Kreće izborna kampanja u Sloveniji

To su 10. opšti izbori u Sloveniji od proglašenja nezavisnosti i drugi (posle 2008. godine) koji se održavaju nakon što je parlament završio svoj pun mandat.

Glavni kandidati su aktuelna koalicija levog centra, koju predvodi Pokret za slobodu, i konzervativni opozicioni blok kojim dominira Demokratska stranka (SDS) na čelu sa bivšim šefom diplomatije Anže Logarom, piše STA i dodaje da na izborima učestvuje ukupno 18 subjekata od kojih nece svi učestvovati na nezavisnim listama.

Na izborima učestvuje i nova stranka levog centra Renesansa koju predvodi poslanik Evropskog parlamenta iz redova Zelenih Vladimir Prebilič.

Navodi se i da je primetno da se manje stranke konsoliduju pa se tako manja opoziciona stranka Nova Slovenija (NSi) udružila sa vanparlamentarnom Narodnom strankom (SLS) i novoosnovanim Fokusom, koji predvodi šef Nacionalnog saveta Marko Lotrič, dok manja koalicija Levica učestvuje na zajedničkoj listi sa vanparlamentarnom zelenom strankom Vesna.

U izbornoj trci su i Pirati i antiestablišment stranka Istina, za koje ankete pokazuju da bi mogle potencijalno prvi put da predju parlamentarni cenzus od četiri odsto.

• Raspisani izbori i u komšiluku

Tu su i Zeleni Slovenije, Stranka generacija, Nacionalna stranka (SNS), Poverenje, koje predvodi bivši ministar spoljnih poslova Karl Erjavec, Glas penzionera Pavla Rupara i Ništa od ovoga (NOT) i Za zdravo društvo, koje ce udružiti snage kao Alternativa za Sloveniju, kao i Koalicija Ujedinjenih nacija, koju čine dve nacionalističke stranke.

Period pre kampanje okarakterisan je porastom negativnog oglašavanja, pa je tako vladajuca stranka izložila plakate na kojima se porede dostignuca aktuelne vlade sa prethodnom administracijom pod liderom SDS-a Janezom Janšom.

SDS je zauzvrat izložio satirične plakate ismevajući izgled i politiku premijera Roberta Goloba.

• Potvrđeno: Slovenija ima nove ministre

Iako Reklamna komora tvrdi da bi oglasi teoretski trebalo da budu istiniti, ne postoji posebno regulatorno telo ovlašćeno da kontroliše političke plakate, ostavljajući biračima da razlikuju činjenice od fikcije.

Finansijski okvir je u međuvremenu strože regulisan - korporativne donacije su zabranjene, a stranke moraju da se oslanjaju na transfere iz državnog budžeta ili pojedinačne donacije ograničene na 10 puta veći iznos od prosečne mesečne bruto plate.

Ograničenje potrošnje je postavljeno na 0,40 evra po biraču sa pravom glasa, što znači da stranka koja se kandiduje sa kandidatima u svih 88 okruga može da potroši najviše približno 680.000 evra.

Stranke imaju rok do 19. februara da finalizuju svoje liste kandidata - vecina parlamentarnih stranaka će podneti liste potkrepljene potpisima tri poslanika, dok se vanparlamentarne grupe suočavaju sa preprekom prikupljanja 100 potpisa birača po izbornoj jedinici.

Sve liste moraju da se pridržavaju strogih rodnih kvota, osiguravajuci da nijedan pol nije zastupljen sa manje od 35 odsto kandidata.

Rok 19. februar je takođe ključan za zajednicu emigranta - birači koji se privremeno nalaze u inostranstvu moraju do ovog datuma da obaveste Nacionalnu izbornu komisiju da li žele da glasaju poštom ili u diplomatskom predstavništvu.

Kampanja će se završiti strogo sprovedenom izbornom tišinom koja počinje u ponoć 20. marta, a glasanje pre izbora biće dostupno onima koji nisu u mogućnosti da prisustvuju biračkim mestima na dan izbora zakazanih između 17. i 19. marta.