Vučić se obratio na ruskom jeziku: Gromoglasan aplauz u Ruskom domu FOTO/VIDEO

On je održao govor na temu ”Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda”.

Ono što je specifićno jeste da se predsednik Srbije obratio na ruskom jeziku.

Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko pozdravio je okupljene. Rekao je da se danas sprovodi iživljavanje nad istorijom (citat ruskog predsednika Vladimira Putina), te dodao da se veličaju nacisti poput banderovaca i ustaša.

"To je deo hibridnog rata protiv naše zemlje kako bi se Rusiji naneo strateški poraz", rekao je Bocan-Harčenko.

On je dodao da zapad pokušava da progura rezoluciju o Srebrenici, a što se potpuno uklapa u reviziju istorije.

"Ovo je tema od suštinskog značaj", započeo je Vučić.

On se na početku osvrnuo na atentat na slovačkog premijera Roberta Fica.

Predsednik je patrijarha zamolio, zajedno sa svim arhijerejima SPC, da se svi zajedno molimo za zdravlje i oporavak "našeg brata i prijatelja" Roberta Fica i da mu Bog podari dug život posle mučkog napada.

"Reč je o jednom od malobrojnih slobodarskih lidera u Evropi, koji je uvek imao ogromnu snagu", rekao je Vučić.

Dodao je da je Fico i danas nepokolebljivi prijatelj Srbije i da veruje da će to zadugo ostati.

"On i Slovačka su u našim srcima. Uvek su bili na strani Srbije i to im nikada nećemo zaboraviti", rekao je Vučić.

Govor na ruskom

"Onaj koji kontroliše prošlost - kontroliše budućnost, davno je rekao Džordž Orvel, a narod koji se ne bori ne može da razume svoju sadašnjost i, najvažnije, nema budućnost. Upravo zato traje bespoštedna i bezočna borba između onih koji bi izmenom činjenica iz prošlosti da promene svoju političku poziciju u budućnosti i onih koji bi, sa druge strane, da ne okrnjenim sačuvaju činjenice i dokaze o događajima iz prošlosti, bez obzira na snagu i moć političkih činilaca u sadašnjosti i budućnosti.

Naravno, pristalice istorijskog revizionizma to pravdaju kontinuiranom interakcijom između sadašnjosti i prošlosti, stalnom borbom činjenicama, kao i mogućnostima uvida u državne arhive i datoteke. Ta škola mišljenja svoju teorijsku podlogu našla je u učenju američkog istoričara Mekfirsona i tzv. demokratskim uzusima, a tobož bez političke namere i cilja, menja činjenice i novonastale platforme koristi za stvaranje novog političkog konteksta sa ciljem stvaranja vitalnih strateških i geopolitičkih ciljeva.

Posebno interesnatna je činjenica da su svi veliki akteri savremene politike razumeli značaj tumačenja prošlosti i lukavo sebe uvek prestavljajući kao žrtve tuđeg negacionizma i revizionizma, upravo žele da potvrde istvarnost sopstvene pozicije. Po pravilu, iz svih zemalja Zapada možete čuti reči o "Putinovom revizionizmu", njegovom "iskrivljenom tumačenju istorije", dok iz Rusije neretko slušate o degeneraciji stavova zapadne političke škole i zameni teza nametanjem laži umesto istine, kao osnovnom principu Zapadnog političkog i strateškog delanja.

Dominacija zapadne ekonomije i njihove globalne meke moći, posebno uključujući medijsku sferu, dovela je do toga da ono što su bili istorijski aksiomu bude podvgrnuto preispitivanju, neretko izvrgnuto ruglu i tragičnom izvrtanju činjenica koje više nisu činjenice, već nekakve "besmislene izmišljene laži iz prošlosti". I tako, da se ne bismo izgubili u istorijskim raspravama, navešću slikovite primere.

Jedan od najupečatljivih primera pokušaja konstruisanja antiistorijskog narativa, tj. prenošenje odgovornosti za posledice oružanih sukoba kojima se iznova treba vraćati, jesu oni koji se odnose na 1. i 2. svetski rat. Jedan od eklatantnih primera sadržan je u knjizi Kristofera Klarka pod naslovom "Mesečari" u kojoj autor iznosi tezu da "ne postoji isključiva krivica Nemačke i Austrougarske za izbijanje 1. svetskog rata", već neskriveno implicira istorijski apsolutno neutemeljenu odgovornost Srbije za izbijanje tog svetskog sukoba. Govorimo o tendenciji koja se javlja kod određenih istoričara sa namerom da se Srbiji, ali i Rusiji, pripiše odgovornost za izbijanje sukoba.

Posebni izazovi su sa temom 2. svetskog rata i sve dok se u mnogim sredinama i društvima otvoreno negira genocidni karakter, masovnost, brutalnost i teritorijalna rasprostranjenost genocida koji je hrvatska država počinila nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda između 1941. i 1945. godine, dotle se tim sredinama i društvima još otvorenije i brutalnije negiraju obim i karakter stradanja civila i pripadnika oružanih snaga SSSR, odnosno se negira odlučujuća uloga Crvene armije u konačnom i potpunom slomu Trećeg rajha i nacističke Nemačke.

Kao pripadnici srpskog naroda nikada nismo i nikada nećemo ostati nemi na negiranje ili minimiziranje posledica holokausta, imajući u vidu zajedničku stradalničku sudbinu srpskog, jevrejskog i romskog naroda", rekao je Vučić.