Završeno Osmo vanredno zasedanje Skupštine Srbije; Usvojeno svih 18 tačaka

Poslanci su pored ostalog usvojili Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o roditeljima-negovateljima i negovateljima, Zakon o oružju i municiji, izmene i dopune Krivičnog zakonika. 

Usvojena su i dva zakona iz oblasti sporta - Zakon o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza u Srbiji i izmene Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. 

Takođe, Skupština je usvojila i Zakon o integrisanju i sprečavanju kontrole zagađivanja životne sredine, izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, kao i Zakon o potvrđivanju Dopunskog protokola uz Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR) o elektronskom tovarnom listu i Zakon o potvriđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku za pritužbe.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas zakon o roditeljima-negovateljima i negovateljima kojim se uvodi pravo na status roditelja negovatelja i negovatelja, kao i mesečna novčana naknada od 65.000 dinara, uz uplatu doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.

Za zakon, koji je podnela Vlada, glasalo je 140 poslanika, a uzdržano je bilo 14.

Poslanci su glasali i o Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Predlogu zakona o roditelju-negovatelju, kao i o Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 231a stav 12. tačka 2) Zakona o vazdušnom saobraćaju, odnosno Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 18. tačka 4) Zakona o elektronskim medijima.

Pred poslanicima su i izmene i dopune Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, kao i Predlog zakona o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza.

Na dnevnom redu dana za glasanje je i Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu.

Poslanici će se izjašnjavati i o Predlogu zakona o potvrđivanju Dopunskog protokola uz Konvenciju o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR) o elektronskom tovarnom listu i Predlogu zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku za pritužbe.

Na dnevnom redu je i izjašnjavanje o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Lista kandidata za izbor predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Lista kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, Predlog odluke o izmeni Odluke o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije, kao i dva predloga odluka o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Skupština usvojila Zakon o oružju i municiji u načelu

U Skupštini Srbije danas je usvojen u načelu Zakon o oružju i municiji koji je podnela Vlada Srbije.

Za zakon u načelu je glasalo 130 poslanika, protiv je bilo 23.

Zakonom je predvidjeno i podizanje starosne granice za nabavku oružja za ličnu bezbednost sa 18 na 21 godinu kao i zabrana maloletnicima da koriste civilna strelišta, osim u slučaju ako su članovi sportskih streljačkih klubova.

U obrazloženju zakona koji je uputila Vlada Srbije, navedeno je i da je dosadašnji Zakon o oružju i municiji iz 2015. godine potrebno dodatno uskaditi sa aktuelnim pravnim tekovinama Evropske unije.

Pored toga, navedeno je da je nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 2023. godine, gde je maloletnik pucao iz očevih pištolja, započet opsežan rad na analizi postojećeg pravnog okvira i definisanju novih zakonskih rešenja koja bi podigla nivo bezbednosti u oblasti nabavljanja i držanja oružja i municije, a istovremeno omogućila savesnim vlasnicima oružja (pre svega sportisti i lovci) da oružje drže i koriste u skladu sa svrhom za koje im je nabavljanje i držanje oružja odobreno.

Ovim zakonom su preciznije i detaljnije uređene pojedine oblasti i popunjene uočene pravne praznine, a definisani su i novi pojmova iz oblasti kontrole malog i lakog oružja, dok su kategorije oružja izmenjene i definišu se pojmovno na isti način kao u Direktivama EU.

Posebna pažnja posvećena je uređenju civilnih strelišta i zaštiti maloletnika, dok je pojedinim segmentima pooštren režim nabavljanja i držanja oružja, osnovnih delova vatrenog oružja, opreme za vatreno oružje i municije, a uslovi pod kojima se oružje drži i čuva su preciznije i rigoroznije uređeni.

Kada je reč o nabavljanju i držanju oružja, za oružje za ličnu bezbednost je starosna granica podignuta sa 18 na 21 godinu života, a uvodi se i odobrenje za nabavljanje municije za oružje za ličnu bezbednost, uz ograničenje količine koju vlasnici oružja mogu nabaviti.

Zakonom je restriktivnije uređen režim davanja oružja na poslugu, izričito je zabranjeno nabavljanje oružja na daljinu i rok važenja oružnog lista se ukida.

Za razliku od važećeg rešenja vlasnici oružja za ličnu bezbednost će municiju nabavljati u ograničenoj količini, na osnovu odobrenja za nabavku, a ograničenje se ne odnosi na vlasnike sportskog i lovačkog oružja.

Pored toga uspostavlja se obaveza nadležnom organu da u slučaju smrti vlasnika oružja, u najkraćem roku, po službenoj dužnosti preuzme na čuvanje oružje i municiju, čime se, kako je objašnjeno, uvodi viši stepen sigurnosti i olakšava položaj naslednicima.

Jedna od novina Zakona su odredbe koje detaljno uređuju rad i korišćenje civilnih strelišta, a naročito korišćenje civilnog strelišta od strane maloletnih lica, odnosno korisnici civilnih strelišta mogu biti fizička lica sa navršenih 18 godina života uz važeću ličnu kartu ili putnu ispravu.

Maloletna lica mogu rukovati oružjem i koristiti oružje samo na civilnom strelištu, u skladu sa odredbama ovog zakona, osim u slučaju kada su članovi sportskih streljačkih klubova mogu na civilnim strelištima koristiti oružje, isključivo pod nadzorom osobe koja je stručno osposobljena za pravilno korišćenje oružja i koja ispunjava uslove u skladu sa propisima o sportu.

Oni mogu u civilnim strelištima da koriste vazdušno oružje, ako imaju manje od 14 godina, vazdušno i vatreno oružje sa ivičnim paljenjem, ako imaju 14 i više godina, dugo vatreno oružje sa glatkom cevi ako imaju 14 i više godina.

Za vreme korišćenja civilnog strelišta od strane maloletnih lica zabranjeno je korišćenje vatrenog oružja od strane drugih korisnika, izuzev drugih članova sportskih streljačkih klubova koji ispunjavaju određene uslove.

"Donošenja ovog zakona predstavlja aktivnost u Pregovaračkom poglavlju 24, a proizilazi i iz Reformske agende Republike Srbije 2024-2027. godine koju je Vlada Republike Srbije usvojila u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan, u oktobru mesecu 2024. godine", navedeno je u obrazloženju.

Ističe se da će predložena rešenja Zakona o oružju i municiji doprineti povećanju stepena bezbednosti građana Srbije, kao i blagovremenom ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz navedene direktive EU, a na globalnom nivou, zajedničkoj borbi protiv nelegalnog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja.

Predloženo je da se Zakon o oružju i municiji donese po hitnom postupku, radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas zakon o roditeljima-negovateljima i negovateljima kojim se uvodi pravo na status roditelja negovatelja i negovatelja, kao i mesečna novčana naknada od 65.000 dinara, uz uplatu doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. 

Za zakon, koji je podnela Vlada, glasalo je 140 poslanika, a uzdržano je bilo 14. Kako je ranije rečeno, Zakonom o roditeljima negovateljima i negovateljima načinjen je istorijski iskorak u izgradnji pravednijeg sistema socijalne zaštite i prvi put institucionalno prepoznata žrtva, posvećenost i svakodnevna borba roditelja koji su svoj život posvetili brizi o deci kojoj je neophodna celodnevna nega i podrška. 

Cilj novih rešenja je unapređenje materijalnog i socijalnog položaja porodica koje zbog brige o svojim najbližima nisu u mogućnosti da ostvare redovno zaposlenje. 

Iznos od 65.000 dinara za roditelje negovatelje, kako je u raspravi istakla ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, neće biti fiksni nego će biti usklađivan svakog 1. marta sa nominalnom stopom rasta prosečne zarade, tako da se neće dogoditi situacija da roditelj negovatelj prima ispod minimalca. 

Dodala je da nijedno postojeće pravo neće biti suspendovano, uključujući i novčanu socijalnu pomoć. Primena zakona planirana je od 1. oktobra 2026. godine.

Usvojen Zakon o integrisanju i sprečavanju kontrole zagađivanja životne sredine

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o integrisanju i sprečavanju kontrole zagađivanja životne sredine koji predviđa pojednostavljenje i digitalizaciju postupka izdavanja integrisanih dozvola, jačanje inspekcijskog nadzora, veću transparentnost i učešće javnosti. 

Ovim zakonom, za koji nje glasalo 132 poslania, se unapređuje sistem zaštite životne sredine, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa propisima Evropske unije. Novim zakonskim rešenjima uvodi se efikasniji sistem kontrole industrijskog zagađivanja, zasnovan na primeni najboljih dostupnih tehnika i savremenih standarda zaštite životne sredine. Zakon se primenjuje na industrijske aktivnosti i postrojenja utvrđene posebnim propisom koji se donosi na osnovu ovog zakona, uključujući postrojenja za sagorevanje, postrojenja za insineraciju i koinsineraciju otpada, postrojenja i aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači, kao i postrojenja za proizvodnju titanijum dioksida. 

Odredbe ovog zakona, kako se navodi, ne primenjuju se na istraživačke i razvojne aktivnosti ili testiranje novih proizvoda i procesa. Postrojenja će obavljati industrijsku aktivnost na osnovu integrisane dozvole, osim u slučaju probnog rada odobrenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. 

Vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje dozvola klasifikuju se prema nivou zagađivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po životnu sredinu i zdravlje ljudi, uključujući i druge tehnički srodne aktivnosti koje mogu prouzrokovati emisije i zagađenje životne sredine. Vlada Srbije propisuje vrste postrojenja i aktivnosti za koje se izdaje dozvola, postrojenja i aktivnosti na koje se primenjuju opšta obavezujuća pravila, listu zagađujućih materija i kriterijume za utvrđivanje najbolje dostupnih tehnika. Za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa. 

Dozvolom se odobrava rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Dozvola se može izdati za rad dva ili više postrojenja ili delova postrojenja ako se ona nalaze na istoj lokaciji i ako njima upravlja isti operater. 

Operater je dužan da, za sve vreme važenja integrisane dozvole, vodnu dozvolu i dozvolu za upravljanje otpadom obnavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, odnosno zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i tu dozvolu blagovremeno dostavi nadležnom organu. Operater je dužan da podatke o monitoringu emisija iz postrojenja u vazduh, vode i zemljište i podatke o vrstama i količinama otpada, kao i načinu postupanja sa otpadom dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine i nadležnim organima za pojedine činioce životne sredine, u skladu sa posebnim propisima. 

U slučaju odstupanja od uslova u dozvoli, operater je dužan da odmah preduzme sve potrebne mere uključujući i one koje dodatno odredi nadležni organ, kako bi se ograničile posledice po životnu sredinu i sprečili mogući udesi ili nesreće i ponovno postigla usklađenost sa uslovima dozvole, u najkraćem mogućem roku. 

Ako odstupanja od uslova u dozvoli predstavljaju neposrednu opasnost za zdravlje ljudi ili dovodi do direktnog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu, postrojenje ili njegov odgovarajući deo mora prestati sa radom do postizanja ponovne usklađenosti rada prema uslovima iz dozvole. Nadležni organ svakih pet godina po službenoj dužnosti razmatra uslove, i ako je potrebno rešenjem menja i/ili dopunjava dozvolu. Dozvola može prestati da važi ako istekne rok na koji je izdata, a nije podnet zahtev za produženje dozvole; operater prestane da ispunjava neki od uslova koji je utvrđen dozvolom ili ne postupa u skladu sa uslovima iz dozvole. Takođe, dozvola prestaje ukoliko nadležni organ utvrdi da je operater u zahtevu za izdavanje dozvole podneo netačne podatke ili falsifikovao dokumenta od značaja za izdavanje dozvole ili je operater prestao da obavlja aktivnost, a tu aktivnost ne nastavi da obavlja drugi operater. Po konačnom prestanku aktivnosti, operater je dužan da proceni stanje zagađenja zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, opasnim materijama koje je postrojenje koristilo, proizvelo ili ispuštalo. 

Ako je postrojenje prouzrokovalo značajno zagađenje zemljišta ili voda, posebno podzemnih voda, opasnim materijama u poređenju sa stanjem koje je utvrđeno u izveštaju o početnom stanju, operater će preduzeti neophodne mere za saniranje tog zagađenja kako bi se lokacija vratila u stanje utvrđeno tim izveštajem, s tim da pri tome vodi računa o tehničkoj izvodljivosti takvih mera. 

Nadležni organ dužan je da obaveštava javnost o podnetom urednom zahtevu za izdavanje dozvole, zahtevu za izmenu i/ili dopunu dozvole, izrađenom nacrtu dozvole i konačnoj odluci putem veb prezentacije nadležnog organa, kao i objavljivanjem u najmanje jednim štampanim dnevnim novinama i/ili lokalnim novinama, na svakom od službenih jezika, koje izlaze na području obuhvaćenom uticajem rada postrojenja. Inspekcija za zaštitu životne sredine je dužna da planira i sprovodi inspekcijski nadzor nad radom postrojenja i obavljanjem aktivnosti, u skladu sa odredbama ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor. 

Operater je dužan da organima nadležnim za inspekcijski nadzor pruži svu potrebnu pomoć kako bi im omogućio da izvrše terenski inspekcijski nadzor, da uzmu uzorke i prikupe sve podatke neophodne za sprovođenje inspekcijskog nadzora u skladu sa odredbama ovog zakona. Integrisana dozvola izdata za rad postrojenja u skladu sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine važi do isteka roka propisanog u dozvoli. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, osim odredbe člana 34. ovog zakona, u delu koji se odnosi na troškove rada tehničke komisije, koja se primenjuje po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Usvojene i izmene Zakona o Ustavnom sudu,predstavke će moći da se podnose elektronski

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu kojima se omogućava da se predstavke Ustavnom sudu ubuduće podnose i elektronskim putem. 

Za zakon, koji je predložio poslanik SNS Milenko Jovanov, glasao je 131 poslanik. Izmene i dopune Zakona imaju za cilj unapređenje prava na pristup Ustavnom sudu, a omogućava se da se Ustavnom sudu, pored neposrednog dostavljanja predstavki, predstavke dostavljaju i mogu se podnositi elektronskim putem na propisanom obrascu. Taj obrazac, odnosno prijem i evidentiranje tog podneska i sve ostalo biće definisano poslovnikom o radu Ustavnog suda. 

Ustavni sud će imati obavezu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona da uskladi svoj Poslovnik sa ovim zakonom.