Ko je bio papa Franja: Ovo su detalji iz života poglavara Rimokatoličke crkve

Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo (Jorge Mario Bergoglio), 17. decembra 1936. godine u Buenos Ajresu, Argentina, bio je 266. poglavar Katoličke crkve i prvi papa iz Latinske Amerike. Izabran je za papu 13. marta 2013. godine, nakon što je njegov prethodnik, Benedikt XVI, podneo ostavku.

Rani život i duhovni poziv

Horhe Mario Bergoljo potiče iz porodice italijanskih imigranata. Studirao je hemiju, ali je kasnije osetio poziv ka sveštenstvu. 1958. godine pridružio se Isusovačkom redu (jezuitima) i započeo svoju versku formaciju. Studirao je filozofiju i teologiju, a za sveštenika je zaređen 1969. godine.

Kao pripadnik jezuita, služio je u raznim obrazovnim i crkvenim institucijama u Argentini. Postao je rektor teološkog fakulteta u San Migelu i igrao značajnu ulogu u vođenju reda tokom politički turbulentnih vremena u Argentini.

Uspon u crkvenoj hijerarhiji

Papa Jovan Pavle II imenovao ga je 1998. godine za nadbiskupa Buenos Ajresa, a 2001. ga je unapredio u kardinala. Tokom službe u Argentini, bio je poznat po skromnosti, jednostavnom načinu života i bliskosti sa siromašnima. Odbijao je luksuzan život, koristio javni prevoz i lično posećivao najsiromašnije četvrti Buenos Ajresa.

Izbor za papu

Nakon iznenadne ostavke pape Benedikta XVI u februaru 2013. godine, Bergoljo je izabran za papu 13. marta 2013. godine, postavši prvi papa iz Latinske Amerike, prvi jezuita na čelu Crkve i prvi papa koji je uzeo ime Franja, inspirisan svetim Franjom Asiškim, simbolom skromnosti i brige za siromašne.

Pontifikat i ključne reforme

Tokom svog pontifikata, papa Franja je nastojao da reformiše Vatikan i Katoličku crkvu, stavljajući naglasak na:

• Siromaštvo i socijalnu pravdu – često je govorio o nejednakosti i potrebi za brigom o marginalizovanima.
• Zaštitu životne sredine – njegova enciklika Laudato Si’ (2015) bila je poziv na ekološku odgovornost.
• Crkvene reforme – zalagao se za transparentnost u Vatikanu, borbu protiv korupcije i seksualnih skandala unutar Crkve.
• Međureligijski dijalog – težio je pomirenju i saradnji s drugim verskim zajednicama.

Kasniji život i zdravstveni problemi

U poslednjim godinama pontifikata, papa Franja se suočavao s različitim zdravstvenim problemima, uključujući probleme s plućima, pokretljivošću i bolestima povezanim sa starenjem. Njegovo zdravstveno stanje bilo je promenljivo, a u poslednjem periodu došlo je do naglog pogoršanja, nakon čega je bio priključen na respirator. Vatikan je zvanično saopštio njegovu smrt [datum smrti].

Njegova smrt označila je kraj jedne ere u Katoličkoj crkvi, ostavljajući za sobom nasleđe reformi, humanosti i težnje ka Crkvi koja je bliža narodu. Detalji o sahrani i izboru njegovog naslednika biće saopšteni u narednim danima.