Hrvatska koristi vakuum da ispostavlja zahteve Srbiji; Analitičar o spoljnopolitičkim izazovima koji slede

Đurić je za Tanjug rekao da je Studentska lista prilično politički različita zbog čega bi bilo kakve ideološke podele o spoljnoj politici napravile određenu vrstu podela u samoj listi, i ocenio da se u prvom periodu nakon dolaska Studentske liste na vlast može očekivati nepromenjeni kurs Srbije na spoljnopolitičkom planu.

Šta je spoljnopolitički kurs Studentske liste

"Već smo videli neke najave da ćemo imati delegacije koje će biti poslate i u Moskvu i u Vašington, govorilo se i o politici prema EU. Verujem da će se nastaviti evrointegracije, a kada se dođe do tog spoljnopolitičkog dela najverovatnije će postojati neka debata u javnosti o tome kako prema tome treba pristupiti", ocenio je on.

Komentarišući to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala Studentskoj listi pobedu i obećala podršku, dok je evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila da Srbija bez usklađivanja sa evropskom politikom prema Rusiji teško može da postane članica Unije, Đurić je ocenio da će Studentska lista što duže odlagati odluke kao što je uvođenje sankcija Rusiji, kako se sama lista ne bi podelila u određene tabore.

"Uvođenje sankcija Rusiji je deo usklađivanja spoljne i bezbednosne poltike EU i jedan od klastera, što znači da alterativna ne postoji", ocenio je on i dodao da ukoliko bi se došlo do toga građani će u tom trenutku imati prilike da čuju sve pozitivne i negativne strane pridruživanja EU, kako bi zajednički doneli odluku da li tako nešto žele ili ne žele.

"To je jedan pozitivan pristup prema tom pitanju. Verujem da ćemo u međuvremenu uspeti i da čujemo šta tačno Brisel nudi, šta zahteva, šta je benefit od svega toga i da se na jedan takav način odluči kako ćemo se postaviti prema pitanjima i uslovima koji su dati za same integracije. Što se tiče odnosa prema Rusiji, mislim da će Studentska lista za sada odstupiti od tog pitanja zbog ideoloških podela, kako glasača tako i pripadnika liste", ocenio je on.

"Hrvatski zahtevi su poprilično nerealni"

Govoreći o zahtevima koji su stigli iz Zagreba odmah nakon pobede Studentske liste na izborima, za otvaranje arhiva, rešavanje sudbine nestalih i suočavanje sa odgovornošču za ratove devedesetih, Đurić je rekao da iako Hrvatska kao članica EU može da postavlja uslove, na Srbiji ostaje da odluči koliko će te uslove ispunjavati i da li će pregovarati o svim tim temama.

"Ako dođe do toga da hrvatski zahtevi koji su poprilično nerealni, budu problematični za naše članstvo u EU onda možda postoji način da se diplomatskim putem od nekih zahteva odustane. Hrvatska je imala takav problem u odnosu na Sloveniju, imaćemo sigurno neke političke uslove i sve to će biti tema pregovora između naše nove vlasti i hrvatskih predstavnika. Treba razmatrati šta su zahtevi i da li oni odgovaraju nama, da li nešto možemo i treba da ispunimo", rekao je on.

Prema njegovoj oceni, iako Hrvatska sada koristi tranzicioni period kako bi pokušala da učvrsti svoje sopstvene zahteve, i dalje smo jako daleko od toga da Hrvati treba da se slože da li Srbija treba da uđe u EU.

"Beograd je sve uradio, normalizacija odnosa je sada na Prištini"

Kada je reč o AP Kosovu i Metohiji, Đurić smatra da promene stava po pitanju nezavisnosti tzv. Kosova neće biti dolaskom nove vlasti i dodao da je sada na Briselu i evropskim državama da uvide da je Srbija uradila sve po pitanju normalizacije odnosa sa Prištinom, odnosno da je sada nastavak normalizacije tih odnosa na Prištini.

"Što se tiče same EU, mi nikada jasno nismo čuli šta tačno podrazumeva poglavlje 35. Mislim da uliva optimizan ono što je rekao Ilija Srdanović da ćemo čuti šta to zapravo traži EU od nas, i da na osnovu toga možemo doneti odluku po tom pitanju. Što se priznanja tiče oko statusa Kosova, to se neće dogoditi. Više ne postoji ništa što Srbija može da uradi kada je reč o normalizaciji odnosa sa Prištinom, sve je već urađeno, tako da je sada normalizacija odnosa na Prištini", poručio je on.

Đurić smatra da je i evropskim političarima jasno da što se tiče statusa AP KiM, građani Srbije kao ni jedna njena vlast neće prihvatiti ni jednu drugu opciju osim ove koja je trenutna, da Srbija ne priznaje tu jednostranu proglašenu nezavisnost.