Priznali su: Ovo je sramno poglavlje naše istorije; 170.000 dece je bukvalno izvezeno

Kako je zaključeno u istrazi nezavisne komisije čiji nalazi su danas objavljeni, nedostatak nadzora omogućio je da privatne agencije zbog profita masovno izvoze decu na usvajanje, a utvrđeni su i slučajevi prevara, prinude i falsifikovanih dokumenata, javlja Bi-Bi-Si (BBC).

Južna Koreja je tako od 50-ih godina prošlog veka na usvajanje u inostranstvo poslala više dece nego ijedna druga zemlja, mahom u zapadne države.

Kasnije je Seul pooštrio kriterijume za proces usvajanja dece, ali neka od onih koja su poslata na usvajanje, kao i njihovi biološki roditelji, još uvek osećaju posledice pretrpljenih trauma.

Južna Koreja je posle Korejskog rata bila među najsiromašnijim zemljama na svetu, pa su bile retke porodice koje su želele da usvoje decu, podsetio je britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).

Vlada je onda započela program usvajanja dece u inostranstvu, koji je poveren privatnim agencijama posle usvajanja specijalnih zakona o usvajanju.

Došlo je, međutim, do niza propusta tih agencija, zaključeno je u istrazi. Navodi se da su deca poveravana na usvajanje u inostranstvu uz minimalnu kontrolu porodica koje ih primaju.

Događalo se, takođe, da privatne agencije, rukovođene profitom, uzimaju decu bez adekvatnog zakonskog pristanka majki.

Istovremeno, agencije su falsifikovale izveštaje u kojima su navodile da su deca napuštena i davale im lažni identitet.

Predsednica komisije koja je sprovela istragu Park Sun-jong rekla je da je to bilo sramno poglavlje istorije Južne Koreje, dodajući da su mnoga usvojena deca imala sreće da odrastu u brižnim porodicama, ali da je bilo i onih koji su prošli kroz brojne patnje i traume.

Istraga je započeta 2022. godine, a od tada je 367 usvojene dece koja su poslata u inostranstvo od 1964. do 1999. godine podnelo tužbe, navodeći da su tokom procesa njihovog usvajanja počinjene nezakonite aktivnosti.

Do sada je ispitano 100 tužbi, a za 56 podnosilaca tužbi je utvrđeno da su žrtve kršenja ljudskih prava.

Komisija nastavlja istragu koja bi trebalo da se okonča u maju, navodi britanski javni servis.

Komisija je preporučila da vlada uputi zvanično izvinjenje, kao i da poštuje međunarodne standarde pri transnacionalnim usvajanjima dece.

Južna Koreja je pooštrila zakone u novije vreme, a 2023. godine donet je propis prema kojem je za usvajanja dece u inostranstvu nadležno vladino ministarstvo, a ne privatne agencije.

Jedna od podnositeljki tužbe je i Inger Tone Uland Šin, koja sada ima 60 godina, a koju je usvojio par iz Norveške kada je imala 13 godina.

Ona je kasnije saznala da je njeno usvajanje nezakonito.

Par koji ju je usvojio obratio se prvobitno norveškim vlastima, ali su odbijeni zbog starosti. Potom su otputovali u Južnu Koreju, gde su u jednom sirotištu izabrali devojčicu i poveli je sa sobom.

Zahtev za usvajanje norveškim vlastima podneli su tek nakon više godina.

Inger Tone ispričala je za Bi-Bi-Si da je imala mnogo poteškoća da se privikne na život u Norveškoj, kao i da ju je usvojitelj seksualno zlostavljao.

"Bolje su brinuli o svom psu nego o meni. Bilo je to veoma bolno iskustvo", kazala je ona, dodajući da to nikome ne bi poželela.