Erdogan je napravio kobnu grešku?

U Istanbulu je uhapšen Erdoganov najveći neprijatelj i gradonačelnik tog grada, ali i, prema svim analizama, političar koji ga jedini može ugroziti na predstojećim izborima: Ekrem Imamoglu.

Ali, kako navode mediji, to bi mogla da bude kobna greška u koracima Erdogana, koji očigledno priprema teren za neke promene koje će uticati na dalji politički život Turske.

To je na ulice Istanbula izmamilo, prema nekim procenama, oko dva miliona demonstranata, a okupljanja su prošla i u drugim velikim gradovima koje Erdogan ne kontroliša, na primere u Ankari i Izmiru.

Erdogan represijom, očito, trasira put do pobede i svog četvrtog mandata, a mnogi u Turskoj su shvatili ovo hapšenje kao politički motivisano.

• Erdoganov poslednji udarac?
• Turska policija uhapsila skoro 2.000 demonstranata FOTO/VIDEO

Imamoglu je velika opasnost za "sultana" koji Turskom vlada već 22 godine - od 2003. do 2014. kao premijer, a od tada na poziciji nedodirljivog predsednika.

Podsetimo, Ekrem Imamoglu i desetine njegovih saradnika uhapšeni su zbog optužbi za korupciju i financijske malverzacije, ali i zbog "saradnje s Kurdistanskom radničkom strankom koju režim smatra terorističkom organizacijom", a koji dan pre toga, kako bi ga isključio iz predsedničke trke, istanbulski univerzitet poništio je njegovu fakultetsku diplomu zbog navodnih nepravilnosti u prevodu i nostrifikaciji njegove srednjoškolske diplome sa američkog koledža koji je pohađao na severnom delu Kipra.

Naime, za predsednika Turske ne može se kandidovati neko ko nema fakultetsko obrazovanje.

Samo dan nakon privođenja, Imamogluova Republikanska stranka, koju vodi Ozgur Ozel, "imenovala" ga je svojim predsedničkim kandidatom, a mnoge druge opozicione stranke to su podržale tako da bi sada Imamogluu hapšenje zapravo samo moglo dati još veći vetar u leđa.

• Odabran novi gradonačelnik Istanbula
• Haos u Turskoj; SAD zabrinute

Neki mediji ocenjuju da je ovim hapšenjem Erdogan, ustvari, više pokazao svoj strah od mogućeg političkog poraza nego svoju moć.

Iz Erdoganove vladajuće stranke Pravda i razvoj poručili su pre par meseci da će se predsednik kandidovati za četvrti mandat i to, kako su rekli, "samo ako stanovništvo to želi", preneo je Reuters.

Ali, stvari su se zakomplikovale. Ne samo zato što popularnost Imamoglua raste, kao i njegov politički uticaj, nego i zbog toga što će on 2028. imati 57, a Erdogan 75 godina. Dakle, ovo bi za "sultana", kako nazivaju Erdogana, mogao biti vrlo rizičan i “klizav” politički potez.

Sledeći korak šefa države mogla bi biti diskutabilna ustavna reforma, koja će mu omogućiti da se 2028. godine i četvrti put kandiduje, ili pak raspisivanje prevremenih izbora.

Kao input za to svakako mu može poslužiti nedavna "reforma" Ustava Vladimira Putina, koji je time omogućio praktično doživotno vladanje.

Međutim, možda neće biti tako lako ukloniti İmamoglua iz političkog života zemlje, čak ako ga i osudi na dugogodišnju kaznu, osim ako mu ne presude za "zabranu političkog delovanja".

Erdoganovi kritičari veruju da bi rastuće političke napetosti u kombinaciji sa ekonomskom krizom (inflacija u Turskoj premašuje 80 posto), korupcijski repovi i loša reakcija vlasti nakon razornog potresa 2023. godine, kada je poginulo više od 50.000 ljudi, dodatno mogli uzdrmati režim, a Erdogana naterati na preduzimanje radikalnih mera protiv opozicije.

Ima analitičara koji smatraju da bi "nelagodnosti" za Erdogana mogle nastupiti i pre redovnih izbora 2028., a i da bi se vlast mogla zatresti znatno ranije jer sva je opozicija “ na nogama”, dok se protesti šire i zahvataju sver veći broj gradova, pogotovo onih gde je na vlasti opozicija.