Na današnji dan, 4. avgust

1578 – Pokušaj Portugala da zauzme Maroko propao je porazom u bici kod Alkazarkivira. U tom sukobu Mavri su potukli Portugalce, a poginuli su portugalski kralj Sebastijan i predvodnik marokanskih ratnika.

1704 – U Ratu za špansko nasleđe englesko-holandske snage zauzele su špansku varošicu Gibraltar, važnu zbog izuzetnog strateškog položaja. Na osnovu Utrehtskog mira iz 1713. Gibraltar je postao britanski posed i to je ostao do danas, sa statusom britanske prekomorske teritorije.

1789 – Francuska skupština proglasila je ukidanje svih privilegija i prava koje je uživala aristokratija, što predstavlja jednu od ključnih tekovina Francuske revolucije i označilo je početak građanskog društva.

1791 – Potpisan je Svištovski mir posle četvorogodišnjeg rata Austrije i Turske, kojim je određena granica dveju zemalja. U suštini su potvrđene odredbe Beogradskog mira iz 1739. Turska se obavezala da obezbedi plovidbu i trgovinu, a Austrija da se povuče sa turskih teritorija.

1792 – Rođen je engleski pisac Persi Biš Šeli, jedan od najboljih liričara engleskog jezika. Izuzetno obrazovan, znalac filozofije i književnosti, romantičarski orijentisan i slobodouman, u poemi "Kraljica Mob" izrazio je svoje revolucionarne stavove. Ostala dela: pesničke drame "Čenči", "Oslobođeni Prometej", lirske pesme "Ševa", "Oblak", "Oda zapadnom vetru" i esej "Odbrana poezije".

1859 – Rođen je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Hamsun je bio među najznačajnijim književnim pojavama u istoriji. Njegovi romani, pisani superiornim stilom, usredsređeni su na psihologiju ličnosti i prožeti doživljajima prirode i ljubavi. U okupiranoj Norveškoj tokom Drugog svetskog rata podržao je vladu koju su ustoličili nacisti. Posle rata osuđen je za veleizdaju, ali u poslednjem delu, autobiografiji "Na zaraslim stazama", nije iskazao nikakvo kajanje. Ostala dela: romani "Glad", "Misterije", "Pan", "Viktorija", "Sanjari", "Rosa", "Pod jesenjom zvezdom", "Benoni", "Lutalica svira sa sordinom", "Poslednja radost", "Deca vremena", "Grad Segelfos", "Plodovi zemlje", "Skitnice", "Žene kraj studenca", "Poslednje poglavlje", "Avgust" i "Ali život živi".

1875 – Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen, nenadmašni autor bajki. Napisao je 156 priča s motivima iz danskog folklora, antičke mitologije i indoevropskih predanja, a za neke je inspiraciju pronašao u sopstvenom tegobnom detinjstvu obeleženom siromaštvom. Uobličene u prava mala remek-dela, neretko autobiografskog karaktera, njegove priče liče na najlepše bajke, ali katkad nose i društvenu kritiku. Pisane su izvanrednim stilom. Andersen se smatra i tvorcem realističke proze u Danskoj. Pisao je i pesme, od kojih je sačuvano samo nekoliko, romane "Improvizator", "O. T.", "Samo muzičar", "Srećni Per", putopise "Bazar jednog pesnika" i "U Španiji". Njegova dramska dela danas su gotovo zaboravljena.

1888 – Rođen je Milan Stojadinović, srpski političar i ekonomski stručnjak. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao iz oblasti finansija 1911. Nakon specijalizacija u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj, izvesno vreme nalazio se na obuci u francuskom Ministarstvu finansija. Službenik Ministarstva finansija Kraljevine Srbije postao je 1914, a načelnik Glavnog državnog računovodstva 1918. Od iste godine bio je privatni nameštenik Engleske trgovačke banke u Beogradu. Ministar finansija bio je od 1922. do 1926, s prekidom, kao i 1934. i 1935. Predsednik Vlade i ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije bio je od juna 1935. do februara 1939. Bio je član Radikalne stranke i njenog Glavnog odbora, osnivač Jugoslovenske radikalne zajednice i njen predsednik. Za narodnog poslanika biran je 1923, 1925, 1927. i 1935. Bio je i član Senata. Na sugestiju Britanije smenjen je sa mesta predsednika vlade i stavljen u konfinaciju u varošici Rudnik, a potom prognan iz Jugoslavije. Drugi svetski rat proveo je u britanskom zatočeništvu na ostrvu Mauricijus u Indijskom okeanu. Bio je akcionar, predsednik i član upravnih odbora Radio Beograda, Srpskog brodarskog društva, Standard Elektrika i izdavačkog koncerna "Vreme", kao i predsednik Rotari kluba. U Buenos Ajresu, gde je živeo do smrti 1961, izdavao je ugledni list za finansijska pitanja "El Ekonomist" i bio finansijski savetnik. Aktivno se bavio publicistikom i autor je autobiografske knjige "Ni rat, ni pakt".

1901 – Rođen je Luis Armstrong "Sačmo", američki džez muzičar i najveći trubač u istoriji džeza. Tokom karijere duge više od pola veka proslavio se i kao pevač neponovljivog hrapavog i toplog glasa, a mnogobrojne turneje širom sveta, uključujući Beograd, donele su mu nezvaničnu titulu "ambasadora dobre volje". Snimio je i više filmova u kojima je iskazao raskošni talenat izuzetnog zabavljača.

1914 – Nemačke trupe napale su u Prvom svetskom ratu Belgiju, a pošto je Berlin odbio ultimatum Londona da do ponoći povuče trupe, Velika Britanija objavila je rat Nemačkoj. Istog dana Sjedinjene Američke Države proglasile su neutralnost.

1914 – Nemačka Socijaldemokratska stranka, članica Druge internacionale, glasala je u Rajhstagu (nemačkom parlamentu) za ratne kredite i tako, na početku Prvog svetskog rata, stala uz militaristički program zvanične Nemačke. Opredeljenje socijaldemokrata u većini evropskih zemalja za rat označilo je kraj Druge internacionale.

1916 – Danski deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva, pripao je Sjedinjenim Američkim Državama, koje su ih kupile od Danske za 25 miliona dolara.

1944 – Posle dve godine skrivanja jevrejske porodice Frank u Amsterdamu, nacistički Gestapo otkrio je njihovo skrovište i uhapsio četrnaestogodišnju Anu Frank, njenu sestru, roditelje i još četvoro ljudi. Svi su stradali u koncentracionim logorima, osim Aninog oca. Posle Drugog svetskog rata pronađen je Dnevnik Ane Frank, jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju ljudi pod nacizmom. Preveden je na više od 30 jezika.

1962 – Umrla je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merlin Monro, jedan od najvećih seks-simbola u istoriji filma. Holivudska filmska industrija stvorila je od nje mit. Prema zvaničnim nalazima, život je okončala samoubistvom. Filmovi: "Džungla na asfaltu", "Nijagara", "Majmunska posla", "Autobuska stanica", "Muškarci vole plavuše", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti" i "Neki to vole vruće".

1972 – Predsednik Ugande Idi Amin najavio je da će u roku od tri meseca proterati oko 50.000 Azijata sa britanskim pasošima, mahom Indusa. Neprijateljstvo prema njima bilo je posledica činjenice da je veliki deo uspešnih poslova u Ugandi, kao nasleđe britanske kolonijalne uprave, bio u njihovim rukama.

1977 – Umro je nemački filozof Ernst Bloh, jedan od najznačajnijih teoretičara marksizma u 20. veku. Završio je studije filozofije, fizike i muzike i doktorirao u Vircburgu, a univerzitetsku karijeru započeo je 1918. u Lajpcigu. Posle dolaska nacista na vlast 1933. izbegao je u Švajcarsku, a potom u SAD. Filozofiju je predavao na Univerzitetu u Lajpcigu od 1948. do 1957, kada su mu vlasti Istočne Nemačke zabranile rad zbog kritičkog odnosa prema tumačenju marksizma u toj zemlji. Posle prelaska u Zapadnu Nemačku 1961. postao je profesor na Univerzitetu u Tibingenu. Dela: "Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Tragovi", "Nasleđe ovog vremena", "Sloboda i poredak", "Subjekt–Objekt", "Princip nade", "Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo" i "Tibingenski uvod u filozofiju".

1983 – Betino Kraksi postao je prvi socijalista na dužnosti predsednika Vlade Italije.

1983 – Bivši predsednik vlade Gornje Volte (današnje Burkine Faso) Tomas Sankara zbacio je vojnim udarom predsednika Žana Batista Uedraoga.

1991 – U Prebilovcima kod Čapljine, posle 50 godina, sahranjeni su posmrtni ostaci hercegovačkih Srba, žrtava zločina koje su počinile ustaše tokom Drugog svetskog rata.

1991 – U najtežoj drumskoj saobraćajnoj nesreći u istoriji Zimbabvea poginulo je 87 osoba, uglavnom dece, pošto je autobus sleteo u provaliju.

1993 – Japanski zvaničnici uputili su izvinjenje ženama koje su tokom Drugog svetskog rata bile primoravane da služe kao seksualno roblje japanskim vojnicima na okupiranim teritorijama.

1995 – Hrvatska je započela vojno-policijsku operaciju "Oluja" napadom na Republiku Srpsku Krajinu. Tokom i nakon operacije iz Krajine je izbeglo oko 220.000 Srba, a počinjeni su brojni zločini nad srpskim civilima, pri čemu je ubijeno oko 2.000 ljudi.

1999 – Britanski ministar odbrane Džordž Robertson zamenio je Španca Havijera Solanu na mestu generalnog sekretara NATO-a.

2003 – Skupština Azerbejdžana izabrala je Ilhama Alijeva, sina obolelog predsednika Hajdara Alijeva, za predsednika Vlade Azerbejdžana.

2006 – Umro je Artur Li, ekscentrični američki pevač i gitarista uticajnog rok benda "Lav" (Love) iz šezdesetih godina 20. veka. Rođen u Memfisu, smatrao je sebe "prvim crnim hipikom". Grupu "Lav" osnovao je 1965. u Los Anđelesu. Bila je to jedna od prvih rok grupa u kojoj su zajedno nastupali crni i beli muzičari. Bend je snimio tri značajna albuma koja predstavljaju prekretnicu u razvoju rok muzike, spajajući folk-rok i bluz sa simfonijskim elementima i zvukom koji je nagoveštavao pank.

2007 – Umro je američki pevač i tekstopisac Li Hejzelvud, najpoznatiji po pesmi "These Boots Are Made for Walkin'", koju je napisao za Nensi Sinatru. Slavu je stekao saradnjom sa ćerkom Frenka Sinatre, za koju je napisao i pesme "Sugartown" i "Some Velvet Morning". Producent je i hita "Somethin' Stupid", koji su Nensi i Frenk Sinatra snimili u duetu 1967. godine. Snimio je veliki broj solo albuma, kao i tri albuma sa Nensi Sinatrom pod zajedničkim nazivom "Nancy & Lee".

2020 – U Bejrutu je došlo do razorne eksplozije izazvane detonacijom velike količine nepravilno uskladištenog amonijum-nitrata u gradskoj luci. Poginulo je više od 200 ljudi, više od 7.500 je povređeno, oko 300.000 stanovnika ostalo je bez domova, a materijalna šteta procenjena je na oko 15 milijardi dolara. :contentReference[oaicite:1]{index=1}

2023 – Vlasti Nigera saopštile su da opozivaju sporazume o vojnoj saradnji sa Francuskom, što je predstavljalo prekretnicu u odnosima dve zemlje. Francuskim vojnim snagama, kojih je u Nigeru bilo između 1.000 i 1.500, dat je rok od 30 dana da napuste zemlju. :contentReference[oaicite:2]{index=2}

2024 – Novak Đoković osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu pobedom nad Karlosom Alkarazom rezultatom 2:0 (7:6, 7:6). Time je postao peti teniser u istoriji koji je osvojio takozvani "zlatni slem", odnosno olimpijsko zlato i sva četiri grend slem turnira. Pre njega to su uspeli Štefi Graf, Andre Agasi, Serena Vilijams i Rafael Nadal.

2025 – Najmanje 76 migranata poginulo je kada se prevrnulo plovilo u blizini obale Jemena. Spasene su 32 osobe. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je da je na brodu bilo 157 ljudi, uglavnom iz Etiopije. Procenjuje se da je samo tokom 2024. godine više od 60.000 migranata sa Roga Afrike stiglo u Jemen.