VJT u Beogradu traži hitnu reakciju VST: Tužilaštvo tvrdi da je izloženo političkim pritiscima i javnom linču

VJT se istim povodom obratilo i šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasu fon Bekeratu, kao i Misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji.

Kako je navedeno u saopštenju VJT, u pojedinim medijskim istupima i tekstovima, uz pozive na ostavku ili smenu rukovodilaca, to tužilaštvo predstavljeno je kao organ koji je navodno nezakonito progonio kritičare bivše vlasti. Takođe se navodi da je Vrhovni javni tužilac doneo odluku o kontroli upravo tog tužilaštva zbog navodnog kršenja zakona.

U saopštenju se dodaje da su takvi navodi praćeni, kako je ocenjeno, malicioznim i paušalnim komentarima pojedinaca, među kojima je i jedan član Komisije za nadzor Vrhovnog javnog tužilaštva, kao i neformalnih grupa i organizacija koje su, prema tvrdnjama VJT, u više navrata pokazivale otvoreno neprijateljstvo prema tom tužilaštvu. Među tim licima, kako se navodi, nalazi se i jedan od kandidata za novi saziv Narodne skupštine Srbije.

"Takvi istupi u trenutnoj društvenoj atmosferi, neposredno nakon parlamentarnih izbora, predstavljaju očigledan primer političkog pritiska na rad VJT u Beogradu i udar na samostalnost javnog tužilaštva, uz pokušaj da se glavni javni tužilac primora na podnošenje ostavke", ističe se u saopštenju.

VJT navodi da sarađuje sa komisijom za nadzor Vrhovnog javnog tužilaštva i da su joj dostavljeni svi predmeti koje je tražila na uvid. Istovremeno, tužilaštvo smatra da je sastav te komisije sporan i neodređen, kao i da je osnovana ekstenzivnim tumačenjem zakonskih ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca.

Takođe, iz VJT ocenjuju da se u javnosti uporno širi netačna tvrdnja da je komisija formirana posebno zbog beogradskog tužilaštva, čime se, kako navode, njen rad predstavlja kao obračun između Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu. Zbog toga smatraju da bi VST trebalo da se oglasi i objasni javnosti da komisija nije "inkvizicija“ koja je formirana radi obračuna sa bilo kim.

U saopštenju se ukazuje i na pretnje pojedinaca i neformalnih grupa smenama i razrešenjem nosilaca javnotužilačkih funkcija, prvenstveno glavnog javnog tužioca i njegovog zamenika, koje, kako se navodi, ti pojedinci predstavljaju kao poslušnike bivšeg režima, odnosno "lojaliste".

"Pored toga, pretnje pojedinaca i neformalnih grupa smenama i razrešenjem nosilaca javnotužilačke funkcije, prvenstveno glavnog javnog tužioca i njegovog zamenika koje oni prikazuju kao poslušnike bivšeg režima, tzv. 'lojaliste', predstavljaju direktno narušavanje samostalnosti javnih tužilaca, jer iz njihovog oglašavanja kojim se pomenuti javni tužioci targetiraju pod velom navodnog kršenja ljudskih prava, hapšenja studentskih i drugih aktivista bez dokaza, nedvosmisleno proizilazi da razlozi za takve zahteve imaju političku pozadinu i to u vidu revolucionarne pravde", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da se pritom zanemaruje činjenica da se glavni javni tužioci biraju na mandat od šest godina, dok ostali javni tužioci funkciju obavljaju trajno, te da se njihovo razrešenje može sprovesti isključivo u skladu sa propisanom procedurom, za koju je nadležan Visoki savet tužilaštva(VST).

Više javno tužilaštvo u Beogradu ponovo je istaklo da postupa u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, ocenjujući da napadi na tužilaštvo i njegove javne tužioce zahtevaju hitan i odlučan odgovor VST, radi očuvanja samostalnosti javnog tužilaštva i osude političkih pritisaka na nosioce javnotužilačkih funkcija.

Kako je navedeno, zahtev je upućen direktno VST jer je to telo garant samostalnosti javnog tužilaštva, dok Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva još nije izabran. Tužilaštvo se pozvalo i na član 17, stav 19 Zakona o Visokom savetu tužilaštva.