Zvanična Podgorica u Kninu umesto u Mrkonjić Gradu – nož u leđa bratskoj Srbiji

U gradu u kojem je do "Oluje" živelo blizu 10.000 Srba (od ukupno oko 12.000 stanovnika) danas će crnogorski diplomatski predstavnik – otpravnik poslova iz Zagreba – slaviti Dan pobede, dan kad je Hrvatska vojska ušla u Knin. U Mrkonjić Grad, gde su Srbija i Republika Srpska sinoć zajedno obeležile Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u Oluji, Crna Gora nije poslala svog izaslanika.

Podgorički mediji potez vlade objašnjavaju "diplomatskom praksom i NATO savezništvom" s Hrvatskom, dok je ponovni izostanak predstavnika crnogorske vlade na odavanju počasti srpskim žrtvama objašnjen diplomatskim ćutanjem.

Za lidera Slobodne Crne Gore Vladislava Dajkovića je odluka da predstavnik crnogorske vlade prisustvuje obeležavanju hrvatske vojne akcije "Oluja" u Kninu "duboko pogrešan i sramotan politički čin".

Knežević: 

Knežević je, na centralnom komemorativnom skupu u Mrkonjić Gradu povodom Dana sećanja na stradale u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", naveo da Srbi iz Crne Gore, ne mogu da se pomire sa, kako je rekao, "veleizdajama koje su počinile razne vlade Crne Gore u 21. veku". 

"Toliko su izdali našu zajedničku istoriju, zajedničko pamćenje i zajedničku duhovnost, da je dosta za sve naše mrtve, za sve žive i za sve one Srbe koji će se roditi u Crnoj Gori. Priznali su 2008. godine srce Srbije, našu svetu zemlju Kosovo i Metohiju. Četiri puta su nas proglasili za genocidni narod. Svaki put su u međunarodnim institucijama glasali da nam se otmu i Visoki Dečani, i Pećka patrijaršija, i Prizrenska bogoslovija, da nam se otmu mošti naših svetaca i daju Aljbinu Kurtiju, jer je tako neko naredio iz Brisela", istakao je Knežević.

Naglasio je da Srbi iz Crne Gore koji su prisutni u Mrkonjić Gradu predstavljaju iskonsku Njegoševu Crnu Goru.

"Crnu Goru Svetoga Save, Marka Miljanova, svetlih vojnika i ratnika koji se nisu stideli da kažu da su Srbi i koji su bili spremni da sa imenom pravoslavne vere ginu za oslobođenje svuda gde je Srbin bio u ropstvu", dodao je Knežević.

Takođe, Knežević je istakao da bi on bio najsrećniji da je u svom obraćanju mogao da se obrati i predstavnicima crnogorske vlade Milojka Spajića, kojima je, kako je rekao, bilo mesto na sećanju na pogrom srpskog naroda, etničko čišćenje i genocid koji su Srbi proživeli dva puta u jednom veku. 

"Bio bih najsrećniji da pored ovih svetih grbova Republike Srbije i Republike Srpske bude i naš crnogorski barjak, ili crnogorski krstaš barjak, sa kojim smo zajedno sa braćom Srbima iz Srbije i Republike Srpske, otkad je sveta i veka, bili u svakoj pobedi i u svakom porazu. Nažalost. Zvanična i odnarođena Crna Gora odlučila je da svoju zastavu i svoj barjak odnese sutra u Zagreb i da je stavi pored šahovnica, i tako još jedanput zabode nož u bratsko srce i bratska leđa, i srpskom narodu i Republici Srbiji i Republici Srpskoj", poručio je Knežević.

On je ukazao da će sutra na proslavi u Zagrebu biti predstavnici Crne Gore koja, kako navodi, personifikuje crnogorske klerofašiste Sekulu Drljevića i Savića Markovića Štedimliju, kao i NDH zločine i projekat Crvene Hrvatske od kojeg se, kako kaže, ni dan danas nije odustalo u Crnoj Gori.

Kako je naveo, okupljeni sutra u Zagrebu ponovo masakriraju svetog starca Vukašina iz Klepaca, spaljuju Ljubana Jednaka, ali i da, kako kaže, "ubijaju na Petrovačkoj cesti" i šalju poruku Srbima da se istorija ponavlja. 

One ocenio da Srbija, srpski narod i Republika Srpska trpi još jedno bratoubistvo u 21. veku.

"Braćo i sestre, želim, kao najmanji Srbin u Crnoj Gori, kao čovek koji nema nikakvo ekskluzivno pravo da zastupa ni srpski narod u Crnoj Gori, ni srpske svetinje, ni srpsku ideologiju, da pošaljem jasnu poruku ovde, u ovom divnom Mrkonjić Gradu, a to je da u Crnoj Gori živi 33 odsto Srba i da treba svi da znaju da ko želi da sa Srbijom i Republikom Srpskom bude u miru, biće i u miru sa 33 odsto Srba u Crnoj Gori, a ko želi da bude u ratu i da zabada nož u leđa Srbiji i Republici Srpskoj, moraće da računa i na otpor 33 odsto Srba iz Crne Gore", poručio je Knežević. 

Takođe, naglasio je da Srbi iz Crne Gore žele da pošalju poruku da nisu izašli iz, kako je rekao, "briselskih epruveta" i da ih nisu napravili nikakvi zapadni ambasadori. 

"Mi smo nastali na Svetosavskom i na Kosovskom zavetu, verni našoj svetoj, kanonski, nedeljivoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i naš vrhovni verski poglavar je patrijarh Porfirije i tako će biti kad god se budemo izjašnjavali, kad god se budemo krstili i držali liturgije u našim srpskim manastirima u Crnoj Gori", istakao je Knežević.

Poražavajuće

"Dok se hiljade porodica danas s tugom prisećaju svojih najmilijih, izgubljenih domova i izbegličkih kolona, predstavnik Vlade Crne Gore prisustvuje događaju na kojem se "Oluja" obeležava kao pobeda. Takav potez zahteva jasno objašnjenje Vlade i odgovor na pitanja: u čije ime je predstavnik Crne Gore otišao u Knin i kakvu poruku time šalje srpskom narodu u Crnoj Gori", saopštila je stranka čiji je osnivač i lider Dajković.

Poručeno je da je "posebno poražavajuće što ovakva odluka dolazi od vlasti u kojoj participiraju i politički predstavnici koji sebe nazivaju Srbima".

"Kad se približe izbori, puna su im usta srpstva, tradicije, Crkve i zaštite interesa srpskog naroda. Međutim, kada dođe trenutak da se pokaže minimum političkog dostojanstva prema žrtvama i prognanima, nastupa ćutanje. Ne tražimo od Crne Gore da se svađa s nekim niti da ugrožava odnose sa susednim državama, tražimo samo elementarno poštovanje prema ljudima koji su izgubili svoje najbliže i porodicama koje su u izbegličkim kolonama napustile svoje domove", piše u saopštenju.

Pokazan stav

Podsećamo, Crna Gora na proslavi "Oluje" u Kninu svoje izaslanike ima od 2018. godine, kad je ovu državu predstavljao vojni ataše, pukovnik Ivan Mašulović. Fotografije crnogorskog vojnika ispred hrvatske zastave izazvale su ogorčenje i osude u Srbiji.

Sedam godina kasnije, u avgustu 2025, ministar odbrane Dragan Krapović doneo je zvaničnu odluku da Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore ne učestvuju na vojnoj paradi u Zagrebu, niti na proslavi u Kninu, nakon čega se prešlo na slanje diplomata nižeg ranga.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže za Kurir da je Crna Gora slanjem otpravnika poslova, kao predstavnika države u Knin, pokazala svoj stav.

"Crna Gora će biti u Kninu i to govori o zvaničnom stavu te države, što znači da nije važno u kom rangu je prisutna, to je njen zvaničan stav. Ovo je jasan signal da Crna Gora to prihvata. To što nije bila na obeležavanju godišnjice u Mrkonjić Gradu je takođe njihov stav. Ono što Crna Gora demonstrira time jeste jedna politika koja odudara od njenog nacionalnog bića i interesa. Imajući u vidu istoriju, položaj srpskog naroda u toj državi i činjenicu da je većina stanovništva srpske nacionalnosti i da više od 50 odsto govori srpski jezik i da je pravoslavne vere, pokazuje odudaranje od onoga što bi Crna Gora trebalo da ima u vidu", kaže Milivojević.

On izdvaja još jednu stavku koja, kako ističe, "bode oči".

"Tiče se stava prema "Oluji" i obeležavanju u Mrkonjić Gradu, kao i činjenice da je to najveći progon srpskog naroda u prošlom veku, zajedno s progonom Srba sa Kosova i Metohije... Time Crna Gora jasno pokazuje da nema u vidu nacionalno biće i obeležje koje bi trebalo da ima, a to je položaj i status srpskog naroda, koji je deo crnogorske i državnosti i nacionalnosti. Takođe, Crna Gora se u ovoj završnoj fazi pregovora o prijemu u Evropsku uniju odriče suvereniteta, i to na način koji zadire u pitanje njenog nacionalnog bića i na nečemu gde nema ni stabilnosti, ni u istorijskom ni nacionalnom smislu, Crne Gore, ni kao države, ni kao nacije, i to je vidljivo. A upravo to odricanje od suvereniteta pokazuje suštinu aktuelne politike koju vodi i objašnjava činjenicu da će biti u Kninu, a da neće biti tamo gde srpski narod obeležava najveći pogrom u drugoj polovini prošlog veka na ovim prostorima", ističe Milivojević.