Na današnji dan, 13. april

1519 - Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija, koja je posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, Šarla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-građanski rat rimokatolika i hugenota (francuski protestanti kalvinisti), čijem je razbuktavanju znatno doprinela.

1695 - Umro je francuski pisac Žan de Lafonten, član Francuske akademije. Pisao je basne veoma duhovito i poučno a takođe i poeziju.

1743 - Rođen je američki državnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, predsednik SAD od 1801. do 1809. Tokom rata za nezavisnost bio je predsednik odbora koji je pripremio "Deklaraciju nezavisnosti", prihvaćenu 4. jula 1776. Svoje robove je oslobodio, ali nije uspeo da izdejstvuje ukidanje ropstva. Bio je guverner Virdžinije od 1779. do 1781. i sekretar prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona od 1790. do 1793. Iskoristio je finansijske neprilike francuskog cara Napoleona I da od njega 1803. kupi Luizijanu.

1832 - Rođen je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je ucio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s lepim osećanjem za kolorit, a završio kao hladni akademičar.

1869 - Počeo je da izlazi list "Pančevac", koji je uređivao publicista Jovan Pavlović. U njemu je objavljen prvi prevod na srpski "Komunističkog manifesta". Zabranjen je 1876. posle čega je više puta obnavljan i zabranjivan. List i sada izlazi.

1885 - Rođen je mađarski filozof Đerđ Lukač. U mladosti je u "nemarksističkom periodu" napisao "Istoriju razvoja moderne drame" i eseje "Duša i oblici".

1892 - Rođen je škotski fizičar i pronalazač Robert Votson Vat, pronalazač radara. Vat je radar prvi put javno prikazao 1935. i njegov uređaj omogućio je otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa.

1904 - Umro je ruski slikar Vasilij Vasiljevič Vereščagin, koji je majstorstvo najviše iskazao inspirišući se ratnim motivima. Slikarstvo je učio na Akademiji u Petrogradu, a usavršavao u Parizu. Posebno su zapažene njegove monumentalne kompozicije iz Rusko-turskog rata 1877-1878, skice iz vojničkog života i realistične studije tipova i pejzaža.

1906 - Rođen je irski pisac Semjuel Beket, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. koji je 1953. dramom "Čekajući Godoa" otvorio eru "drame apsurda". Bio je zaokupljen temom raspadanja građanskog društva, dehumanizujućom slikom čoveka i beznadežnom situacijom neobičnih bića na kraju sveta i vremena, što simboliše apsurdnost ljudske egzistencije.

1919 - Britanske trupe masakrirale su u Amricaru najmanje 379 Indusa. 1922 - Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, istaknuti lider Pokreta nesvrstanih, prvi predsednik Tanganjike, zatim Tanzanije (nastale spajanjem Tanganjike i Zanzibara) od 1962. do 1985. kada se povukao sa vlasti, što je jedinstven primer u Africi.

1922 - Rođen je engleski pisac Džon Brejn, koji je u englesku književnost uveo tip ambicioznog mladog oportuniste proleterskog porekla, spremnog na sve radi postizanja uspeha i materijalne dobiti. Dela: romani "Put u visoko društvo", "Mesto u visokom društvu", "Ljubomorni Bog", "Igra plakanja", "Ostani sa mnom do jutra", "Pobožni zastupnik", studija "Pisanje romana".

1930 - Rođen je vladika Sava (Svetozar) Vuković, akademik, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor Teološkog fakulteta u Beogradu.

1941 - U Drugom svetskom ratu mađarske okupacione trupe počele su teror u Bačkoj i za nekoliko dana ubijeno je oko 3.000 civila, Srba i Jevreja.

1945 - Trupe sovjetskog maršala Fjodora Tolbuhina slomile su u Drugom svetskom ratu nemački otpor u Beču. Pad "druge prestonice" Trećeg rajha omogućio je opkoljavanje nemačkih snaga u Berlinu, koji je pao tri sedmice docnije.

1945 - Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu uništilo veliki deo Tokija.

1961 - Generalna skupština UN osudila je politiku aparthejda u Južnoj Africi.

1963 - Rođen je ruski velemajstor Gari Kasparov, koji je 1985. u 23. godini postao prvak sveta, najmlađi u istoriji šaha. Titulu je preoteo zemljaku Anatoliju Karpovu, pobedom u meču rezultatom 13:11.

1966 - Predsednik Iraka Abdul Salam Arif poginuo je prilikom pada helikoptera.

1975 - Pripadnik hrišćanske milicije ubio je u autobusu u predgrađu Bejruta 22 Palestinca, što se smatra početkom građanskog rata u Libanu.

1976 - U eksploziji u fabrici municije u Finskoj poginulo je 45 osoba.

1979 - Dva dana posle ulaska u Kampalu, armije Tanzanije i snaga opozicije i pada diktatora Idija Amina Dade, formirana je privremena vlada Ugande. Amin je 1971. oborio predsednika Miltona Obotea i tokom vladavine likvidirao je oko pola miliona sunarodnika. U oktobru 1978. napao je Tanzaniju, ali je bio poražen.

1990 - U uzaludnom pokušaju da spreči otcepljenje Litvanije, predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov zapretio je toj baltičkoj republici ekonomskim embargom ukoliko za dva dana ne povuče Deklaraciju o nezavisnosti.

1992 - Muslimanske paravojne snage pod kontrolom Alije Izetbegovića demolirale su i opljačkale dopisništvo Tanjuga u Sarajevu.

1994 - Islamski terorista-samoubica ubio je u autobusu u izraelskom gradu Hadera šest ljudi.

1999 - U napadu avijacije NATO teško je oštećena zemaljska satelitska stanica "Jugoslavija" u selu Prilike kod Ivanjice, na Kopaoniku je sa 11 projektila do temelja srušen hotel "Bačište" i uništeno je više mostova, uključujući most u Biljanovcu kod Kraljeva, most u Dedini kod Kruševca i most na reci Kosanici na putu Niš-Priština.

2002 - Preminuo je Vlajko Stojiljković, bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije, dva dana pošto je sebi pucao u glavu na ulazu u zgradu Doma Skupštine Srbije (tada Savezna Skupština), neposredno pošto je i Veće građana usvojilo Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Taj sud je tokom NATO agresije u maju 1999. optužio Stojiljkovića.

2015 - Umro je nemački pisac Ginter Gras. Svetski uspeh postigao je već prvim romanom "Limeni doboš". Na ciničan i brutalan način prikazao je nemačko građanstvo u vreme nacizma

2022 - Južnoafričke vlasti proglasile su stanje nacionalne katastrofe zbog poplava koje su pogodile sedam od devet pokrajina te zemlje. Jake kiše koje su započele 8. aprila dovele su do bujičnih poplava, razaranja brojnih objekata i infrastrukture, gubitaka života i ogromne materijalne štete, najviše u oblasti Kvazulu Natal. Poplave su pogodile približno 41.000 lica a poginulo je najmanje 435 osoba.

2024 - Iran je ispalio seriju raketa na Izrael. Kako je saopšteno, ispaljene su stotine dronova i desetine krstarećih raketa na tu zemlju.

2025 - Umro je Mario Vargas Ljosa, peruanski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. Prvi roman "Vreme heroja" objavio je 1963. da bi zatim stvorio desetine romana, dramskih dela, eseja.