Strateški dijalog SAD i Srbije: Momentum u odnosima sa Vašingtonom šansa koju Beograd ne sme da propusti

Kako piše Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope, odnosi su prošli i kroz sankcije tokom devedesetih godina, rat rokom NATO agresije 1999. godine i krize oko statusa tzv. Kosova odnosno priznavanja samoproglašene nezaviosnosti od strane SAD.

Bilo je u tom period pojedinačnih važnih događaja kao što su bile posete predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice i premijera Srbije Zorana Đinćića američkom predsedniku Bušu 2001. godine, posete američkog državnog sekretara Kolina Pauela Beogradu 2003. godine kao i  potpredsednika SAD Džozefa Bajdena 2009. i 2016. godine i potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 2020. godine. Ipak, ovi događaji nisu imali nivo sistemske i institucionalne saradnje. Danas, posle zvaničnog potpisivanja Strateškog dijaloga, odnosi Beograda i Vašingtona dostižu svoj novi pozitivan maksimum – kvantni skok i istorijski pomak i dobijaju institucionalni oblik partnerstva.

Prema njihovom pisanju, pre nego što se osvrnemo na to šta dijalog konkretno predviđa i šta će zaista doneti, podsetimo se reči čuvenog diplomate i bivšeg sekretara Henrija Kisindžera koji je isticao da je preduslov za stabilnost u svetu sposobnost najvećih sila da u ključnim trenucima prepoznaju i uvaže manje države i regionalne lidere. On je decenijama unazad spoznao da je globalna stabilnost nemoguća bez uvažavanja država koje predstavljaju prirodnu sponu između Istoka i Zapada. Srbija i Sjedinjene Američke Države danas svedoče upravo takvom istorijskom momentu jer naša zemlja može da bude prirodna spona između Istoka i Zapada. U svetu dubokih podela, sposobnost Beograda da razgovara sa svima, predstavlja njegovu najveću diplomatsku snagu, a ne slabost.

Pad carinskih barijera i trka za konkurentnost

Odluku Vašingtona da pokrene Strateški dijalog ispratilo je ukidanje Srbiji, u Trampovo vreme nametnute carine, od 35 odsto. Odluku o ukidanju američkih carina za sve zemlje doneo je Vrhovni sud ali zato nova odluka američkog predsednika Trampa kojom je ponovo uveo carine za 60 država bila je ohrabrujuća i prijateljska za Beograd. Srbija je ostala jedna od retkih zemalja kojima nisu uvedene nove carine pa je trenutno između Beograda i Vašingtona na snazi bescarinski režim što se nikada nije dogodilo u skoro vek i po dugoj diplomatskoj istoriji ovih zemalja. Očigledno je da američka strana pitanje carina za Srbiju ostavila za nastavak strateškog dijaloga a sam Vučić je izjavio da očekuje da će one da iznose od 10 do 12 odsto čime je nagovestio čime bi Beograd bio zadovoljan..

Visina američkih carina, posebno na čelik, aluminijum, bakar i vozila, veoma su važne za srpsku privredu i konkurentnost Srbije u privlačenju direktnih stranih investicija koje su od ključnog značaja za rast BDP Srbije. Osnovne carine uz dodatne tarife na trgovinski suficit, koje je uveo predsednik Tramp, bile su ozbiljna barijera za domaće i strane kompanije u Srbiji. Zato se može očekivati da pitanje visine carina i ukidanje taksi za suficit izmedju SAD i Srbije bude za Beograd najznačajnija tema nastavka strateškog dijaloga jer ukidanje ovih nameta i spuštanje tarifa donosi tri ključna boljitka za srpsku ekonomiju.

Prvo, kako oni pišu naša namenska, metalska i auto-industrija dobijaju punu cenovnu konkurentnost na američkom tržištu. Drugo, Srbija postaje znatno privlačnija za nove strane investitore koji traže bescarinski pristup Americi. I treće, oslobađa se kapital koji je odlazio na takse, što direktno jača budžet i podstiče novi privredni rast. Ovim značajnim gestom američka administracija pokazala je volju da kroz diplomatske pregovore i Strateški dijalog sa Beogradom ukloni trgovinske barijere i da partnerstvu sa Srbijom da novu dimenziju.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.