Usvojene skandalozne izmene Ustava u Crnoj Gori; Srpski jezik i dalje nije službeni

Istim brojem glasova usvojen je i Predlog odluke o proglašenju amandmana, navodi Politika. Predstavnici Demokratske narodne partije Milana Kneževića nisu učestvovali u glasanju.

Vanrednu sednicu sazvao je predsednik parlamenta Andrija Mandić, na zahtev poslanika parlamentarne većine. Na dnevnom redu našao se i Predlog ustavnog zakona za sprovođenje amandmana 17 do 21 na Ustav.

Na početku zasedanja bila su prisutna 56 poslanika, dok je do glasanja njihov broj porastao na 68.

Mandić je podsetio da 24. avgusta ne zaseda nijedan drugi parlament u Evropi i ocenio da su poslanici dolaskom na sednicu pokazali odgovornost.

"Kada bi većini poslanika u Evropi neko rekao da moraju da dođu u parlament 24. avgusta, teško bi se odazvali. Neki moji prijatelji iz evropskih parlamenata kažu da bi predsednik skupštine koji bi zakazao takvu sednicu prošao veoma loše. Ali naše obaveze su takve, znamo šta građani očekuju i okupili smo se da pokažemo da smo odgovorni ljudi", poručio je Mandić.

Šta donose amandmani

Amandmanom 17 propisano je da Skupština u prvom glasanju dvotrećinskom, a u drugom tropetinskom većinom svih poslanika bira i razrešava sudije Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca, četiri člana Sudskog saveta iz reda uglednih pravnika i četiri člana Tužilačkog saveta iz reda uglednih pravnika.

Sudski savet će, prema novom rešenju, imati predsednika i devet članova – predsednika Vrhovnog suda, pet sudija koje bira Konferencija sudija i četiri ugledna pravnika koje bira Skupština. Predsednika Saveta biraće njegovi članovi iz reda onih koji nisu nosioci sudijske funkcije, dvotrećinskom većinom, a u slučaju jednakog broja glasova predsednik će imati odlučujući glas.

Tužilački savet imaće predsednika i deset članova. U njegovom sastavu biće pet državnih tužilaca, dva ugledna pravnika koji nisu advokati, predstavnik nevladinog sektora, ugledni pravnik iz reda advokata i predstavnik Ministarstva pravde.

Amandmanom 21 utvrđeno je da je Centralna banka Crne Gore samostalna i nezavisna organizacija koja o svom radu izveštava Skupštinu. Centralnom bankom upravljaće Savet CBCG, a rukovodiće guverner.

Živković: Pravosuđe postalo batina u rukama centara moći

Predsednik Demokratske partije socijalista Danijel Živković ocenio je tokom rasprave da crnogorsko pravosuđe nije ni samostalno ni nezavisno, već da je postalo "batina u rukama većine i drugih centara moći".

"To je skopčano sa jasnom ambicijom da se nanese šteta opoziciji i neistomišljenicima vlasti, a cilj je da ova vlast što duže potraje. Predloženim ustavnim amandmanima pravosuđu se daje ogromna moć", rekao je Živković.

On je ukazao da su se tokom javne rasprave mogle čuti opravdane bojazni stručne javnosti, ali je najavio da će DPS, uprkos rizicima, podržati amandmane zbog evropskih integracija.

"Iako smo svesni rizika koji postoje, DPS će, u cilju evropskih integracija, glasati za predložene ustavne amandmane", kazao je Živković.

Knežević: VDT i GST postaju jači od onih koji su ih birali

Lider DNP-a Milan Knežević odgovorio je Živkoviću da mu je, dok ga je slušao, došlo da ga zagrli i pozove da pređe u Demokratsku narodnu partiju.

"Govorite sve ono što mi govorimo od najave ovih ustavnih promena, ali se postavlja ključno pitanje – zašto ćete onda glasati za njih? Vidite sve opasnosti o kojima mi govorimo, vidite da je već stvorena četvrta grana vlasti i da vrhovnog državnog tužioca i glavnog specijalnog tužioca ne možete da dovedete u Skupštinu i na sednice odbora. I u svemu učestvujete pod alibijem da je to u skladu sa našim evropskim putem", kazao je Knežević.

Savo PRELEVIC / AFP / Profimedia

On je upitao postoji li bilo kakva uporedna praksa u kojoj je vrhovni državni tužilac ustavnim izmenama postao "faraon".

Knežević je podsetio da je predlagao izmene zakona prema kojima bi i VDT i GST bili birani u parlamentu.

"Niste hteli – neko zato što se nalazi u fioci, neko zato što je izvađen iz fioke, neko zato što se nalazi na Skaju, a neko zato što mu se poruke objavljuju na različitim portalima. Sada treba da priznamo da su dva ključna čoveka u Crnoj Gori, sa pozicija institucionalne moći, VDT i GST. Jači su i od premijera i od predsednika parlamenta, ali i od onih koji su ih birali", rekao je lider DNP-a.

On je zatražio i objašnjenje šta se dogodilo sa amandmanom koji je ranije najavio premijer Milojko Spajić, a koji se odnosio na ukidanje imuniteta članovima izvršne vlasti.

Živković mu je odgovorio da je upravo DNP bio deo parlamentarne većine koja je omogućila, kako je kazao, "faraonska ovlašćenja" tužilaštvu.

Lider DPS-a saglasio se da je tužilaštvo postalo četvrta grana vlasti i najavio da će se već od septembra ili oktobra videti novi procesi usmereni ka učvršćivanju njegovog autoriteta.

"Iz toga neće biti izuzeti ni neki koji su deo ove većine", rekao je Živković, ponovivši da DPS amandmane podržava zbog, kako je naveo, višeg interesa – evropskog puta Crne Gore.

"Satler je politički osedlao većinu i opoziciju"

Knežević je poručio da se u delu parlamentarne većine promoviše shvatanje prema kojem je "sve što je abnormalno postalo normalno, a sve što je normalno – sumnjivo".

"Ovo nisu amandmani crnogorskog parlamenta. Ovo su Satlerovi amandmani, kao izmene i dopune najantisrpskijeg dokumenta, a to je Ustav iz 2007. godine. Satler na nemačkom znači 'sedlar', onaj koji sedla. Imam osećaj da je Satler politički osedlao i parlamentarnu većinu i opoziciju, osim DNP-a", rekao je Knežević.

On je kolegama zamerio što se, prema njegovim rečima, niko ne usuđuje da se suprotstavi šefu Delegacije Evropske unije Johanu Satleru, dok se istovremeno plasiraju optužbe da Srbija navodno koči evropski put Crne Gore.

Knežević ponudio ostavku ako ga Spajić demantuje

Najoštriji deo rasprave odnosio se na dokumenta koja je Knežević nedavno predstavio javnosti, a za koja tvrdi da pokazuju da je Milojko Spajić, u trenutku izbora za premijera, bio evidentiran kao pripadnik rezervnog sastava Vojske Srbije i da je u toj evidenciji ostao i posle otpusta iz srpskog državljanstva.

"Pozivam ga da me demantuje i nudim mu političku i ljudsku ponudu pred čitavom Crnom Gorom. Ukoliko se ispostavi da je danom otpusta iz srpskog državljanstva gospodin Spajić izbrisan iz evidencije vojnih obveznika Vojske Srbije, ja napuštam političku scenu Crne Gore", poručio je Knežević.

On je, s druge strane, pozvao Spajića da podnese ostavku ukoliko se potvrdi da je najmanje dve godine istovremeno bio rezervista vojno neutralne države, premijer članice NATO-a, predsednik Veća za nacionalnu bezbednost i član Saveta za odbranu i bezbednost.

R.R./ATAImages

"Vidimo da ćute i Ustavni sud i tužilaštvo. Ovde nije problem to što neko tvrdi da je Milojko Spajić poštovao srpske zakone, već što nije poštovao crnogorske zakone. Da je Državna izborna komisija znala da je vojni rezervista Srbije, ne bi proglasila listu PES-a, niti bi PES sa Spajićem na čelu mogao da izađe na izbore i kasnije dobije mandat", tvrdi Knežević.

On je pozvao predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da saopšti da li je, kao tadašnji zamenik predsednika PES-a, znao za te podatke i da li je sa njima bio upoznat kada je Spajiću poverio mandat za sastav vlade.

"Pozivam Jakova Milatovića da prekine 'molčanije'. Neka se oglasi i kaže da li je raspolagao ovim informacijama", poručio je Knežević.

Abazović: Ako je bio rezervista, ne može da ostane premijer

Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović rekao je da ne može sa sigurnošću da potvrdi verodostojnost dokumenata koje je Knežević pokazao, ali da ga je iznenadilo to što ih Spajić nije jasno demantovao.

"Nisam znao da je premijer rezervista Vojske Srbije, niti mogu sa sigurnošću da tvrdim da je ono što ste pokazali tačno. Iznenadio sam se što premijer nijednom rečju nije demantovao taj dokument, što nije rekao da je reč o falsifikatu ili podmetačini", kazao je Abazović.

Prema njegovim rečima, posebno je upadljivo što ni deo javnosti koji sebe predstavlja kao proevropski nije zatražio proveru tih navoda.

"Gospodin Spajić mora jasno i nedvosmisleno da kaže da li je, u trenutku kada je bio premijer, bio rezervista Vojske Srbije. Ako je bio, on više ne može da ostane na tom mestu. Odgovorno tvrdim da nigde u svetu ne postoji da je neko na čelu izvršne vlasti jedne države, a istovremeno pripadnik vojske druge države", naglasio je Abazović.

On je ocenio da mora da se razjasni da li je čovek koji se nalazi na čelu Veća za nacionalnu bezbednost istovremeno bio vojni rezervista Srbije.

Mugoša: Izmene držane u fioci, sada se usvajaju u minut do 12

Poslanik Evropskog saveza Boris Mugoša optužio je parlamentarnu većinu da je od polovine februara do juna držala ustavne izmene u fiokama, dok je istovremeno opoziciju optuživala da koči njihovo usvajanje.

"Upravo je odluka parlamentarne većine da izmene ne prosledi u skupštinsku proceduru dovela do toga da im sada, u minut do 12, pristupamo bez kvalitetne javne rasprave", rekao je Mugoša.

On je posebno problematizovao sastav i način rukovođenja Sudskim i Tužilačkim savetom.

"Na čelu Sudskog saveta biće osoba koja dolazi iz 'nesudijskog' dela, dok će na čelu Tužilačkog saveta biti VDT. Mi ne razlikujemo upravljanje i rukovođenje. Onaj ko rukovodi ne bi trebalo i da upravlja. Nema logike da VDT bude na čelu Tužilačkog saveta. Zašto takva mera onda nije primenjena na Sudski savet, pa da na njegovom čelu bude predsednica Vrhovnog suda", upitao je Mugoša.

Uprkos kritikama procedure i pojedinih rešenja, Evropski savez je podržao predložene promene, uz obrazloženje da se Crna Gora nalazi pred istorijskom prilikom na evropskom putu.

Abazović: U Crnoj Gori vlada raspad sistema

Abazović je na početku izlaganja zahvalio vatrogascima koji su se prethodnih dana borili sa požarima širom zemlje, podržao radnike barske "Primorke", a penzionerima ironično "čestitao" povećanje penzija od šest centi, podsetivši da je predlog URA odbijen.

Govoreći o evropskim integracijama, ocenio je da Evropa, zbog rata Rusije i Ukrajine i promenjene politike američkog predsednika Donalda Trampa prema EU, želi da proširi takozvani "evropski štit" i otvori vrata Crnoj Gori i drugim zemljama kandidatima.

"Ja to pozdravljam i smatram da tu priliku treba da iskoristimo", rekao je Abazović, ali je dodao da u Crnoj Gori istovremeno vlada "raspad sistema".

Milos Tesic/ATAImages

"Ovde dolaze zakoni koje niko ne čita. Kaže se: 'Ovo je štikliranje obaveze, ovo je EU, rekli su da treba ubrzano'. Dolaze stvari koje niko ne čita, niti zna kakve se posledice time proizvode. Ko god pokušava da me ubedi u suprotno, mislim da je veoma neiskren i zlonameran prema ovoj državi", kazao je Abazović.

On je naglasio da ustavnih promena ne može biti bez širokog dogovora vlasti i dela opozicije, ali da URA nije želela da učestvuje u postignutom sporazumu, niti da bude predstavljena kao kočničar evropskog puta.

Abazović je ukazao da se o institucionalnom jačanju govori u trenutku kada nije moguće izabrati predsednika Državne izborne komisije, kada u Šavniku četiri godine ne mogu da se završe izbori i kada su u Kotoru predsednika opštine birali odbornici prethodnog saziva lokalnog parlamenta.

"Treba sve ovo da uradimo zbog Evropske unije? Nikakav problem – glasaćemo. Ali samo da ljudi ne misle da ove reforme predstavljaju unapređivanje sistema", poručio je Abazović.

DNP: Nećemo učestvovati u eutanaziji interesa srpskog naroda

Knežević je podsetio da je DNP do sada glasao za sve evropske zakone i propise označene plavom zastavicom, ali da je bio spreman da podrži ustavne promene samo ukoliko bi one obuhvatile i uvođenje srpskog jezika kao službenog, ravnopravnog sa crnogorskim.

"Pošto je premijer Spajić saopštio da to ne želi da prihvati, kao što ne želi da razgovara ni o državljanstvu, ni o zastavi, ni o himni, mi smo jasno rekli da ne želimo da učestvujemo u eutanaziji interesa srpskog naroda kroz diskriminatorski akt pretočen u sporazum Satlera, parlamentarne većine i opozicije", kazao je Knežević.

On je naglasio da DNP želi članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, ali ne po cenu gubitka nezavisnosti, identiteta i "identifikacionog koda", posebno u trenutku ozbiljnog razilaženja između EU i Sjedinjenih Američkih Država.

"Za razliku od predstavnika većine i opozicije, ja podržavam Donalda Trampa u odnosu na Johana Satlera. To je jasan stav DNP-a. Tramp insistira na politici koja želi da zadrži osnovne, tradicionalne vrednosti jednog društva. Zbog toga ću vrlo brzo ponovo ići u SAD. Možda se i vidim sa Trampom, pa se nadam da ću neke zateći na intenzivnoj nezi kada se vratim", rekao je Knežević.

Odgovarajući Abazoviću, Knežević ga je upitao da li bi bio član vlade koju bi Spajić predvodio ukoliko se potvrde navodi o njegovom statusu u evidenciji Vojske Srbije.

Ponovio je da je dokumenta dobio od ljudi iz Pokreta Evropa sad i ocenio da je PES svojom reakcijom priznao da je reč o autentičnoj dokumentaciji.

"Stojim na raspolaganju SDT-u i VDT-u da me saslušaju i uvere se u verodostojnost dokumenata, a oni ćute", rekao je Knežević.

Osvrćući se na pravna tumačenja jedne advokatice objavljena u podgoričkim "Vijestima", Knežević joj je poručio da, ukoliko zastupa takve stavove, "slobodno baci diplomu Pravnog fakulteta".