Pritisak EU zbog sankcija Rusiji: Veliki izazov pred novom Vladom Srbije

Dok pojedini analitičari smatraju da je reč o pritisku Evropske unije i pokušaju nametanja političke volje Srbiji, drugi ocenjuju da bi prioritet nove vlade trebalo da budu reforme u oblasti vladavine prava, demokratije i borbe protiv korupcije.

Izjava Marte Kos usledila je u trenutku kada Republička izborna komisija još nije objavila konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora, što je jedan od preduslova za verifikaciju mandata poslanika i formiranje nove Vlade Srbije.

Marta Kos: "Bez usklađivanja spoljne politike nema napretka ka EU"

Marta Kos izjavila je da Srbija neće moći da napreduje u procesu evropskih integracija ukoliko ne uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, posebno kada je reč o odnosu prema Rusiji i ratu u Ukrajini.

"Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa, što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško", poručila je Kos.

Ona je istakla da Evropska unija još nije započela razgovore sa novom Vladom Srbije i da će se o daljem napretku razgovarati nakon njenog formiranja.

Latinović: "Sankcije Rusiji biće veliki test za novu vladu"

Nekadašnja ambasadorka Srbije pri Evropskoj uniji Branka Latinović ocenila je da će pitanje uvođenja sankcija Rusiji predstavljati veliki test i izazov za novu Vladu Srbije.

Ona je ukazala na to da se Srbija nije u potpunosti usaglašavala sa izjavama i rezolucijama EU o Rusiji, za razliku od Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Ukrajine i Moldavije.

Latinović smatra da će mnogo toga zavisiti od sastava nove vlade, posebno od toga ko će biti premijer i ministar spoljnih poslova.

Kako je navela, moguće je i da pitanje sankcija Rusiji u narednom periodu izgubi deo značaja, imajući u vidu pregovore o okončanju rata u Ukrajini i sve veće angažovanje evropskih država u tom procesu.

Ona je dodala da bi među prvim spoljnopolitičkim potezima novog premijera mogla da bude poseta susednim državama, pre odlaska u Brisel.

Govoreći o dosadašnjim stavovima studentske liste, Latinović je podsetila da je ranije saopšteno da sankcije Rusiji neće biti uvedene, ali je ocenila da se političke poruke mogu menjati nakon izbora.

Zečević: "Prioritet treba da budu vladavina prava i demokratija"

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević smatra da uvođenje sankcija Rusiji ne bi trebalo da bude prvi prioritet nove Vlade Srbije.

Prema njegovoj oceni, fokus bi trebalo da bude na dobijanju pozitivnog izveštaja o ispunjenosti merila u oblasti vladavine prava, odnosno takozvanog IBAR-a, kao i na poglavljima 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, pravdu i bezbednost.

Zečević je istakao da su vladavina prava, demokratija i borba protiv korupcije bili među glavnim ciljevima studentskog pokreta, zbog čega bi te oblasti trebalo da budu u središtu rada nove vlade.

On je izrazio nadu da će u Briselu imati razumevanja za političke okolnosti u Srbiji i da napredak u tim oblastima neće biti zanemaren zbog pitanja odnosa prema Rusiji.

Programski direktor Centra za evropske politike Strahinja Subotić ocenio je da bi Srbija mogla da otvori novi klaster u pregovorima sa EU čak i ukoliko ne uvede sankcije Rusiji.

Kako je objasnio, otvaranje klastera formalno nije uslovljeno uvođenjem sankcija, već zavisi i od sprovođenja reformi, političkih razgovora i odluka država članica EU, koje se donose jednoglasno.

Subotić smatra da bi značajan napredak u reformama mogao da doprinese tome da države koje insistiraju na usklađivanju spoljne politike prihvate da se o tom pitanju razgovara u kasnijoj fazi.

Milanović: "Pritisak Brisela i Londona ima političko značenje"

Ekonomista i profesor Branko Milanović smatra da insistiranje Evropske unije i Velike Britanije na uvođenju sankcija Rusiji ima pre svega političko značenje.

On je na društvenoj mreži Iks ocenio da bi srpske sankcije imale mali ekonomski značaj za Rusiju, ali da bi mogle da nanesu štetu Srbiji.

Prema njegovom mišljenju, insistiranje na takvoj odluci predstavlja pokušaj demonstracije političke moći i pritiska na Beograd.

Milanović je naveo i da smatra da EU i Velika Britanija žele da promene tradicionalnu politiku spoljnopolitičke neutralnosti Srbije i zamene je potpunim usklađivanjem sa stavovima Brisela i Londona.

Put Srbije ka Evropskoj uniji

Srbija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine.

U pregovorima sa EU do sada je otvoreno 22 od ukupno 35 poglavlja, odnosno dva klastera prema novoj metodologiji, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena.

Srbija trenutno čeka otvaranje Klastera 3, a evropske institucije su u prethodnom periodu ukazivale na potrebu za napretkom u reformama koje se odnose na vladavinu prava, slobodu medija i usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, posebno u vezi sa sankcijama Rusiji.