Organizovani haos u Srbiji

Kako navodi portal "21cir.com", toliko im se dopalo da su prilikom prekrajanja evropskih granica u Versaju 1918. godine proširili zemlju na Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kasnije postala Jugoslavija. Neki srpski lideri u to vreme smatrali su da je to previše, ali u to vreme, hrvatski i slovenački lideri su rado napustili Austrougarsko carstvo i pridružili se pobedničkoj strani.

Sve se to naglo promenilo 1990-ih. Nemačka se ponovo ujedinjila i počela je da napušta svoju skromnu spoljnu politiku posle Drugog svetskog rata. Uz nemačku podršku i ohrabrenje, jugoslovenske republike (države) Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost, sa namerom da se pridruže klubu bogatih: Evropskoj uniji.

Ova promena je omogućila dvema najbogatijim jugoslovenskim državama da prestanu da isplaćuju razvojna sredstva siromašnijim regionima poput Kosova i da dobiju razvojna sredstva od EU. Dužnička kriza sedamdesetih godina 20. veka zategla je odnose među republikama.

Ali, prema secesionistima, njihova jedina motivacija bila je da pobegnu od "srpskog nacionalizma". Veliki zagovornik ovog tumačenja bio je pokojni Oto fon Habzburg, uticajni član Evropskog parlamenta.

Kao naslednik prestola Austrougarske imperije, raspadne kao rezultat Prvog svetskog rata, on je prirodno gajio ličnu zamerku prema Srbiji.

Kako je raspad Jugoslavije postajao zbunjujući i nasilan, zapadni mediji i vlade su sa entuzijazmom ponavljali habzburšku liniju, ne kao takvu, već kao odbranu zapadnih vrednosti i samoopredeljenja.

Zapadni mediji su svu krivicu za sve pripisali Srbima, prizivajući neizbežnu analogiju sa Hitlerom kako bi opisali opkoljenog srpskog lidera, Slobodana Miloševića, kao "diktatora" i uporedili njegove neuspele napore da održi Jugoslaviju sa masovnom invazijom Trećeg rajha na ostatak Evrope.

"Herojska mala Srbija" je pretvorena u izgnanika zapadnog sveta.

Nacija u limbu

Konkretan rezultat NATO bombardovanja Srbije 1999. godine bio je transformacija "odbrambene" alijanse u agresivnu silu; predaja istorijske srpske pokrajine Kosovo naoružanim etničkim Albancima; i izgradnja ogromne američke vojne baze u pokrajini.

Ali zemlje NATO-a su to predstavile kao zaveru tvrditi da su to bili ciljevi NATO bombardovanja. Ne, zvanična svrha je bila "pravo na intervenciju" na osnovu ljudskih prava, da se "spasavaju Kosovari" od "genocida" koji nikada nije bio stvarna mogućnost. To je ono što je svima na Zapadu rečeno, iznova i iznova, piše portal "21cir.com".

Zemlja NATO-a i "zapadne vrednosti" više ne dominiraju celim svetom. Ali Srbija se geografski i psihološki nalazi na Zapadu.

Srbija je bila deo Jugoslavije, nezavisne, nesvrstane socijalističke zemlje, a ne deo sovjetskog bloka. Ali Srbi imaju istorijsko prijateljstvo sa Rusijom, kao pravoslavni hrišćani, koje datira još od borbe Srbije da se oslobodi Osmanskog carstva. Srbi su zapravo rastrgani između, ili vezani za, i Istoka i Zapada.

Oni su u savršenoj situaciji da budu prijatelji sa svima, što je upravo ono što pokušava da uradi aktuelna vlada u Beogradu predsednika Aleksandra Vučića.

Po svojoj istoriji i prirodnim sklonostima, Srbija bi trebalo da bude most između Istoka i Zapada.

Vučić je izabran za predsednika Srbije 2017. godine i on i njegova Srpska napredna stranka su od tada pobedili na brojnim izborima sa velikom većinom. Njegova politika ekonomskog razvoja je poboljšala lošu situaciju.

Nakon što su zapadne kompanije preuzele srpsku industriju samo da bi je zatvorile, Vučić je pozdravio kineske investicije koje oživljavaju srpsku industrijsku proizvodnju i rudarstvo. Stopa ekonomskog rasta ubrzala se na udobnih 3,9 odsto u 2024. godini. Visoko obrazovanje za studente koji polože prijemne ispite je besplatno, a srpski univerziteti uživaju visoke međunarodne ocene.

Za razliku od svojih suseda, Srbi ostaju u svojoj rodnoj zemlji, dok drugi odlaze. (Bosna i Hercegovina je izgubila polovinu svog stanovništva zbog emigracije, relativno prosperitetna Crna Gora 24,4%, Severna Makedonija 31,6%, a Srbija samo 7%, što ukazuje da su životni izgledi tamo relativno obećavajući.)

Odnosi Srbije sa Kinom su dugo bili prijateljski i profitabilni. Vučićeva spoljna politika pokušava da balansira između Istoka i Zapada, ali porast neprijateljstva između EU i Rusije to otežava.

Ali isti zapadni suprematisti koji su uništili prirodnu funkciju "mosta" Ukrajine insistirajući na njenoj "NATO sudbini" rade na tome da potkopaju sve potencijalne mostove ka Rusiji – dalekoj Gruziji, Moldaviji i obližnjoj Srbiji.

Kao kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, Srbija je pod stalnim nadzorom kako bi se videlo da li se prilagođava standardima EU, ekonomskim i političkim. Da bi zadovoljio Brisel, Vučić je isporučio oružje Ukrajini, ali odbija da sprovede sankcije protiv Rusije, koja snabdeva Srbiju gasom.

On je odbacio zahteve EU da prizna nezavisnost Kosova, kao što svaki srpski lider mora da učini da bi ostao na funkciji do sutra. Ali njegovi domaći kritičari smatraju da nije dovoljno čvrst.

Vučić je prkosio pretnjama EU odletom u Moskvu kako bi 9. maja prisustvovao ceremonijama povodom 80. godišnjice poraza nacističke Nemačke u osvajačkom ratu. U suprotnom, bio bi žestoko osuđen kod kuće zbog ropske pokornosti EU. Umesto toga, njegovi neprijatelji mogu da viču "Putinova marioneta".

Politika nesvrstanosti Josipa Tita bila je veliki uspeh i Vučić izgleda oponaša pristup bivšeg jugoslovenskog lidera. Ali njegovo balansiranje ga izlaže kritikama sa obe strane.

Protesti protiv… šta god

Čudno, Srbiju već mesecima potresaju masovni studentski protesti i blokade, ne zbog spoljne politike ili bilo kakvih konkretnih vladinih politika, već prvenstveno kao odgovor na tragične događaje bez očiglednog političkog značaja.

U Beogradu je 3. maja 2023. godine trinaestogodišnji dečak naoružan pištoljima i Molotovljevim koktelima napao svoju školu, ubivši osmoro dece i jednog čuvara. Maloletni strelac je na kraju poslat u psihijatrijsku bolnicu, a roditelji su optuženi.

Već sledećeg dana uveče, dvadesetogodišnji muškarac je prošao kroz dva sela u centralnoj Srbiji pucajući iz automatske puške, ubivši devet ljudi i ranivši 12. Pobegao je, ali je uhvaćen i na kraju osuđen na 20 godina zatvora.

Ovo je bilo šokantno u zemlji u kojoj je posedovanje oružja veliko, ali su incidenti sa pucnjavom retki. Velike protestne demonstracije održavane su u većim gradovima nekoliko meseci. Opozicioni lideri su stvorili protestni pokret "Srbija protiv nasilja" koji je okrivio Vučića za stvaranje "atmosfere" odgovorne za ubistva.

Ovo je sigurno preterivanje. U stvari, policijska represija u Srbiji je relativno blaga i Vučića teško možemo kriviti za raspoloženje nasilja koje danas prevladava u svetu. Bivša premijerka Ana Brnabić takođe je rizikovala preterivanje tvrdeći da su proteste "podstakle strane obaveštajne službe".

Kandidati pokreta "Srbija protiv nasilja" osvojili su 24 odsto glasova na parlamentarnim izborima 17. decembra 2023. godine, što je samo polovina od 48 odsto koje je osvojila koalicija koju je podržavao Vučić.

U februaru 2024. godine, delegacija koju su predvodili Marinika Tepić iz grupe "Srbija protiv nasilja" i Radomir Lazović iz "Srpskog zeleno-levog fronta" otišla je u Strazbur da se Evropskom parlamentu žali da su izbori pokradeni.

Uživajući minimalnu zakonodavnu moć, Evropski parlament se potvrđuje uglavnom usvajanjem vrlih rezolucija kojima osuđuje kršenja ljudskih prava u stranim zemljama na osnovu često neproverenih žalbi.

Kao što se i očekivalo, Evropski parlament je ubedljivom većinom od 461 glasa za i 52 protiv brzo usvojio snažnu rezoluciju kojom se poziva na međunarodnu istragu "izbornih nepravilnosti" i preti da će obustaviti finansiranje EU. Glavna žalba bila je da je predsednik Vučić svojim kampanjama nepravedno uticao na birače.

Marinika Tepić je izjavila za Politiko da "ako se nešto sada ne promeni, potpuno ćemo upasti u diktaturu".

Misionarski rad EU

Protesti protiv priznavanja izbora iz decembra 2023. godine dostigli su takve razmere da su se mnogi plašili reprize demonstracija na Majdanu iz 2014. godine koje su dovele do rata u Ukrajini.

Pavle Cicvarić, koji je stekao organizacione veštine u brojnim programima i radionicama koje su finansirale zapadne fondacije, predvodio je studentske proteste u Beogradu. Roditelji mladog lidera su oboje duboko uključeni u rad nevladinih organizacija.

Njegova majka, dr Jelena Žunić Cicvarić, je koordinatorka projekta nevladine organizacije "Regionalni resursni centar EU za civilno društvo u Srbiji", ključnog kanala za preraspodelu sredstava Evropske unije, dodeljenih samo onima koji aktivno rade na podizanju svesti o "evropskim vrednostima".

Njegov otac, Radovan Cicvarić, dugogodišnji političar koji se zalaže za evrointegracije, takođe promoviše "evropske vrednosti" kao direktor nevladine organizacije Užički centar za prava deteta (UCPD) osnovane 1998. godine.

Dok se UCPD fokusira na decu, druga uticajna nevladina organizacija, Beogradska otvorena škola (BOS), osnovana 1993. godine, sponzoriše programe za studente i mlade stručnjake, uključujući "obuku pokretača društvenih promena".

Obe su deo "Krovne organizacije mladih Srbije" koja dobija značajna sredstva od međunarodnih donatora kao što su USAID, Soroševa fondacija za otvoreno društvo i razni programi Evropske unije, piše portal "21cir.com".

Oni organizuju radionice, obuke i projekte usmerene na jačanje kapaciteta lokalnih nevladinih organizacija i promociju evropskih vrednosti. "Zemlje u tranziciji" koje se prijavljuju za članstvo u EU moraju da slušaju uputstva o tome kako da budu dostojni Evropljani.

Ovaj obrazovni zadatak preduzima Evropski fond za Balkan (EFB), zajednička inicijativa evropskih fondacija koja zamišlja, vodi i podržava inicijative usmerene na jačanje demokratije i negovanje evropskih integracija.

Značajno je da EFB sponzoriše "Zajednički istorijski projekat" za izradu i širenje jedinstvene verzije regionalne istorije, uz ljubaznu podršku nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

Balkanski fond za demokratiju (BTD) je fondacija sa sedištem u Beogradu . Osnovali su je u martu 2003. godine Nemački Maršalov fond , Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Fondacija Čarlsa Stjuarta Mota .

Ostali donatori uključuju Fond braće Rokfeler , Fondaciju Tiping Point , Fondaciju Roberta Boša , Švedsku agenciju za međunarodnu razvojnu saradnju i ministarstva spoljnih poslova Danske i Grčke. Fondacija podržava donacije grantova, politički dijalog i razvoj liderstva.

Ako želiš da budeš vođa, znaš gde da ideš.

Teško je zamisliti da ove organizacije koje finansira Zapad nisu doprinele revnosti i veštini srpskih studentskih demonstranata.

Smrtonosni kolaps

Novi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji, važna stanica na novoj brzoj železničkoj ruti između Beograda i Budimpešte koja se obnavlja uz kinesku pomoć.

Kao deo ovog projekta, nedavno je renovirana 60 godina stara modernistička železnička stanica u Novom Sadu, pri čemu je na njenom ulazu ostala duga betonska nadstrešnica. Ujutro 1. novembra 2024. godine, betonska nadstrešnica se iznenada srušila, usmrtivši ukupno 16 ljudi.

Vlada Srbije proglasila je Dan žalosti širom zemlje, brojni zvaničnici su podneli ostavke, uključujući ministra građevinarstva i gradonačelnika Novog Sada. Istraga o uzrocima se nastavlja.

Za studentske aktiviste, urušavanje je viđeno kao jasan dokaz korupcije, ne samo u građevinskim radovima na stanici već i u celom društvu. Izjavljujući da je ono što se dogodilo u Novom Sadu dokaz da je Srbija preplavljena kriminalom, nasiljem, korupcijom i očajem, studenti su sebi dali zadatak da promene ovu "nepodnošljivu društvenu stvarnost" kako bi izgradili novu Srbiju.

Pokret, očigledno bez vođe, organizuje studentske plenume koji privatno, konsenzusom, odlučuju šta dalje. Zatvorili su univerzitetske fakultete i škole, sprečavajući studente da pohađaju nastavu mesecima.

Studenti koji žele da pohađaju nastavu tretiraju se kao izdajnici. Čak su i bolnice blokirane. Primećeno je da studenti aktivisti uglavnom dolaze iz imućnih porodica i da im se ne pridružuje omladina radničke klase. To je elitna pobuna koja poziva na jednakost.

Studenti koji blokiraju saobraćaj su zaštićeni policijom. Vlada očigledno sumnja na provokaciju i izbegava vrstu nasilne represije koju je francuska vlada Emanuela Makrona koristila da bi ugušila pokret Žutih prsluka.

Prelazak na šta?

Srpski studenti mlađi od 26 godina nisu rođeni kada je NATO bombardovao Srbiju.

Srpska omladina je odrasla rastrgana između ožiljaka NATO bombardovanja i upornog dominantnog zapadnog pogleda na Srbe kao krivce za uništenje Jugoslavije. Nije ni čudo što to stvara izvesnu zabunu.

Razumljivo je da deo srpske omladine srednje klase, iz gradskog okruženja, smatra nepodnošljivim da bude isključen sa "Zapada" zbog nametnutog statusa izgnanika od strane Srbije.

Mladi mogu biti veoma konformistički nastrojeni u svojoj buntovnosti, želeći da se ujedine prkoseći starijima. Koliko god Zapad bio zbunjen, on ipak najviše uspeva u prodaji sebe kao nečeg čudesnog.

Značajan način na koji to čini jeste kroz svoju ogromnu mrežu nevladinih organizacija.

U aprilu su revizori EU objavili izveštaj u kojem se navodi "nedostatak transparentnosti" u dodeli oko 4,8 milijardi evra za oko 5.000 nevladinih organizacija tokom perioda 2021-2023, pored grantova država članica od oko 2,6 milijardi evra za oko 7.500 nevladinih organizacija iz izvora finansiranja EU.

Nije jasno koje su zemlje imale koristi, ali Marta Kos, slovenačka komesarka EU za proširenje, pomenula je Srbiju.

U intervjuu za slovenačku RTV 28. marta, Kos je odbacila kao "neprihvatljive" sugestije predsednika Vučića da nevladine organizacije koje finansira EU podstiču studentske proteste usmerene na njegovo svrgavanje. Kos je, ipak, napomenula da je "mnogo više u kontaktu sa nevladinim organizacijama koje je sastala u Briselu nego sa srpskom vladom ili njenim predsednikom".

Ona je rekla:

"Mnoge nevladine organizacije u Srbiji ne bi opstale bez naše podrške, i upravo zbog izuzetnog značaja nevladinih organizacija odlučio sam da im dodelim dodatnih 16 miliona evra za period od ove godine do kraja 2027. godine."

"Bez učešća civilnog društva, ne može biti procesa proširenja", rekla je Kos, dodajući da veruje da će srpski narod "voditi svoje političare kako bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije". Kos se oseća kvalifikovanom da pruži smernice.

Aleksandar Vulin je istaknuti socijalista koji je obavljao razne ministarske funkcije. Ali ne više. "Nadam se da gospodin Vulin neće biti član nove vlade, jer oni koji deluju na antievropski način ne mogu voditi Srbiju u EU", rekla je Kos. Uspela je da dobije ono što je želela.

Među njegovim gresima, Vulin se zalaže za pridruživanje BRIKS-u i pozivao je na zakon koji otkriva finansiranje nevladinih organizacija od strane stranih vlada. (Kada je Gruzija usvojila takav zakon, lideri EU su se mobilisali da to zaustave, ali nisu uspeli.)

S druge strane, Vučić je prkosio strašnim pretnjama EU protiv smelosti da prisustvuje proslavi pobede saveznika nad nacističkom Nemačkom 9. maja. Leteo je po baltičkim državama blokirajući svoj let i pojavio se u Moskvi, zajedno sa hrabrim slovačkim premijerom Robertom Ficom.

Takav je Vučićev čin balansiranja. Kao rezultat toga, Vučića u Briselu osuđuju kao "proputinovog", dok ga njegovi domaći protivnici osuđuju zbog slabog popuštanja zahtevima EU.

Studentski demonstranti su još dvosmisleniji.

Oni očigledno ne žele da poveruju u optužbe vlade da ih manipulišu nevladine organizacije iz EU. Zastava EU je prećutno zabranjena na ogromnim studentskim demonstracijama, a vijore se samo srpske zastave, kao da se demonstrira nacionalna nezavisnost.

Međutim, ovog proleća grupa studentskih demonstranata napravila je spektakl krenuvši da iznese svoje žalbe institucijama EU, navodno na biciklima. Srdačno su dočekani dok su se žalili da je u Srbiji sve apsolutno užasno.

Šestog maja, vodeći srpski list "Politika" objavio je da su srpski blokaderi koji su posetili galeriju Evropskog parlamenta krotko slušali predavanja hrvatskog nacionaliste Stivena Nikole Bartulice, koji im je rekao da "evropske vrednosti znače i priznanje krivice za sve što je Srbija učinila Hrvatskoj".

(U leto 1995. godine, Hrvatska je proterala oko 200.000 Srba iz njihovih domova u regionu Krajina u Hrvatskoj, u najvećem etničkom čišćenju jugoslovenskih ratova.)

Bartulica je tvrdio da Srbija nije liberalna demokratija evropskog tipa i da neće biti normalizovana dok ne prihvati plaćanje reparacija Hrvatskoj.

Članovi Evropskog parlamenta izrazili su zadovoljstvo što su studenti izabrali "Evropu" protiv Rusije i pozvali na svrgavanje Vučića i Fica jer su otišli u Moskvu.

Međutim, kod kuće, protestne demonstracije izgleda gube zamah, do te mere da su studenti prestali da zahtevaju sve! sada! i povlače se zahtevu za izborima.

Podstaknut putovanjem u Moskvu, gde je njegova delegacija vodila ozbiljne razgovore sa predsednikom Vladimirom Putinom, Vučić je održao patriotski skup u Nišu gde je izjavio da su zahtevi studenata gotovi i da ga više ne zanimaju. Odbacio je blokadu kao veoma glasnu manjinu nasilnika koji terorišu većinu građana koji žele mir, rad i jedinstvo.

Iznenadnim zahtevom za vanredne izbore, pretpostavio je da oni jednostavno traže još jednu priliku za nasilne izlive, budući da će izbore uvek proglašavati ukradenim od strane opozicije. Izbori će se normalno održati za otprilike godinu dana, rekao je.

Dana 22. maja, Beograd je posetila Kaja Kalas, Estonka koju je Ursula fon der Lajen izabrala za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove. Bez diplomatskog iskustva, Kalasina najvidljivija kvalifikacija je to što je mlada žena sa nenadmašnom mržnjom prema Rusiji.

Dok je bila u Beogradu, najviša diplomatija EU se, čudnim obrtom, sastala sa predsednikom i premijerom kako bi im rekla šta da rade. Ali se sastala i sa predstavnicima studentskih demonstranata kako bi saslušala šta imaju da kažu.

Pohvalila je svoje sastanke sa "civilnim društvom" i omladinskim aktivistima. "Čula sam njihov poziv i njihove težnje – za pravednost, za odgovornost kako bi Srbija mogla da ostvari svoj puni potencijal", rekla je. "Njihova energija je potrebna da se pronađe put napred."

Nasuprot tome, Kalas je kritikovala Vučića zbog sastanka sa Putinom u Moskvi. Budući prijem Srbije u EU, naglasila je, zavisi od "strateškog izbora" zemlje između Istoka i Zapada.

Putin, nasuprot tome, prihvata Vučićevo balansiranje i nema ništa protiv pridruživanja Srbije EU. Raznolikost je u skladu sa multipolarnim svetom. Ali za Zapad, "ili ste sa nama ili protiv nas". Između Istoka i Zapada nisu dozvoljeni mostovi.

Zbunjenost i strah

U Beogradu, neki ljudi misle da protesti jenjavaju. Možda, ali u prošlosti su se stišavali samo da bi se ponovo pojavili zbog nekog incidenta. Pošto su uzroci nejasni, nejasna su i rešenja.

Teškoća, rekao mi je Dragan Pavlović, srpski komentator, jeste u tome što su protesti izraženi u "vrlo opštim zahtevima za 'bolji život', što očigledno ne nudi nikakvu konkretnu osnovu za razumevanje šta se suštinski želi ili šta treba učiniti da se protesti smire". Takvi zahtevi mogu trajati zauvek.

"Verovatno je reč o orkestriranoj, masovnoj histeriji, izazvanoj nuklearnom pretnjom, genocidom u Gazi, produženjem krize na Kosovu i delovanjem nevladinih organizacija", sugeriše on.

Novinarka i književnica Mara Knežević Kern smatra da je nemoguće razumeti ove neverovatne događaje. "Ne verujem da je moguće opisati ovu novu varijantu napada na državu — to se još nigde drugde nije dogodilo." Devedesetih godina prošlog veka, Jugoslavija je služila kao eksperimentalna laboratorija za promenu režima. Mnogi se plaše da se to ponovo dešava, u Srbiji.