Najkrvaviji rat na svetu: Proglašena glad, ono što rade ženama i deci je jezivo; Sledi preokret?

Sukob između vojske Sudana (SAF) i paravojne grupe Snaga za brzu podršku (RSF) doveo je do masovnih raseljavanja, gladi i napada na izbegličke kampove, i podelio Sudan na dva dela - SAF drži sever i istok, a RAF kontroliše veći deo Darufa i, sa svojim saveznicima, delove juga.

Ujedinjene nacije i nevladine organizacije saopštile su da se Sudan nalazi usred najveće humanitarne krize na svetu.

Najveća humanitarna kriza na svetu

U Londonu je održan međunarodni sastanak ministara iz 20 zemalja, sa ciljem oživljavanja mirovnih pregovora, koji su često potiskivani drugim svetskim krizama, uključujući ratove u Ukrajini i Gazi, piše "Gardijan".

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok opisala je sukob kao "najveću humanitarnu katastrofu našeg vremena", ističući široko rasprostranjena razaranja, glad i seksualno nasilje.

"Celi regioni su uništeni, stotine hiljada porodica je raseljeno, milioni ljudi gladuju, a žene i deca su izloženi najstrašnijem seksualnom nasilju", dodala je ona, preneo je "Barons".

Misija UN za utvrđivanje činjenica upozorila je da "najmračnija poglavlja ovog sukoba tek treba da se razviju", usred rastućeg etničkog nasilja i odmazde širom zemlje.

Na drugu godišnjicu početka borbi u Kartumu, pojavile su se informacije o stotinama poginulih u napadima RSF na izbegličke kampove u zapadnom Darfuru.

Najnovije borbe u glavnom gradu Severnog Darfura, El Fašeru, prisilile su desetine hiljada civila iz izbegličkog kampa Zamzam da pešače 70 kilometara do grada Tavila, objavila je medicinska humanitarna organizacija MSF. Mnogi su stigli ozbiljno dehidrirani, a neka deca su umrla od žeđi.

Više od 14 miliona raseljenih, poginulo na desetine hiljada ljudi, proglašena glad...

Ujedinjene nacije su navele da je samo iz kampa Zamzam raseljeno 400.000 ljudi.

Profimedia

"Sudan je sada u gorem stanju nego ikada ranije. Najveća humanitarna kriza, najveća kriza raseljavanja, najveća kriza gladi... obaramo sve pogrešne rekorde", rekla je Elis Nalbandijan iz nevladine organizacije "Oksfam".

Do sada je poginulo na desetine hiljada ljudi, gotovo 13 miliona je raseljeno, a četiri miliona njih prešlo je u susedne zemlje.

"Zbog sukoba je raseljeno 13 miliona ljudi, uključujući 8,6 interno raseljenih i 3,8 miliona izbeglica", rekao je Abdurahuf Gnon-Konde iz Agencije UN za izbeglice u intervjuu za AFP.

Skoro polovina ukupne populacije, oko 25 miliona ljudi, nema dovoljno hrane, a glad je zvanično proglašena u više regija.

Prema navodima UN, najmanje 400 osoba je ubijeno u nedavnim napadima RSF-a na El Fašer i okolne kampove za raseljene.

Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Turk rekao je da su ti napadi "jasan pokazatelj cene neaktivnosti međunarodne zajednice", upozorivši da je grad pod opsadom još od maja prošle godine.

U proseku 16 napada dnevno

Poslednjih nedelja, vojska Sudana (SAF) je zauzela glavni grad Kartum i naterala Snage za brzu podršku (RAF) da se povuče.

Dokaz da je ovo jedan od najkrvavijih napada na svetu jeste podatak da su od 15. marta 2023. do 28. marta 2025. zabeležena najmanje 11.292 napada, u proseku čak 16 dnevno.

Sudanska vojska je, prema podacima neprofitne organizacije ACLED (Podaci o lokaciji i događajima oružanih sukoba), odgovorna za 50 odsto svih zabeleženih napada (5.615), dok je RSF izvela 38 odsto napada (1.386). Preostalih 12 odsto pripisano je raznim drugim grupama, uključujući Darfursku komunalnu miliciju, Darfursku arapsku miliciju, Sudanski narodnooslobodilački pokret, miliciju klana Tvik i druge, piše "Aldžazira".

Ovi napadi uključuju oružane sukobe, vazdušne ili napade bespilotnim letelicama, granatiranje, artiljerijske ili raketne napade, pljačku ili uništavanje imovine i daljinsko aktiviranje bombi ili nagazne mine.

Tri najveća poprišta sukoba

Skoro tri četvrtine svih napada usmereno je na tri glavna regiona:

• Kartum: Glavni grad Sudana bio je epicentar, sa 5.519 napada, ili 49 odsto svih zabeleženih incidenata. Vojska održava svoje operacije u i oko glavnog grada, rekavši da ima za cilj da izbaci preostale pozicije RSF
• Gezira: Južno od Kartuma, Gezira - ključna za poljoprivredu Sudana - zabeležila je 1.485 napada, što je 13 odsto ukupnih incidenata. Iako se nekada smatrao relativno stabilnim mestom, postao je ključno bojno polje jer su se snage RSF-a proširile prema jugu
• Severni Darfur: U Severnom Darfuru, RSF je pokrenuo nekoliko napada na kampove za raseljene i lokalne milicije. U regionu je zabeleženo 1.388 napada - 12 odsto ukupnog nacionalnog broja

Preostalih 26 odsto borbi je rasprostranjeno širom zemlje, uključujući: Južni Darfur, Severni Kordofan i Zapadni Darfur.

Prema ACLED-u, prijavljeno je da je ubijeno najmanje 32.973 ljudi širom Sudana, iako je stvarni broj smrtnih slučajeva verovatno mnogo veći, posebno kada se uzmu u obzir smrtni slučajevi uzrokovani indirektnim razlozima kao što su širenje bolesti, neuhranjenost i nedostatak adekvatne zdravstvene zaštite.

EPA/NIC BOTHMA

Polovina zabeleženih smrtnih slučajeva dogodila se u Kartumu i Severnom Darfuru, koji imaju najveću stopu žrtava.

Prekretnica u najbrutalnijem ratu

Budući da Sudanske oružane snage sada imaju kontrolu nad Kartumom, nalaze se na prekretnici i imaju priliku da okrenu sve u svoju korist.

S jedne strane, mogli bi da proteraju RSF nazad u glavni grad Severnog Darufa El Fašer u nadi da će jednom za svagda eliminisati miliciju. Drugi pristup bi bio da iskoriste svoje taktičke i strateške dobitke za postizanje konačne političke pobede i zakonsko rasformiranje RSF, kroz međunarodno priznato rešenje.

Ako SAF ne izabere mirno rešenje, ljudi će nastaviti da ginu, rat će trajati godinama, a snage sudanske vojske mogle bi da prestanu da postoje, piše "Semafor".

Privlačnost lova na RSF je visoka među rukovodstvom SAF i velikim delom javnosti. Takođe, vojska se oseća izdanom od strane međunarodnih aktera koji su podržali RSF protiv njih i tretirali dve strane kao podjednako krive za rat i njegove zločine.

Sa svoje strane, međunarodna zajednica je učinila malo da uspostavi rezultate dosledne i ravnopravne diplomatije kojoj vojska može da veruje. S vojne tačke gledišta, pozivanje međunarodne zajednice da pomogne u okončanju rata bio bi čin političkog samoubistva, a možda bi to pokrenuo još veću pretnju od tvrdokornijih, islamističkih elemenata koje je vojska upotrebila da preokrenu tok rata.

Podsetimo, sukob datira iz 2019. godine, kada su lider vojske, general Abdel Fatah al-Burhan, i vođa RSF, general Mohamed Hamdan Dagalo, zajednički srušili dugogodišnjeg lidera Omara el-Bašira. Njihova saradnja se raspala 2023. godine, što je dovelo do otvorenog rata.

RSF je optužen za brojne napade na stanovništvo, uključujući etničko čišćenje, grupna silovanja i ubistva.