Vučić srpsku vojsku podigao iz pepela; U Hrvatskoj priznaju: "Nemamo ništa slično" FOTO

Modernizacija Vojske Srbije, sprovedena tokom poslednje decenije uz snažnu podršku predsednika Aleksandra Vučića, ponovo je postala glavna tema u regionalnim medijima. Posebnu pažnju izazvala je informacija da Srbija raspolaže moćnim supersoničnim kvazibalističkim raketama CM-400, koje pojedini vojni stručnjaci ubrajaju među najopasnije sisteme u regionu.

Fotografije na kojima se vide ove rakete postavljene ispod višenamenskih borbenih aviona MiG-29SM+ Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Srbije prvi je objavio specijalizovani portal TangoSix. Upravo te slike pokrenule su veliku raspravu u hrvatskim medijima i političkim krugovima.

U pojedinim hrvatskim tabloidima ove rakete dobile su čak i neformalni nadimak "Zagrepčanke", što dodatno pokazuje koliko je pažnje izazvala informacija o novim kapacitetima srpske vojske.

Na pitanje novinara o ovom naoružanju reagovao je i hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić. On je izjavio da Srbija već duže vreme intenzivno ulaže u modernizaciju svojih oružanih snaga i da je to proces koji traje godinama.

Anušić je naveo da se u medijima pojavila informacija da Srbija poseduje rakete koje mogu da lete brzinom do šest maha i imaju domet od oko 300 kilometara. Prema njegovim rečima, reč je o ozbiljnom naoružanju koje zahteva ozbiljan odgovor u smislu jačanja odbrambenih kapaciteta.

"Ono što možemo da zaključimo jeste da Srbija poslednjih deset godina značajno ulaže u modernizaciju svoje vojske. Ako je tačno da poseduju takve rakete, to je ozbiljno oružje i razlog više da i mi radimo na jačanju sopstvenih odbrambenih kapaciteta", rekao je Anušić.

Rakete CM-400 su kineski projektili vazduh-zemlja čiji je zvanični domet između 100 i 250 kilometara. Međutim, pojedini izvori iz Pakistana, koji je uz Srbiju jedina država koja je kupila ove rakete od Kine, tvrde da u određenim uslovima mogu da dostignu i domet od oko 400 kilometara.

Pakistan je, prema dostupnim informacijama, za 60 takvih projektila platio oko 100 miliona dolara, što znači da cena jedne rakete iznosi između 1,6 i 1,7 miliona dolara.

Vojni analitičar Igor Tabak izjavio je za hrvatske medije da je reč o veoma ozbiljnom i relativno modernom sistemu naoružanja.

"To spada među najozbiljnije oružje koje Srbija trenutno poseduje. Hrvatska nema ništa slično po snazi i dometu. Naša sposobnost udara po kopnenim ciljevima je ograničena, a protivvazdušna odbrana nije razvijena na tom nivou", rekao je Tabak.

On objašnjava da se radi o supersoničnom, a ne hipersoničnom oružju, jer raketa dostiže brzinu od oko četiri maha tek u završnoj fazi napada. Projektil najpre leti krstarećom putanjom, a zatim se u završnom delu putanje obrušava ka cilju gotovo vertikalno.

Takva kvazibalistička putanja, kako objašnjava Tabak, čini presretanje izuzetno teškim.

"Problem je što senzori imaju vrlo malo vremena da otkriju raketu zbog relativno kratke udaljenosti od lansiranja do cilja. Presretanje zahteva napredne protivraketne sisteme, a takvi sistemi trenutno ne postoje u Hrvatskoj", istakao je Tabak.

Srbija je u poslednjih nekoliko godina intenzivno radila na modernizaciji vojske, kupujući različite sisteme iz Kine i Rusije, uključujući borbene dronove, protivvazdušne sisteme i opremu za elektronsko ratovanje.

Prema mišljenju vojnih analitičara, nabavka ovakvog naoružanja ima za cilj da omogući precizne udare na strateške ciljeve u regionu, posebno na kopnene i pomorske ciljeve od velikog značaja.

"Balističke rakete su ponovo postale veoma važne u savremenim sukobima jer ih je teško presresti, a mogu da budu izuzetno precizne. Primer za to su ruski sistemi Iskander-M ili protivbrodske rakete H-22 i H-32", objasnio je Tabak.

Ipak, kako kaže, i dalje ostaje otvoreno pitanje koliko takvih raketa Srbija zaista poseduje i u kojoj meri su operativno raspoređene.

Analitičari upozoravaju da ovakvi sistemi mogu značajno promeniti strateški balans u regionu.

"Ovo je oružje koje može precizno da gađa ključne kopnene i pomorske ciljeve i time menja odnos snaga među državama. Povratak balističkih projektila u region znači da je potrebno ulagati ogromna sredstva u protivraketnu odbranu", rekao je Tabak.

On dodaje da bi, zbog dometa ovih raketa, potencijalni ciljevi mogli biti ne samo gradovi u regionu već i važni vojni objekti NATO-a.

"Ako ih tabloidi zovu 'Zagrepčanke', onda bi se jednako tako mogle zvati i 'Budimpeštanke' ili 'Bukureštanke'. Sistem može da predstavlja pretnju i za američki centar protivraketne odbrane u Rumuniji, koji se nalazi oko 200 kilometara od granice sa Srbijom", naveo je Tabak.

Prema njegovim rečima, u prošlosti su velike sile često izbegavale da prodaju takvo oružje državama koje bi mogle da poremete regionalni balans. Međutim, danas Kina i Rusija nemaju takve političke rezerve, pa je nabavka naprednog naoružanja postala mnogo dostupnija.

Zbog svega toga, modernizacija Vojske Srbije sve češće postaje tema u regionalnim medijima, a pojedini analitičari smatraju da je upravo taj proces promenio vojnu sliku regiona.