Na današnji dan, 14. mart

1558 - Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu rimskog cara bez uobičajenog krunisanja od strane pape.

1776 - Rođena je Eustahija Arsić, srpski pisac, "prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, u skladu s načelima poznog 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: "Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh".

1804 - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa, uključujući "Marš Radeckog", valcera, kadrila, polki.

1820 - Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele I, prvi monarh ujedinjene Italije, nazvan "čestiti kralj". Od stupanja na presto 1861. do smrti 1878. vladao je striktno kao ustavni monarh. Prethodno je od 1849. bio kralj Pijemonta (Kraljevina Sardinija).

1844 - Karlos Antonio Lopes proglašen je prvim ustavnim predsednikom Paragvaja.

1879 - Rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se koleginicom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu postao je 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: "Osnovi opšte teorije relativnosti", "O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti", "Značenje relativnosti", "Teorija Braunovih kretanja", "Elektrodinamika tela u kretanju", "Evolucija fizike", "Moja slika sveta", "Ideje i mišljenja".

1883 - Umro je nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom "Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode". Posvetio se publicističkom radu u "Rajnskim novinama", čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro. Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru "Manifest Komunističke partije". Pod njegovim uticajem 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: "Prilog jevrejskom pitanju", "Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Kritika Hegelove filozofije državnog prava", "Teze o Fojerbahu", "Nemačka ideologija" (sa Engelsom), "Sveta porodica" (sa Engelsom), "Beda filozofije", "Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850", "Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte", "Građanski rat u Francuskoj", "Kapital - kritika političke ekonomije".

1891 - Podmornica "Monarh" postavila je telefonski kabl ispod Lamanša, što je omogućilo telefonsku vezu između Britanije i "ostatka" Evrope.

1903 - Umro je pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef Presbiroa vlade Srbije od 1861. do 1878. Bio je istaknuti predstavnik pokreta Srba rimokatolika, koji su, poput Bana, najčešće bili Dubrovčani. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu - Banovo brdo. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin", "Osnove ratne" (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), "Moralne i političke iskrice".

1908 - Rođen je Koča Popović, jedan od prvaka KPJ. Učesnik je građanskog rata u Španiji. Godine 1941. jedan je od organizatora ustanka u Srbiji. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOP-u, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle uklanjanja Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Nakon obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima.

1912 - Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: "Sila pritiska svetlosti na gasove", "Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela".

1914 - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska uspostavile su redovne diplomatske odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika novooslobođenih oblasti Stare i Južne Srbije (danas Kosovo i Metohija i Makedonija) kao i status muslimanskih vernika.

1931 - U Novom Sadu otvoren je Prvi međunarodni poljoprivredni sajam, na prostoru prvobitnog varoškog sajmišta u današnjoj Šumadijskoj ulici. Ta manifestacija postala je jedan od simbola Novog Sada, a danas je Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu jedna od najznačajnijih manifestacija te vrste u Evropi.

1932 - Rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik. Dela: "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Garavi sokak", "Plavi čuperak", "Šašava knjiga".

1932 - Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije "Kodak".

1939 - Slovačka je, dan pre nego što je nacistička Nemačka okupirala Češku, proglašena za "nezavisnu državu".

1945 - Najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, "Velikog Slema" težine 11 tona, britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld.

1979 - Najmanje 200 osoba poginulo je prilikom pada aviona tipa "trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga.

1983 - Organizacija zemalja proizvođača nafte saglasila se sa smanjenjem cene nafte 15 odsto, prvi put u 23-godišnjoj istoriji OPEK-a.

1991 - "Birmingemska šestorka" - šest Iraca pogrešno optuženih za bombaške napade 1974. u Birmingemu - oslobođena je posle 16 godina zatvora.

2005 - Kineska skupština usvojila je zakon kojim se odobrava upotreba vojne sile u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost.

2015 - Sedam osoba poginulo je pošto se srušio helikopter Vojske Srbije kojim je u Beograd transportovana životno ugrožena beba iz Novog Pazara.

2018 - Preminuo je engleski fizičar Stiven Hoking, jedan od vodećih svetskih naučnika 20. veka.

2018 - Britanska premijerka Tereza Mej saopštila je da će iz Britanije biti proterane ruske diplomate zbog slučaja trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja.

2023 - Okončan je razorni ciklon "Fredi" koji je odneo najmanje 1.434 života u Malaviju i Mozambiku.