Brnabić za "The Telegraph": "Srbija je evropska zemlja, ali nije ničiji pion"

Ona je ocenila da saradnja sa Kinom, Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama ne predstavlja odstupanje od evropskog puta Srbije.

Brnabić je, u tekstu objavljenom povodom nedavnih napisa o Srbiji, navela da se u pojedinim analizama zemlja predstavlja kao država koja pokušava da balansira između Brisela, Vašingtonа, Москве и Пекинга, али да је stvarnost, kako je ocenila, jednostavnija.

"Srbija se nalazi u srcu Evrope i evropska je zemlja. Evropska unija je naš najveći trgovinski partner, naša privreda duboko je integrisana u evropsko tržište, a evropske kompanije spadaju među najveće investitore u Srbiji. Srbija želi da postane članica EU i nastavlja proces pristupanja", navela je Brnabić.

Ona je istakla da evropske aspiracije Srbije, prema njenim rečima, ne znače da zemlja mora da prekine trgovinske i druge odnose sa Kinom, da odustane od saradnje sa SAD ili da prekine diplomatske veze sa Rusijom.

"Srbija je, pre svega, suverena država koja će interese svojih građana uvek stavljati na prvo mesto", poručila je Brnabić.

Ustupljena fotografija

Govoreći o ekonomskim rezultatima, Brnabić je navela da su tokom 2025. godine prosečne zarade realno porasle za 7,1 odsto, da je stopa nezaposlenosti iznosila 8,7 odsto, dok je izvoz porastao za 8,4 odsto.

Pozvala se i na podatke Evropske komisije, prema kojima je BDP po glavi stanovnika, meren standardom kupovne moći, porastao sa 10.712 evra 2012. godine na procenjenih 20.365 evra u 2025. godini. U istom periodu Srbija je, prema njenim navodima, sa 41,2 odsto proseka EU po kupovnoj moći stigla do 51,3 odsto.

Brnabić je kao argument protiv ocena da je Srbija "produžena ruka Kremlja" navela i posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Srbiji, ističući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada razgovarao sa njim i ponovio podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Govoreći o saradnji sa Kinom, Brnabić je napravila poređenje sa Velikom Britanijom, navodeći da trgovinska razmena Londona i Pekinga premašuje 100 milijardi funti, dok je razmena Srbije i Kine, prema njenim navodima, manja od 8,5 milijardi evra.

"Činjenica je jednostavna: pozdravljamo investicije koje otvaraju radna mesta i jačaju proizvodne kapacitete Srbije, bez obzira na to da li dolaze iz Kine, Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Indije, Japana ili zemalja Zaliva", navela je Brnabić.

Ona je ocenila i da ekonomska povezanost ne bi trebalo automatski da znači političku poslušnost, ističući značaj strateške autonomije za male i srednje države.

Brnabić je u tekstu pomenula i NATO bombardovanje 1999. godine, navodeći da istorijsko iskustvo Srbije utiče na način na koji građani zemlje posmatraju međunarodne odnose.

"Ali Srbija nije dozvolila da ostane zarobljena u prošlosti. Izgradili smo partnerstva širom sveta, ostajući istovremeno nedvosmisleno evropska zemlja", poručila je.

Osvrnula se i na unutrašnja politička pitanja, navodeći da Srbija, kao i svaka druga zemlja, ima političke probleme i da građani imaju pravo da protestuju i kritikuju vlast.

"To je demokratija. Na zahteve onih koji protestuju moramo da odgovorimo, baš kao što moramo da uvažimo i stavove i zabrinutost onih koji u protestima nisu učestvovali", navela je Brnabić.

Na kraju je istakla da je Aleksandar Vučić postao dominantna figura srpske politike, navodeći da deo biračkog tela njegovu politiku povezuje sa ekonomskim napretkom, infrastrukturnim projektima, investicijama i većim zaradama.

"Srbija nije ničiji pion. Ona je samouverena, stabilna i prosperitetna evropska demokratija. Odlučni smo da postanemo članica Evropske unije – i nameravamo da to učinimo kao suverena država koja sama bira svoj put", zaključila je Brnabić.