Sprema se drastično rešenje: Nemamo drugog izbora, premeštamo prestonicu

Premda se ideja o premeštanju glavnog grada nekoliko puta pojavila od islamske revolucije 1979., predlozi su brzo odbačeni kao nerealni zbog ogromnih finansijskih i logističkih prepreka.

Međutim, reformistički predsednik Masud Pezeškijan, koji je stupio na dužnost u julu, nedavno je ponovo oživeo ovu zamisao, istakavši sve veće izazove u Teheranu.

Oni uključuju saobraćajne gužve, nestašice vode, loše upravljanje resursima, izuzetno zagađenje vazduha kao i sleganje, odnosno postupno propadanje tla zbog prirodnih procesa ili ljudske aktivnosti.

Kao moguća nova lokacija za glavni grad Irana pominje se region Makran, uglavnom nerazvijeno obalno područje u Omanskom zalivu u siromašnoj južnoj pokrajini Sistan i Balučistan.

"'Izgubljeni raj' Makrana mora biti pretvoren u buduće ekonomsko središte Irana i regiona", kazao je ministar spoljnih poslova Abas Arakči u nedeljnom govoru.

Pezeškijan je u septembru rekao da "nemamo drugog izbora nego da pomeri privredni i i politički centar zemlje prema jugu i bliže moru".

"Siguran i prikladan"

S druge strane, oživljavanje planova o promeni lokacije prestonice Irana vratilo je  i raspravu istorijskoj i strateškoj važnosti Teherana.

Teheran, kog je prestonicom učinio Aga Muhamed Han Kadžar 1786., preko dva veka je služio kao političko, administrativno i kulturno središte zemlje.

U pokrajini Teheran trenutno živi oko 18 miliona ljudi, kao i dva miliona ljudi koji tamo svakodnevno putuju na posao, prema guverneru Muhamedu Sadegu Motamedijanu.

Grad leži na strmoj visoravni u podnožju snegom prekrivenog gorja Elburs, a spaja moderne nebodere s istorijskim palatama, kao i krcate sajmove i parkove.

Makran pak je poznat po svojim ribarskim selima, peščanim plažama i drevnoj istoriji koja seže sve do vremena Aleksandra Velikog.

Međutim, profesor urbanog planiranja Ali Haksar Rafsandžani je istakao "strateški položaj" Teherana.

"Grad je siguran i prikladan u izvanrednim i ratnim situacijama", rekao je on za reformistički list Etemad, dodavši da je Makran s druge strane "veoma ranjiv" jer je na Omanskom zalivu.

Takođe, bivši teheranski gradonačelnik Piruz Hanači smatra da se problemi prestonice "mogu rešiti" te da samo iziskuju "ulaganje" i preduzimanje mera za razvoj grada.

Pored svega toga, premeštanje glavnog grada pogoršalo bi već tešku finansijsku situaciju Irana, koja je delomično rezultat višedecenijskih međunarodnih sankcija.