Šta se krije iza Kurtijeve najave budžeta od milijardu evra za KBS?; "Braća po oružju za 'Veliku Albaniju'"

Ovo otvara i ozbiljna pitanja bezbednosti u regionu, jer vodi ka stvaranju "velike Albanije".

Najave premijera u tehničkom mandatu privremenih institucija Aljbina Kurtija o budžetu većem od milijardu evra u naredne četiri godine za tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS), uz produbljivanje saradnje sa NATO i regrutaciju novih kadeta, poklapaju se sa stvaranjem vojnih saveza u regionu - od saradnje Prištine, Tirane i Zagreba do novog paktiranja Hrvatske i Slovenije kako bi "očuvale mir i stabilnost na KiM i u BiH". To dodatno ukazuje da je i formiranje paralelnih vojnih struktura Prištine i geopolitičkih blokova na Balkanu direktno upereno protiv Srbije, prenose mediji.

Sagovornici "Novosti" ukazuju i da ovi opasni planovi Kurtija i pojedinih saveznika Prištine ugrožavaju mir i sporazume postignute u dijalogu. Podsećaju da je prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kfor jedina oružana sila na KiM, kao i da je taj dokument predviđao i demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca.

Priština je, međutim, 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) od kosovskog zaštitnog korpusa, odnosno pređašnje tzv. OVK, a skupština privremenih institucija je 2018, bez prisustva srpskih predstavnika, usvojila zakon o transformaciji tzv. KBS u vojsku.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković istakao je juče da je vojni savez tzv. KBS i Oružanih snaga Albanije čije formiranje najavljuje Kurti, direktna pretnja Srbiji i srpskom narodu, što je osovina politike prištinskog režima, koja svakim svojim potezom cilja Beograd i novi korak ka formiranju "velike Albanije":

"Ove oružane formacije i zveckanje oružjem Prištine dešavaju se pred očima kompletne međunarodne zajednice, koja nije reagovala ni na jedan vojni savez koji je Priština formirala sa Hrvatskom i Albanijom koje su članice NATO, a s ciljem destabilizacija prilika na terenu i stvaranja od regiona Zapadnog Balkana novog bureta baruta."

Analitičar Srđan Graovac ukazuje da Kurti pokušava da stvori paravojne formacije protivno ne samo svim međunarodnim sporazumima koji se odnose na KiM, nego i u suprotnosti pravnim normama koje su donele privremene institucije u Prištini:

"Prvo, on želi da se predstavi kao neko ko Albancima u pokrajini donosi određenu snagu, vojni kapacitet, drugo, da i na taj način istakne prerogative državnosti, kvazi države Kosovo i Metohije. I treće, najopasnije, on jača kapacitet tzv. KBS kako bi u budućnosti realizovao svoj osnovni cilj - stvaranje 'velike Albanije'".

Graovac ističe da u svemu tom postoji još jedan važan segment, a to su oni koji mu to dozvoljavaju i koji ga u tome podržavaju:

"Tu ne mislim da su Hrvatska i Albanija ključne, oni su samo izvršioci volje i planova onih velikih sila koje sve ovo podstiču, usmeravajući negde i Albance i ostale, pre svega, protiv Srbije. To su određeni centri moći u Evropi, pre svih Nemačka i Velika Britanija, ali, čini mi se i Turska. Od kada je došlo do udaljavanja Evropljana i Amerikanca, svedočimo približavanju Berlina, Londona i Ankare i te težnje da oni zajedno sprovode politiku i to ne samo na Balkanu, već i šire, na Bliskom istoku. Ova tri centra moći zajedno sa američkom dubokom državom uključeni su u čitav projekt militarizacije Prištine i uključivanja u tu neku vrstu saveza gde smatraju da su njihovi lojalni partneri Hrvatska i Albanija i od njih očekuju da budu sredstvo za obuzdavanje narastajuće snage i moći Srbije u regionu koja je negde svima vidljiva i očegledna."

Bivši oficir KOS Ljuban Karan ističe za "Novosti" da je najava formiranja novog svetskog poretka i poruke koje su nedavno poslate iz Pekinga, gde je održan samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i vojna parada u prisustvu 26 svetskih lidera, dodatno unervozila one koji su svoje strateške ciljeve na račun Srba ostvarivali u starom međunarodnom poretku. Sada, dodaje, žele da se stvari ubrzaju, da izazovu unutrašnje sukobe i nerede i onda da sprovedu nekakvu "humanitarnu intervenciju":

"Velike sile koje su upravljale svetom poklonile su Albancima na KiM nešto što je tuđe, odnosno ono što je srpsko. Formiranje zajedničke jedinice prištinske paravojske i oružanih snaga Tirane je prvi otvoreni znak formiranja 'velike Albanije'. Šta je zajednička vojska nego prethodnica formiranja zajedničke države. To je plan koji se realizuje na osnovu političkog programa Prizrenske lige."

Kada je reč o novim vojnim savezima u regionu, oni su, po Karanu, u funkciji stalne oružane pretnje Srbiji, uz ovo sve što se dešava u našoj zemlji:

"Ili planiraju stvarno neku vrstu agresije ili da reaguju na poziv unutrašnjih snaga u Srbiji koji spominju mogućnost nekakve 'strane intervencije'. Mi moramo uvek da računamo na težu varijantu. U ovom trenutku, Srbija je jača, imamo snažniji vojni potencijal od svih njih zajedno. Nema nikakvog spora da oni sami nisu pretnja, ali ovo intenzivno naoružavanje više mi liči na pripremu nekakvog proksi rata protiv naše zemlje, koji bi išao preko zemalja u regionu koje se sad vojno udružuju. To što im sada velike sile doturaju oružje i municiju može da posluži samo protiv Srbije, a ne protiv bilo koga drugog na Balkanu."