Non-pejper ili non-suverenitet?

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić odmah je uzviknula da je u pitanju treća i najopasnija faza obojene revolucije: "Laži koje razbijaju društvo, nasilje koje sugeriše haos kako bi se stranim intervencijama omogućilo 'rešenje'." I eto nas - okupacija, gubitak suvereniteta, i invazija na Data centar u Kragujevcu, ili kako predsednica Skupštine kaže: "srce državne uprave" i lični podaci građana pod lupom stranaca, navode mediji.

Posebno dramatična je izjava da non-pejper "počinje treću fazu obojene revolucije" nakon laži koje razdvajaju,  zatim teror i nasilje, da bi na kraju došao neko i ponudio spas spolja. Upravo tako, neki drugi povodom nametanja "mirnog predloga" koji zapravo poziva strance da uzmu volan i zamene ga svojim, legitimitet stvoren izborima postaje iluzoran.

I, jasno, tu je Data centar u Kragujevcu, mesto gde se čuvaju svi naši lični podaci.  Kao da neko kaže: "Želim da vidim vaše lične podatke, informacije o vašim navikama, šifre... i da odlučujem umesto vas." Brnabić kaže: "To je njihov predlog rešenja. Tu više nema Srbije." 

Ali, kako mediji navode, kao svaki dobar politički zaplet, tu je i druga strana priče. Janjić poručuje da je cilj upravo suprotan, da se spreči eskalacija u građanski rat. Tvrdi da je non-pejper nastavio otvoreno pismo koje je ranije uputio Vučiću i Dačiću, a da je prvobitna namera bila razgovor sa državnim institucijama, da bi se zatim proširila diskusija na međunarodni nivo, da Srbija "ne završi u građanskom ratu".

Ova priča deluje kao političko ogledalo: jedna strana vidi izdaju - poziv strancima da preuzmu kontrolu nad institucijama, dok druga strana vidi pokušaj dijaloga i stabilizacije. Kao u svakom dobrom kolumnističkom sagledavanju, pola istine je možda tu, ali među tim rečenicama se skriva i klima straha, pretnji, preambicija, preneli su mediji.

Ovaj non-pejper je, bez sumnje, bljesak svetla na granici između dijaloga i intervencije, brige i destabilizacije, dodaju mediji. I dok se elite i javnost raspravljaju o tome da li je to ulazak u demokratsku krizu ili pokušaj njenog zaustavljanja, samo je jedno sigurno: retorika zauzima mesto radne agende, a pitanje dana nije samo šta piše u dokumentu, već kako će Srbija izdržati udarac novih optužbi i anticipacija.