Ogoljen plan blokadera: Više od godinu dana radili na nasilju – Bralović otvoreno pretila

Na osnovu svega viđenog, njihov takozvani plan i program ne počiva ni na idejama ni na rešenjima, već isključivo na nasilju i linču.

Takva matrica ponašanja dobila je još brutalniju potvrdu u nedelju uveče u Čačku, kada je blokaderka Ljiljana Bralović, vičući nasred ulice, izgovorila niz pretnji koje su zgrozile veliki deo javnosti. Poznata po skandaloznim i uvredljivim istupima prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Bralović je ovoga puta otišla korak dalje, otvoreno preteći svima koji ne dele stavove blokadera.

U svom nastupu pominjala je brutalne oblike iživljavanja nad političkim neistomišljenicima, govorila o ponižavanju, fizičkom maltretiranju i kaznama koje bi, kako je navela, bile "gore od robije". Takva retorika, izgovorena javno i bez ikakvog zazora, dodatno je potvrdila da se nasilje kod blokadera ne pojavljuje kao incident, već kao svesno negovan model ponašanja.

Analizirajući ovu pojavu, urednik Informera Saša Milovanović ukazao je da se već više od godinu dana pred očima javnosti razvija organizovana spirala agresije, koju sistematski podgrevaju mediji pod kontrolom Dragana Šolaka. Suština te medijske strategije, kako je objašnjeno, jeste uporno dehumanizovanje predsednika države – predstavljanje Vučića kao nekoga ko "nije čovek".

Takav narativ godinama se gradi kroz napade na njegovu porodicu, izmišljene afere i brutalne laži: od uvreda na račun njegove majke, preko lažnih optužbi na račun brata i sinova, do besmislenih tvrdnji o tajnim vilama i kriminalnim vezama. Kada se takve neistine svakodnevno plasiraju, stvara se atmosfera u kojoj se nasilje prema "označenima" smatra dozvoljenim, pa čak i poželjnim.

U toj atmosferi, svi oni koji se svrstavaju ispod mete broj jedan postaju legitimne žrtve. Ljudi se etiketiraju, nazivaju pogrdnim imenima i predstavljaju kao bića prema kojima je, po toj logici, dozvoljeno primeniti silu. Od gađanja i fizičkih napada, do pretnji paljenjem kuća i zastrašivanja porodica – sve se pokušava predstaviti kao normalno ponašanje.

Posebno zabrinjava činjenica da institucije, pre svega tužilaštvo, na ovakve pretnje uglavnom ne reaguju, dok javni servis RTS o njima ćuti ili ih gura u stranu. Time se, kako je ocenio Milovanović, stvara umrežena interesna struktura koja nasilje relativizuje i normalizuje u različitim delovima društva.

U tom kontekstu, blokaderski "program" svodi se na svega dve ključne tačke. Prva je potpuna demonizacija predsednika države, uz poruke da ga treba ukloniti iz javnog života po svaku cenu. Druga je otvorena poruka da su svi koji ne misle kao blokaderi legitimna meta za maltretiranje, pritiske i iživljavanje. To je, kako je naglašeno, jedino što su blokaderi ikada ponudili građanima Srbije.

Dodatnu težinu celoj priči daje i način na koji se pristalice Srpska napredna stranka i neblokaderi javno nazivaju neljudima, gamadi i bićima koja, po toj logici, treba "očistiti". Takva retorika jasno pokazuje koliko je opasna granica već odavno pređena.

Na kraju, ukazano je i na tri ključne laži koje se, preko istih medijskih kanala, uporno plasiraju javnosti. Prva je tvrdnja da je Vučić "rasprodao Srbiju", iako su sve ključne privatizacije sprovedene pre 2012. godine. Druga je priča da se bolesna deca leče isključivo preko SMS poruka, iako se danas o trošku države leči više dece nego ikada ranije. Treća laž jeste pokušaj da se svaki državni uspeh predstavi kao puka potrošnja "naših para", kako bi se prikrili konkretni rezultati.

Sve zajedno, zaključak je jasan: iza parole, galame i navodnog aktivizma stoji ogoljena politika mržnje, nasilja i sistematskih laži, na kojoj su blokaderi radili više od godinu i po dana.