Mađarska ima novog predsenika

Baka, kandidat vladajuće Tise stranke, izabran je za šefa države sa 140 glasova za, 6 protiv i bez uzdržanih na tajnom glasanju.

Parlament je izabrao novog predsednika nakon što je mandat bivšeg predsednika Tamaša Šuljoka okončan 20. jula uvođenjem 17. amandmana na Ustav, kojim su, između ostalog, uvedena nova pravila za obavljanje najviših funkcija u državi.

To je simboličan korak u naporima premijera Petera Mađara, koji je preuzeo vlast u maju, da demontira bastione moći bivšeg premijera Viktora Orbana.

Baka je izabran na ovu uglavnom ceremonijalnu funkciju glasovima vladajuće stranke desnog centra Tisa. Članovi opozicione stranke Fides povukli su se iz glasanja u parlamentu.

Agneš Forsthofer, predsednica parlamenta, do sada je obavljala funkciju predsednice, a Baka će stupiti na dužnost osmog dana nakon objavljivanja rezultata izbora.

U svom obraćanju parlamentu, novoizabrani predsednik je rekao da stabilnost Ustava počiva na činjenici da se on smatra delom najširih slojeva društva.

Peter Kohalmi / AFP / Profimedia

Upozorio je da bi prepravljanje Ustava "isključivo kao dokumenta privremene većine" rezultiralo ponavljanjem greške, čije posledice Mađarska sada pokušava da ispravi. Izrada Ustava zahteva više od pukog parlamentarnog zakonodavstva, rekao je.

"Potrebna je široka društvena i stručna diskusija, istinski politički konsenzus i proces koji sam po sebi odražava demokratsku kulturu koju će novi Ustav kasnije biti zadužen da održava", rekao je.

Ekspert za ljudska prava i evropski sudija

Baka je rođen 11. decembra 1952. godine u Budimpešti, studirao je na Fakultetu političkih nauka i prava na ELTE 1973. godine, a doktorirao je pravo 1978. godine, javila je mađarska novinska agencija MTI.

Od 1978. do 1990. godine bio je naučni saradnik u Institutu za političke nauke i pravo Mađarske akademije nauka, a od 1990. do 1998. godine obavljao je funkciju generalnog direktora Fakulteta za javnu upravu. Od 1980-ih pa nadalje, predavao je kao gostujući profesor na nekoliko univerziteta u SAD i u više navrata je bio pozivan da drži predavanja u Francuskoj i Nemačkoj.

Titulu kandidata političkih nauka i prava nosi od 1988. godine, godine kada je dobio nagradu za akademski podmladak Mađarske akademije nauka za izuzetna akademska dostignuća.

On je istraživač u oblasti ljudskih prava i prava manjina i objavio je brojne radove na ove teme. Baka je bio nezavisni član Mađarskog demokratskog foruma (MDF) od 1990. do 1991. godine, tokom prvog parlamentarnog mandata nakon promene režima. Tokom ovog perioda, obavljao je i funkciju sekretara Odbora za ljudska prava, manjine i verska pitanja i kao šef radne grupe za ljudska prava parlamentarne grupe MDF-a.

Attila KISBENEDEK / AFP / Profimedia

Godine 1991, podneo je ostavku na svoje poslaničko mesto nakon što je izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP), gde je do 2008. godine služio kao mađarski sudija suda za ljudska prava sa sedištem u Strazburu.

Između 2008. i 2009. godine obavljao je funkciju predsednika Apelacionog suda u Budimpešti, a u junu 2009. godine parlament ga je izabrao za predsednika Vrhovnog suda na mandat od šest godina. Pored ove pozicije, obavljao je i funkciju predsednika Nacionalnog sudskog saveta (NSS), koji je odgovoran za centralnu administraciju sudova.

Dana 31. decembra 2011. godine, njegov mandat je istekao u skladu sa prelaznim odredbama Ustava, koje su stupile na snagu 1. januara 2012. godine.

Vrhovni sud je nasledila Kurija, a uloge šefa Kurije i šefa upravnog sudskog tela su razdvojene. Bakiju, koji je kritikovao reformu pravosuđa, novim zakonom je zabranjeno da se kandiduje za predsednika Kurije, a predviđeno je da kandidati za ovu poziciju moraju imati pet godina sudijskog iskustva u Mađarskoj. Zakonodavstvo sa ustavnom snagom nije dozvolilo bivšem predsedniku Vrhovnog suda da traži pravnu zaštitu pred sudovima, pa se obratio Evropskom sudu za ljudska prava. U svojim konačnim presudama – i u prvostepenom postupku u maju 2014. i po žalbi u junu 2016. – sud je presudio protiv Mađarske, navodeći da su mađarske vlasti prekršile Bakino pravo na slobodu izražavanja.

Attila KISBENEDEK / AFP / Profimedia

Prema presudi, bivši predsednik Vrhovnog suda je takođe pretrpeo kršenje ljudskih prava zbog načina na koji je prerano smenjen sa funkcije po zakonu. Nakon smene, Baka je obavljao funkciju predsednika Kurije.