Britanski Telegraf: "Slučaj 'zvučnog topa' bez dokaza, priča postala deo političke polarizacije"

Ceo tekst prenosimo u celosti: 

"Prošlog marta svetu je predstavljena jednostavna moralna priča.

Stotine hiljada mirnih demonstranata okupile su se u Beogradu. Tajanstvena buka izazvala je paniku. U roku od nekoliko sati društvene mreže, aktivisti i veliki deo međunarodnih medija došli su do samouverenog zaključka: vlada predsednika Aleksandra Vučića upotrebila je protiv sopstvenih građana zabranjeno zvučno oružje.

Priča se brzo proširila jer se uklapala u već postojeći narativ. Predsednik Srbije dugo je prikazivan kao evropski autoritarni lider: previše blizak Moskvi, nedovoljno naklonjen Briselu i previše dominantan na domaćoj političkoj sceni. "Zvučni top" postao je savršen simbol modernog neliberalizma.

Problem je bio u tome što je uverenje prethodilo potrazi za dokazima. U pojedinim krugovima činilo se da su dokazi postali suvišni.

U stvarnosti, do danas nijedan sud niti nezavisna istraga nisu konačno utvrdili da je zvučno oružje zaista upotrebljeno. Čak je i Evropski sud za ljudska prava, nalažući Srbiji kao privremenu meru da spreči svaku buduću upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu mase, izričito naglasio da se ne izjašnjava o tome da li je takvo oružje zaista korišćeno 15. marta. Ta ključna ograda privukla je tek delić pažnje koju je dobila prvobitna optužba.

Sada je priča postala još složenija.

Srpsko tužilaštvo otvorilo je istragu na osnovu dokumenata zaplenjenih na Univerzitetu u Beogradu tokom istrage drugog slučaja. Ti dokumenti, kako se navodi, pokazuju razgovore vođene dva meseca pre protesta 15. marta o "zvučnom topu". Prema navodima tužilaštva, učesnici su razgovarali čak i o političkom uticaju koji bi takav incident imao u međunarodnoj javnosti, uključujući procenu da bi izazvao "masovnu reakciju Brisela".

Drugim rečima, privid prekomerne upotrebe sile, koji bi izazvao međunarodnu osudu, prema toj teoriji više bi koristio nego štetio demonstrantima. Cilj demonstranata, prema navodima tužilaštva, bio je da "simuliraju upotrebu zvučnog topa od strane državnih organa" kako bi izazvali "paniku u javnosti i strah među građanima", što bi na kraju proizvelo dovoljan pritisak iz inostranstva i haos u zemlji da dovede do pada izabrane vlasti.

Predstavnici studenata, koji izgleda ne osporavaju autentičnost tih dokumenata, tvrde da se oni odnose na raniji protest. Moguće je da su potpuno u pravu. A moguće je i da se na kraju pokaže da ti dokumenti ne dokazuju ništa.

Ali upravo je to suština.

Postojanje različitih mogućih objašnjenja trebalo bi da podstakne oprez, a ne sigurnost u zaključke. Umesto toga, veliki deo komentara o Srbiji pokazao je suprotnu tendenciju – optužbe su predstavljane kao činjenice.

To nije samo srpski problem. On odražava širu zapadnu sklonost da se svetska politika deli na heroje i negativce. Podrazumeva se da su demonstranti na strani vrline, pa se svaka optužba protiv vlasti smatra verodostojnom. Vučić se prikazuje kao autoritarni lider, pa se svako njegovo negiranje unapred odbacuje kao propaganda. U takvom pristupu ne ostaje gotovo nimalo prostora za složenost.

Afera sa "zvučnim topom" nije jedini primer takvog pristupa. Poslednjih meseci pojedini Vučićevi protivnici pokušali su da ga povežu sa senzacionalnim optužbama o takozvanom "Sarajevskom safariju", prema kojima su bogati stranci navodno plaćali da pucaju na civile tokom opsade Sarajeva. Te tvrdnje – među najšokantnijima koje su proistekle iz ratova na Balkanu – osporili su bivši britanski vojnici koji su služili u Sarajevu. Neki od njih opisali su priču o „snajperskom turizmu“ kao "urbani mit" i doveli u pitanje da li bi tako nešto uopšte bilo logistički moguće.

Uprkos tome, optužbe su dospele na naslovne strane širom Evrope i ponavljane su sa izuzetnom sigurnošću. Prošle sedmice italijanski tužioci, koji vode istragu o tom slučaju, priznali su da su do sada prikupljeni dokazi uglavnom posredni i nedovoljni za pokretanje suđenja. Taj slučaj podseća da brojnost i glasnost optužbi ne govore ništa o njihovoj istinitosti.

Predsednik Vučić nije iznad svake kritike, niti bi legitimna pitanja o događajima od 15. marta trebalo da nestanu samo zato što je tužilaštvo iznelo novu liniju istrage.

Ali isto tako, ne bi trebalo unapred pretpostaviti njegovu krivicu samo zato što mnogi u Briselu ne mogu da prihvate njegovu politiku višestrukog spoljnopolitičkog opredeljenja.

Srbija se nalazi u izuzetno složenom geopolitičkom položaju, balansirajući odnose sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama, dok istovremeno nastoji da očuva regionalnu stabilnost i ekonomski rast. Pod Vučićevim vođstvom zemlja je privukla značajne strane investicije, modernizovala infrastrukturu i ostvarila jedan od najboljih rezultata u ekonomskom rastu na Balkanu. Milioni srpskih birača i dalje podržavaju Vučića ne zato što su žrtve lažne svesti, već zato što veruju da on nudi stabilnost u svetu koji postaje sve nestabilniji.

To zaslužuje priznanje, čak i od njegovih kritičara.

Ironija je u tome što liberalne demokratije s pravom insistiraju na pravičnom postupku, pretpostavci nevinosti i dokazima pre donošenja presude. Međutim, kada sude vladama koje im nisu politički bliske, ti standardi imaju zapanjujuću sklonost da nestanu.

Ako su prvobitne optužbe o upotrebi zvučnog oružja zasluživale sve naslovne strane, onda su isto tako zasluživale istragu, a ne trenutnu osudu. A ako novi dokazi otvaraju ozbiljna pitanja o dotadašnjem narativu, i oni zaslužuju jednako istaknuto mesto u javnosti.

Verodostojnost ne zavisi od toga da li ste uvek u pravu, već od spremnosti da promenite zaključke kada činjenice postanu složenije.

Misterija oko navodnog zvučnog oružja u Srbiji možda će na kraju biti razrešena u jednom ili drugom smeru. Svi oni koji su požurili sa presudom trebalo bi, ukoliko se pokaže da su pogrešili, da imaju dovoljno skromnosti da to priznaju."