Obrt?

Opadajuća podrška u poslednjim danima otvara prostor za neočekivane kandidate, dok ključnih 89 glasova dvotrećinske većine ostaje cilj koji svako od njih mora da dostigne.

Pjetro Parolin

Kako saznaje katolički portal "The Pillar", odmah nakon sahrane pape Franje, pristalice kardinala Pjetra Parolina bile su uverene da će on već u prvom krugu glasanja, zakazanom za sredu popodne, obezbediti čak 50 od neophodnih 89 glasova.

Međutim, nakon što su kardinali imali nekoliko dana da razmotre njegovu dosadašnju ulogu i lični ugled, deo njih je promenio mišljenje – Pjetro Parolin sada, prema procenama, može da računa na podršku oko 40 kardinala.

Luis Antonio Tagle

Slične probleme ima i njegov glavni protivkandidat, Filipinac Luis Antonio Tagle, koji se oslanjao na sve uticajniji blok azijskih kardinala, znatno ojačan tokom mandata pape Franje. Tagle je dugo važio za mladog, harizmatičnog propovednika i komunikatora, naslednika Jorgea Bergoglia. Ipak, jedno je biti popularan među vernicima, a sasvim drugo biti ozbiljan kandidat za papu. 

Upravo zato se i Tagle sada suočava sa ozbiljnim pitanjima o svojoj sposobnosti da predvodi Katoličku crkvu, ali ga još ne treba otpisivati – i on u prvi krug ulazi sa podrškom od oko 40 glasova, koliko i Parolin.

EPA-EFE/FABIO FRUSTACI

Robert Francis Prevost

U takvoj situaciji se pojavio neočekivani izazivač – američki kardinal Robert Francis Prevost, prefekt Dikasterijuma za biskupe.

Prevost, koji je veći deo svoje svešteničke i biskupske službe proveo u Peruu, uživa sve veću podršku, pre svega među kardinalima iz Latinske Amerike. Pored njih, podržavaju ga i pojedini visoki crkveni zvaničnici iz SAD.

Ipak, njegova kandidatura suočava se sa ozbiljnim preprekama. Prevost je Amerikanac, a nepisano pravilo vatikanske diplomatije glasi da pape ne bi trebalo da dolaze iz najmoćnije svetske sile – Sjedinjenih Američkih Država, kako bi se izbegla koncentracija i duhovne i svetovne moći. 

Uz to, Prevost za sada ne uživa dovoljnu podršku među evropskim kardinalima, što ga stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na Taglea i Parolina. Ipak, prema trenutnim procenama, može računati na oko 30 glasova u prvom danu konklave.

Peter Erdo

Poslednji među četvoricom vodećih kandidata trenutno je mađarski kardinal Peter Erdo , koji uživa gotovo jednoglasnu podršku konzervativnog krila unutar Kardinalskog kolegijuma. Ipak, glavni problem njegove kandidature leži u činjenici da taj blok broji svega tridesetak kardinala, dok ga ostali delikatno ignorišu, pa njegove šanse za izbor ostaju više teorijske nego realne – osim ako se ne dogodi iznenadni obrt.

Ko će biti naslednik pape Franje?

Sve jasnije postaje da je, upravo zbog načina na koji je papa Franja imenovao kardinale, gotovo nemoguće s preciznošću prognozirati ko bi mogao biti njegov naslednik. 

Od ukupno 133 kardinala s pravom glasa u predstojećoj konklavi, čak 108 je imenovao sam Franjo, i oni će po prvi put odlučivati o izboru novog pape. Za razliku od konklave 2013. godine, ovog puta u glasanju neće učestvovati kardinali iz niza istorijski uticajnih nadbiskupija, poput Sidneja, Beča, Đenove, Pariza, Milana, Palerma, Armaha i Krakova.

Jednostavno, Franjin izbor kardinala iz zemalja s periferije dramatično je promijenio situaciju u Kardinalskom zboru.

Na predstojećoj konklavi u Sikstinsku kapelu ući će svega 52 Evropljanina, među kojima je samo 17 Italijana.

S druge strane, broj afričkih kardinala porastao je na 18, sedam više nego na prethodnoj konklavi – dok se broj kardinala iz Azije udvostručio, sa deset na dvadeset.