Svetovid za "Kompas": "Ko je diktirao poteze blokadera i pogurao Srdanovića na vrh 'studentske liste'"

Kolumnu prenosimo u celosti:

"Nakon što se na prvom mestu (konačno predate, u finalnom obliku) blokaderske liste našao Ilija Srdanović, u javnosti su se pojavile i vrlo zanimljive informacije o uticaju stranih obaveštajnih službi na upravo ovakav razvoj događaja. Među najznačajnije spadaju one o vezama Srdanovića sa crnogorskim strukturama (Milo Đukanović, Brano Mićunović, Vesna Medenica… u prevodu – ANB), kao i svedočenje Dejana Mirovića o tome da na poteze blokadera ključni uticaj vrše kadrovi starog 'žutog preduzeća' Demokratske stranke (Bojan Pajtić, Dušan Petrović) i da to čine 'kao zastupnici nemačkih interesa' (citat).

O destruktivnom uticaju i nečasnoj ulozi ANB na dešavanja u Srbiji bilo je reči i ranije: posebno vidljivo delovanje tokom međunarodnog samita u junu mesecu i tadašnjeg hibridnog udara na Srbiju oko fabrikovane situacije na aerodromu Tivat, potkrepljeno je i informacijama iz redova samih blokadera – mesecima se grupa 'profesora' i njima potčinjenih 'studenata' blokadera koje okuplja Katarina Popović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, među angažovanim i upućenim blokaderima zove 'ANB linija'. Za ovu grupu važi, opet prema insajderskim svedočenjima, da je bila posebno angažovana oko obezbeđivanja podrške za Dejana Šoškića, sada i zvanično kandidata na 'listi', a nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije u vreme vlasti DS i njihovog 'žutog preduzeća'.

Njihove su aktivnosti i ambicije išle tako daleko da su planirali da Šoškiću obezbede čak i ličnu podršku Mila Lompara (koji je pak imao neke svoje računice, ali su se one u međuvremenu 'zakomplikovale'). ANB se, dakle, među blokaderima pominje odavno. Sada je to samo postalo i opštepoznato. A da ANB suštinski funkcioniše samo kao proksi hrvatske službe SOA, takođe je u značajnoj meri poznata stvar. Tragovi uticaja SOA na hibridne operacije u Srbiji datiraju još iz 2024. godine (kada su, nakon 'blokadne kuharice' kao udžbenika po kom su pokrenute blokade fakulteta u našoj zemlji, u 'poseti' blokiranom i svim drugima nedostupnom Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu zatečeni hrvatski državljani).

Nakon što su u Hrvatskoj i zvanično pružili utočište beguncima optuženim pred sudom u Srbiji za pokušaj rušenja ustavnog poretka, izvesno su rešili da svoje dalje delovanje nastave preko posrednika, odnosno proksija iz CG. Za te (i sve druge) potrebe uspostavili su najsigurniji mogući kanal još imenovanjem direktora ANB iz sopstvenog (nacionalnog, političkog i obaveštajnog) korpusa. Opet, ni SOA nije autonomna u delovanju, već i sama funkcioniše kao proksi veće i moćnije evropske službe. Po toj liniji Hrvatskoj je i onomad došla 'ideja' o formiranju vojnog saveza sa Prištinom i Tiranom, a ova je veza zavisnosti i javnosti dobro poznata.

Kome, eventualno, nije – neka pogleda još jednom reči Dejana Mirovića. A sam Mirović je čekao da se definitivno i dogodi očekivani 'veto' za Lompara, da bi kao njegov najbliži saradnik počeo javno da govori ono što je Lompar na brojnim sastancima govorio upola glasa – da strukture bivšeg režima na vezi sa stranim faktorom zapravo diktiraju poteze blokadera iz duboke senke. Sada to obojica čine glasno, podsećajući na snažne reakcije nemačkih medija (i ne samo medija) na Lomparovo učešće u blokaderskim aktivnostima. Ujedno, na lični uticaj Bojana Pajtića na novosadsku grupu blokadera, a i generalno.

Zanimljivo je i kako se te putanje ukrštaju baš po pitanju 'prvog na listi'. Suverenu poziciju br. 1 držao je jako dugo Vladan Đokić, sve dok i u Nemačkoj nije izveden zaključak da je on kao vodeći kandidat i istureno lice – potpuno pogrešan izbor. Tada više nije bilo ni razloga da dugo građenu investiciju u liku Đokića čuvaju od eliminacije, naprotiv.

Nekadašnji savetnik Borisa Tadića i siva eminencija bivših članova 'Otpora', Jovan Ratković, mada je lično radio na uspostavljanju Đokića kao 'lidera' i uporno mu stvarao konekcije u inostranstvu, mogao je tada mirne duše da svu dalju pažnju preusmeri prema Gazeli Pudar Draško (realno jedinom pravom operativcu, sa mnogo više autoriteta i konkretnih stavova, spram bezbojnog i slabog Đokića), a 'plenumima' pod svojom kontrolom signalizira da 'rektor može niz vodu'.

Tu se, onda, otvorilo važno pitanje: Ko će biti novi br. 1? Pošto se u kontroverzama i međusobnim obračunima tokom kriznih 'dana vetiranja' najglasnije pobunio NS ogranak (smatrali su se lično oštećenima zbog odlaska Đokića), ponuđeno im je da oni izađu sa novim predlogom. NS predlaže (gle čuda) – Dejana Šoškića.

Za Beograd, međutim, to je bilo previše. Za predlagače, po svemu sudeći, takav odgovor je bio očekivan, pa su 'iz rukava' izašli sa novim imenom, iz redova 'svojih' kandidata – evo, onda neka bude Ilija Srdanović, to je poslednja ponuda. Bez očiglednih razloga da izričito odbiju (kao u slučaju Šoškića), Beograd pristaje i – lista je kompletirana. Na predlog onih na koje direktno utiče Pajtić, a baš iz redova 'ANB sredine'. I sve uz saglasnost 'starijeg brata' iz inostranstva, čije je želje 'plenum' tako ispunio – sve."