred nama. Verovatno će početi tek u avgustu ili septembru, kada se iscrpe svi napori da se Orban ubedi.

• "Pao" dogovor; Pristao čak i Orban, ali...
• Evropa se sveti Orbanu

Ovaj plan je daleko od savršenog, a neki izvori Evropske pravde ga čak nazivaju opasnim. Na primer, nema sigurnosti da će nakon izolacije Mađarske preostalih 26 zemalja EU ostati na strani Ukrajine. Postoji i rizik da bi Mađarska mogla da pokrene pravni spor protiv procesa na sudu. I što je najvažnije, "paralelni pregovori" ne bi imali iste pravne implikacije kao standardni proces pristupanja. Stoga su mnogi diplomati, kako u Ukrajini tako i u EU, trenutno skeptični prema toj ideji.

Međutim, ako Mađarska zadrži svoje pravo veta, ovaj "Plan B" bi mogao postati neophodno rezervno rešenje.

Evropska pravda je razgovarala sa više od deset zvaničnika iz EU, zemalja članica i Ukrajine i otkriva detalje, izazove i prednosti ovog "Plana B" na putu ka EU.

Da li je ključ u rukama Mađarske?

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas posetila je 9. maja ukrajinski grad Lavov. Odgovarajući na pitanje Evropske pravde, ona je priznala da se EU sprema za kontinuirani mađarski veto i da radi na planu da ga zaobiđe . "EU radi na planu B u slučaju da plan A ne uspe, ali ga neću otkriti. Proces je još uvek u toku", izjavila je.

Ovo je u suprotnosti sa zvaničnim stavom Brisela i nekoliko evropskih prestonica, gde je stav: proširenje EU prati princip jednoglasnosti i nema prostora za kompromis. "Ne postoji plan B za jednoglasnost", čvrsto je rekao EP diplomata iz jedne od ključnih zemalja članica EU. "Prema ugovorima EU, pregovori o pristupanju Evropskoj uniji zahtevaju jasnu i nedvosmislenu podršku svih 27 zemalja članica EU za svaki ključni korak u procesu."

EPA-EFE/JAKUB GAVLAK

"Mogu se održati neki tehnički procesi ili diskusije", dodao je predstavnik iz druge evropske zemlje, "ali sa pravnog stanovišta, oni ne znače ništa."

"U Briselu je jasno da se konačna odluka donosi u Budimpešti i nigde drugde."

Ipak, i Kalas i njeni protivnici bi mogli biti u pravu u isto vreme.

Evropska komisija vidi način da zaobiđe Mađarsku, ali veruje da se to može učiniti bez potkopavanja autoriteta država članica.

Prema dva izvora Evropske pravde, ideja o "Planu B" nastala je u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju. U početku je Ukrajina odbacila ideju jer je imala ozbiljne nedostatke. Kasnije je, na inicijativu jedne od zemalja članica EU, predlog revidiran. Sada je u fazi rasprave, iako još nije odobren.

Plan spasavanja za evropske integracije Ukrajine

"Plan B" može biti aktiviran tek kada svima postane jasno da Orban neće odustati i da će nastaviti da blokira put Ukrajine ka EU barem do mađarskih izbora u aprilu 2026. godine. Ako se ovo nastavi, EU se naginje ka raskidu "paketa" Ukrajina–Moldavija i početku pregovora o pristupanju samo sa Moldavijom.

Razlog su parlamentarni izbori u Moldaviji u septembru. Ako Moldavija ostane blokirana, to bi garantovalo poraz vladajućoj stranci PAS, koja je svoju kampanju izgradila oko obećanja brzog pristupanja EU. Zemlje EU žele da pomognu Moldaviji da zadrži svoju proevropsku vladu.

Međutim, ovaj scenario bi bio katastrofalan za Ukrajinu.

Brz korak Moldavije ka pristupanju EU, dok je Ukrajina i dalje blokirana, ne bi samo frustrirao Ukrajince. Poslao bi poruku da je "Brisel odlučio da ostavi Ukrajinu iza sebe". Ovu naraciju bi pojačali skeptici i ruski propagandisti. To bi dodatno zaustavilo reforme u Ukrajini, a moglo bi čak i da poništi neke od njih, što bi na kraju još više unazadilo zemlju u procesu pristupanja.

Krug bi postao začarani.

EPA-EFE/NICOLAS TUCAT / POOL

Brisel razume da bi sprečio takve posledice, potrebno je da ponudi Ukrajini nadoknadu štete.

Tako je nastao "Plan B".

Ideja je da se iskoristi fleksibilnost u okviru prava EU kako bi se odobrili svi mogući tehnički i pravni koraci bez saglasnosti Mađarske. A u oblastima gde je potrebna jednoglasnost, 26 zemalja članica EU bi vodile "paralelne pregovore" sa Ukrajinom, idealno sinhronizovane sa pregovorima Moldavije, kako bi se održao utisak da zemlje i dalje napreduju kao paket.

Bez Mađarske, formalni pregovori o pristupanju sa Ukrajinom ne mogu biti otvoreni. Međutim, moguće je izdati zvaničnu izjavu koju bi potpisalo 26 država EU, kojom se proglašava da je Ukrajina završila svoj pripremni rad i da je cela EU, osim Mađarske , spremna da vodi pregovore sa Kijevom o odgovarajućim poglavljima.

Slične izjave bi se mogle dati i u drugim fazama pregovaračkog procesa.

EU čak ima ovlašćenje da saziva Međuvladine konferencije (MVK) sa Ukrajinom. To su radna tela čije su odluke ključne u procesu proširenja. Okvir pregovora koji je odobrila EU ne daje Mađarskoj pravo veta na sazivanje MVK.

Međutim, u slučaju Ukrajine, ove konferencije ne bi mogle da donose pravno obavezujuće odluke, već samo političke.

Zašto bi Ukrajina pristala na ovo ako to nema pravne posledice?

Ideja je da će, na kraju (kada se mađarsko rukovodstvo urazumi ili kada Orbanov režim bude uklonjen) Ukrajina biti u stanju da brzo sustigne zaostatak.

Na kraju krajeva, suština integracija u EU su reforme.

Održavanje "paralelnih pregovora" omogućilo bi Ukrajini da ima plan prioritetnih reformi koji je odobrila EU, čak i ako Mađarska nije uključena, i da te reforme progura kroz parlament.

To bi takođe pomoglo u suprotstavljanju argumentima evroskeptika.

Shutterstock/Denis Shitikoff

Prvi koraci u okviru "Plana B"

Važno je naglasiti: ovaj plan ima ozbiljne nedostatke. Stoga, može se sprovesti samo ako Orbanov veto ostane na snazi i dovede do razdvajanja Ukrajine i Moldavije na pregovaračkom putu.

Međutim, pripremni koraci za ovaj plan su započeti.

Ukrajinska vlada je 14. maja odobrila tri "mape puta", koje obuhvataju vladavinu prava, reformu javne uprave i funkcionisanje demokratskih institucija. Sledećeg dana, ovi dokumenti su poslati u Brisel i Varšavu (jer Poljska trenutno predsedava EU). Moldavija je preduzela potpuno iste korake.

Ovaj potez je u suprotnosti sa procedurama proširenja EU. Pre nego što je preduzeo ovaj korak, Kijev je trebalo da dobije pisani poziv od Saveta EU u kojem bi bili navedeni utvrđeni kriterijumi (to je bila procedura za sve ostale kandidate – Srbiju, na primer).

Mađarska već nekoliko meseci blokira ovaj poziv.

Dakle, Kijev se složio sa Briselom: pošto ne možemo da prevaziđemo mađarski veto, pravićemo se da on ne postoji.

Da bi ojačalo stav Ukrajine, poljsko predsedništvo je potvrdilo da se ne protivi takvom proceduralnom odstupanju. Dana 14. maja, poljski ministar za evropske poslove, Adam Šlapka, stigao je u Kijev i javno potvrdio da je "Ukrajina tehnički spremna da otvori prvi klaster" i da je veto Mađarske jedina preostala prepreka.

I dalje postoji nekoliko faza koje se mogu nastaviti, a da se ignoriše Orbanov stav. Na primer, Evropska komisija planira da pripremi Izveštaj o početnoj proceni. Ali sve to ostaje tehničke i pripremne prirode.

Neće biti donete nikakve pravne odluke. "Plan B" ima svoja ograničenja.

Skrivene opasnosti "plana B"

Iako je ideja o "paralelnim pregovorima" potekla od Evropske komisije, sada je mnogi u Briselu dočekuju sa skepticizmom, smatrajući ideju o pregovorima bez Mađarske previše revolucionarnom.

Štaviše, EU i dalje pokušava da ubedi Orbana da ostavi po strani svoje primedbe na predstojećem samitu EU 26. i 27. juna. To znači da još uvek postoji nada za "Plan A". Kijev se takođe drži ove nade.

"Mogućnost nastavka pregovora sa Ukrajinom uz odobrenje 26 umesto 27 zemalja članica deluje neubedljivo", objasnio je diplomata EU iz jedne od ključnih zemalja članica. "Takvom planu nedostaje praktično značenje. Potrebna je jednoglasna podrška."

Shutterstock/hapelinium

Međutim, procena Evropske pravde se razlikuje. U našem članku o političkim procesima u Mađarskoj, tvrdili smo da je malo verovatno da će Viktor Orban povući svoj veto pre mađarskih izbora.

Ako mađarska blokada potraje, EU će najverovatnije morati da se vrati na "plan B". Jednostavno nema alternativa. Ne činiti ništa i ostaviti ukrajinski pregovarački proces zamrznutim svakako nije najbolja opcija.

Ali je neophodno biti svestan nedostataka ovog scenarija.

Jedan značajan problem je što nije garantovano da će "Plan B" izolovati Mađarsku i da će preostalih 26 država jednoglasno podržati Kijev.

Spor između Ukrajine i Mađarske nije jedinstven u Evropi. Severna Makedonija, još jedna zemlja kandidat, ostaje blokirana zbog sukoba sa Bugarskom. Da li bi Bugarska bila spremna da stvori presedan i potkopa sopstveni veto? Da li će se slične zabrinutosti pojaviti među drugim članicama EU? Da li bi Austrija pristala na poseban postupak za Ukrajinu, ali ne i za Makedoniju, koju tradicionalno podržava?

Prevazilaženje ovoga zahtevaće delikatnu diplomatiju, ne samo od Ukrajine već i od Ursule fon der Lajen.

Druga, manja opasnost jeste da će Mađarska gotovo sigurno osporiti "paralelne pregovore" na sudu. Međutim, Sud EU radi sporo, a odluka doneta za nekoliko godina može biti prekasno, čak i ako sud utvrdi povredu.

Treća opasnost: "Plan B" pretpostavlja da će Orbanov režim na kraju izgubiti vlast u Mađarskoj. Ali šta ako se to ne desi?

• Orban: Pretnja je eskalirala
• Orban: Neprihvatljivo da Ukrajina sprovodi kampanju diskreditacije Mađarske

Sasvim je moguće da Orban pobedi na mađarskim izborima 2026. i nastavi da blokira Ukrajinu. "Plan B" ne nudi rešenje u ovom scenariju.

I konačno, četvrto pitanje – ne problem, već izazov koji Ukrajina mora da prepozna – jeste da čak i ako demokratska vlada pobedi u Mađarskoj, spor oko etničkih mađarskih manjina u zapadnoj Ukrajini neće nestati. Mađarsko društvo, a samim tim i svaka buduća mađarska vlada, nastaviće da zahteva njegovo rešavanje.

Ovo je realnost koju Ukrajina mora da prihvati: put ka članstvu u EU leži u kompromisu po ovom pitanju.