Poslednji dan izborne kampanje u BiH, sutra izborna tišina

Prema Izbornom zakonu BiH, izborna kampanja završava se 24 sata pre otvaranja biračkih mesta kada nastupa izborna tišina, koja traje do zatvaranja biračkih mesta.

Građani sa pravom glasa biraće tri člana Predsedništva BiH, poslanike u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH i Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH, predsednika i dva potpredsednika Republike Srpske, poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srpske (NSRS), kao i poslanike u skupštine deset kantona Federacije BiH.

Za različite nivoe vlasti nadmetaće se 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata. Veliki broj političkih subjekata ukazuje na snažnu konkurenciju, ali istovremeno potvrdjuje i duboku fragmerntiranost političke scene uoči izbora.

U Centralnom biračkom spisku za glasanje upisano je ukupno 3.414.364 registrovanih birača, uključujući 48.074 birača registrovanih za glasanje izvan BiH, putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH.

Za glasanje izvan Bosne i Hercegovine registrovano je 48.074 birača, što predstavlja relativno mali broj u odnosu na ukupan broj državljana BiH koji žive izvan zemlje. Dijaspora, međutim, predstavlja jedan od najznačajnijih, ali i nedovoljno iskorišćenih političkih potencijala države.

Izborni prag je tri odsto.

Iako će na predstojećim izborima prvi put biti u većoj meri primenjene moderne izborne tehnologije, koje bi trebalo da spreče, odnosno značajno smanjena mogućnost izbornih manipulacija, rizik od zloupotreba i dalje postoji.

Posebnu zabrinutost prema dostupnim navodima predstavlja mogućnost kupovine glasova, koja predstavlja ozbiljan izazov integritetu izbornog procesa i verodostojnosti izbornih rezultata, smatraju analitičari.

Izbori u BiH se održavaju u trenutku kada Evropska unija očekuje konkretne rezultate u procesu evropskih integracija. Evropski savet je u martu 2024. dao zeleno svetlo za otvaranje pregovora i pozvalo Evropsku komisiju da pripremi pregovarački okvir za otvaranje pristupnih pregovora.

Bez stabilne parlamentarne većine i funkcionalne izvršne vlasti nakon izbora, realizacija ovih reformi biće izuzetno otežana. Zbog toga izbori 4. oktobra 2026. godine neće biti samo test popularnosti pojedinačnih političkih stranaka i kandidata, već i test sposobnosti bosansko-hercegovačkog političkog sistema da proizvede vlast koja je sposobna da sprovodi reforme i odgovrati na evropske zahteve.

Stvarno pitanje predstojećih izbora nije samo ko će pobediti na izborima, već hoće li nakon izbora biti moguće formirati funkcionalnu vlast, pre svega na nivou BiH, koja će imati političku volju, legitimitet i kapacitet da sprovede neophodne reforme.

Izbori, ukazali su analitičari, neće odlučiti samo ko će formirati vlast, već hoće li BiH ostati zarobljena u sistemu političke reprodukcije, etničke mobilizacije i institucionalnih blokada ili će otvoriti prostor za novu političku odgovornost, funkcionalne institucije i ubrzanje evropskog puta.