Talasanje Srbije: Dan kad je ubijen Ćuruvija

E sad me zivo interesuje mozdani sklop ljudi koji daju minuse na komentar citaoca koji jos uvek cuva poslednje brojeve "EVROPLJANIN"-a.
To su ljudi koji i dan danas ne vide nista lose u drzavnom teroru 90-tih i koji liju gorke suze nad sudbinom "balkanskog kasapina"i nikad nece shvatiti velicinu katastrofe u koju nas je uvalio srpski IZNOGUD.

Jos uvek cuvam poslednje brojeve casopisa "EVROPLJANIN"

Ista ruka stoji i iza ubistva Curuvije, i Dade Vujasinovic, i Stambolica i Ibarske magistrale i Budve. I dok se taj cvor kriminalaca, ubica, dilera, ratnih zlocinaca i tajne policije ne presece, dzabe sve tranzicije i reforme ovog sveta, nigde mi ni krenuti necemo. Djindjic se tome bio opasno priblizio i svi znamo sta se dogodilo. Upravo je udbasko-mafijaski koloplet to sto ne da ovoj zemlji napred.

U ovim opisima direktno se vidi da je DB, ali koji je poslednjih godina režima bio pod kontrolom Mire Marković direktno umešan u ovo ubistvo (Milošević je verovatno znao), jer je Rade Marković njen izbor i prosto je bio njen lični izvršilac. Zato je "Hadži struja Antić" i znao sve to, jer je bio Mirin dobar prijatelj. Tačno je da je ovo bila lična osveta Mire Marković, jer je ona drugovala sa Ćuruvijom i mislila je da može da ga kontroliše, ali je Ćuruvija ipak bio novinar i to pokretač prvih privatnih novina. To je prvi kapitalizam u novinarstvu i Ćuruvija nije mogao da odoli profitu i ambiciji koju je opravdano imao. Mira je bolesnik i tu nema dileme kao i Radomir Marković...

Da bi se resilo ubistvo novinara mora se srusiti saradnja vlada Srbije sa eskadronima smrti koji su samo izvrsioci naloga da se ubije neko.Ubistvo generala policije Boska Buhe,Momira Gavrilovica i samog premijera Djindjcia,upravo su slucajevi gde ce pasti politicari i svi drugi funckioneri drzave koji su aktivno sudelovali ne samo u ubistvima vec i u zataskavanju ubistava i pokusaju da se ubistva prikazu kao kriminalni obracun.Moraju se prvo svi generali policije i direktori db privesti samo sa jednim pitanjem:zasto je naoruzana surcinsko-zemunska banda 5.oktobra,zasto ih nisu uhapsili posle atentata na Vuka u Budvi i zasto su namestili ubistvo generala Buhe Tapiju i Maki?Posto se radi o kontinuitetu ubijanja i ucestvovanja velikog broja drzavnih sluzbenika,piramida ce sama poceti da se urusava sa ovim svezim likvidacijama.

Ovaj tekst me je zaista vratio u to mracno doba. Tacno se secam beznadeznosti, straha, demonstracija i iscekivanja dnevnika u 5. E da sam samo tada znao sta danas znam.
Pa da vas pitam onda Verane (Zarko, Bojana i dr..) gde ste bili da nas branite od 2000-te kao sto ste nas branili do tada. Gde je bila kriticka misao dok je nestajale fabrike, gradovi, zemlja, dok su nam pljackali milijarde i iznosili iz zemlje a za to vreme porodice skakale sa prozora. Gde je ta novinarska kriticka misao sad?
Velika je steta sto je Slavko tada ubijen jer, bar je to nesto sto bih ja voleo da je slucaj, on verovatno ne bi zaboravio zasto je postao novinar i dalje bi verovatno trazio bar neku istinu u svemu.

Zelim vam svu srecu u nalazenju ubica Slavka Curuvije sa zeljom da nadjete i sve druge ubice u ovoj zemlji a mnogo ih je zaista na svim stranama.

Iskrena namera gospodina Matića da reši ove slučajeve nemaju nažalost ama baš nikakve šanse. Kao obrazloženje pročitati tekst Dinka Gruhonjića u „Vremenu“ „Odgovor Ljiljani Smajlović“. Tu Dinko piše da su i dan danas „ne samo mediji, nego i politička vlast, i sudska vlast, i tajne i javne policije, i vojska, i svaka pora ovog društva u dobroj mjeri ’zmijsko leglo’ onih iz devedesetih godina. To su isti oni koji se iz petnih žila i pod svaku cijenu upinju držati ovu zemlju u mraku. To su oni koji su podržavali rat, a bogami ga i osmišljavali i sprovodili...“
Ps. A bilo bi korisno ko može da pogleda Bergmanom film „Zmisko jaje“ pošto se Srbija danas (jer nije bilo lustracije) nalazi u tom miljeu koji je Bergman tu prikazao!

Lepo je podsetiti se uloge nekih, danas veoma popularnih, ljudi u tim vremenima. Dobro dodje ovakav tekst, pogotovo onima koji su makar i na trenutak pomislili da je danas drugačije.

Ovo je bila svakodnevnica, običnim ljudima je bila još i crnja, zato je 5-ti oktobar i doneo istinsku slobodu nama, koji smo ovako živeli 10 godina.

Ako se pod "življenjem" smatra radost svakog jutra jer smo preživeli i prethodni dan, a istovremena bojazan dali će mo i ovaj koji je upravo svanuo.

Nikad više. Ni po cenu života, nikad više. Jer se sa tim ništa ne može porediti...

Velika većina ljudi su celoga života robovi tuđih želja i namera. Slobodan čovek celoga života mašta da živi u besklasno družtvo i bez eksploatacije drugih ljudi. Svaku dobru ideju, i najbolju, kao što je bila Isusova, đavo u čoveku uspeva da je kompromituje. No, niko nikada neće moći da diskvalifikuje ideju samoga Boga. A slobodan čovek zna da Bog nije niti na nebu niti na zemlji, več treba da se traži u samome Čoveku.
Za da budete slobodni treba da ste obrazovani sa istinitim znanjem A za to su potebni istiniti Učitelji, a ne kao što sada škole i znanje prigođeni su potrebama manjiske klase koja vlada i eskploatiše veliku većinu. Platon je kazao: Ne može da propadne Atina zato što je neki obučar napravio loše cipele, već ako nemamo dobre učitelje.
Ja sam devesetih živeo u Skoplju a radio na Kosovu do avgusta 1997. Pa kada sam se zamerio "Srbima po zanimanju", pretili su mi ubistvom preko telefona, od kojih dvojicu sam prepoznao po glasu, jedan je bio lider četničke partije, a drugi dopisnik državnih novina u Beogradu. Mom prijatelju su rekli njegovi iz DB da ne navraćam u dva lokala, jer se tamo sastaju Arkanovci. No, kako od 1975. godine vozim bicikl kroz grad, a u kafiće ne svraćam, mogli su da me lako likividiraju na ulici. Dok noću u stanu pravio sam plan da kada zazvone na vrata, da postavim astal kod vrata koji bi se oslanjao na orman u hodniku, ili da se vezanim čašafima spustim sa moje na terasu komšijinu.

РАСПАД СФРЈ и КО ЈЕ СКИМ РАТОВАО и ЗАШТО ?
Већина грађана нису правно едуковани, па не праве разлику између НАДЛЕЖНОСТИ бивше државе СФРЈ (која је имала војску) и њених република (које су имале територијалну одбрану).
Наиме, формално-правно је по уставу из тог времена било могуће :
да руководства појединих република (прво Словенија, па Хрватска, па Бих), буду у рату са ЈНА (војском државе Југославије, којом су управљали ЈУГОКОМУНИСТИ из СВИХ република: Месић, Дрновшек, Богић,...),
а да република Србија НЕ БУДЕ У РАТУ са тим републикама које су се хтеле отцепити од СФРЈ,
јер је са отцепљеним републикама била у рату југо-комунистичка ЈНА..

Вође СРПСКЕ ОПОЗИЈЕ (поготово српски националисти и ројалисти) у то време су биле против одласка Срба из Србије у јединице ЈНА (које су ишле у ван Србије), стим да се ипак одређени број грађана, који су родом из Хрватске и БиХ, одазвао позиву ЈНА.
Много сложено да би обични грађани схватили ИСТИНУ : да су бивше републике из СФРЈ (Словенија и Хрватска) постале ЈЕДНОНАЦИОНАЛНЕ, у време када је Србија примала СТОТИНЕ ХИЉАДА ИЗБЕГЛИЦА.
Мало је новинара који то могу објаснити обичним грађанима.

Znate sta,mislim na one koji sticajem raznih okolnosti ce imati priliku da citaju moj komentar i odredjuju da li je za obelodanjivanje,imam neodoljivu zelju da vam iznesem svoj licni stav,a pravim ovoliku uvertiru jer mi je spocitavano da sam ,verovatno pretenciozna posto ne komentarisem kao ostali uopsteno vec sebi dajem pravo da iznosim licne stavove,sto je, ubedjena sam poenta komentarisanja.E gde sam ono stala?Za mene je ovo iznosenje nekadasnjih istina i dobro i lose.Dobro jer mi otvarate oci ,ne zato sto sam bila do sada slepa ,vec zato sto su bili slepi i gluvi oni sto su kreirali sudbinu ,donekle ,a mozda i vise od donekle,nas koji smo silno zeleli da idemo u moderan ,napredan,slobodan zapadni svet i sanjali da ce ,ako ne mi, bar nasa deca osetiti blagodeti toga ,meni bar idealizovanog ,humanog sveta gde postoje kriterijumi i merila za sve sfere zivota ,naravno u mogucim granicama,jer sam i tada bila svesna da svet nije i ne moze biti idealan.A lose je jer sebe optuzujem i preispitujem gde sam toliko gresila pa da nisam prepoznala"igru bez granica" , a na kraju krajeva kazem sebi i to najcinicnije"trazila si,gledaj"Ali ,idemo dalje sa nadom da je taj moj svet pun divnih ljudi ,mnogo vise upucenih i u kostacu sa ogromnim problemima kojih ,ja sigurno nisam ni svesna ,a kamoli da mogu nesto pametno da uradim i zato cu i dalje citati i nadati se i verovati i voleti,pa kud puklo da puklo.,pod pretpostavkom da i ovo za desetak godina ne bude neka druga prica.

Jos uvek cuvam poslednje brojeve casopisa "EVROPLJANIN"

E sad me zivo interesuje mozdani sklop ljudi koji daju minuse na komentar citaoca koji jos uvek cuva poslednje brojeve "EVROPLJANIN"-a.
To su ljudi koji i dan danas ne vide nista lose u drzavnom teroru 90-tih i koji liju gorke suze nad sudbinom "balkanskog kasapina"i nikad nece shvatiti velicinu katastrofe u koju nas je uvalio srpski IZNOGUD.

Znate sta,mislim na one koji sticajem raznih okolnosti ce imati priliku da citaju moj komentar i odredjuju da li je za obelodanjivanje,imam neodoljivu zelju da vam iznesem svoj licni stav,a pravim ovoliku uvertiru jer mi je spocitavano da sam ,verovatno pretenciozna posto ne komentarisem kao ostali uopsteno vec sebi dajem pravo da iznosim licne stavove,sto je, ubedjena sam poenta komentarisanja.E gde sam ono stala?Za mene je ovo iznosenje nekadasnjih istina i dobro i lose.Dobro jer mi otvarate oci ,ne zato sto sam bila do sada slepa ,vec zato sto su bili slepi i gluvi oni sto su kreirali sudbinu ,donekle ,a mozda i vise od donekle,nas koji smo silno zeleli da idemo u moderan ,napredan,slobodan zapadni svet i sanjali da ce ,ako ne mi, bar nasa deca osetiti blagodeti toga ,meni bar idealizovanog ,humanog sveta gde postoje kriterijumi i merila za sve sfere zivota ,naravno u mogucim granicama,jer sam i tada bila svesna da svet nije i ne moze biti idealan.A lose je jer sebe optuzujem i preispitujem gde sam toliko gresila pa da nisam prepoznala"igru bez granica" , a na kraju krajeva kazem sebi i to najcinicnije"trazila si,gledaj"Ali ,idemo dalje sa nadom da je taj moj svet pun divnih ljudi ,mnogo vise upucenih i u kostacu sa ogromnim problemima kojih ,ja sigurno nisam ni svesna ,a kamoli da mogu nesto pametno da uradim i zato cu i dalje citati i nadati se i verovati i voleti,pa kud puklo da puklo.,pod pretpostavkom da i ovo za desetak godina ne bude neka druga prica.

Iskrena namera gospodina Matića da reši ove slučajeve nemaju nažalost ama baš nikakve šanse. Kao obrazloženje pročitati tekst Dinka Gruhonjića u „Vremenu“ „Odgovor Ljiljani Smajlović“. Tu Dinko piše da su i dan danas „ne samo mediji, nego i politička vlast, i sudska vlast, i tajne i javne policije, i vojska, i svaka pora ovog društva u dobroj mjeri ’zmijsko leglo’ onih iz devedesetih godina. To su isti oni koji se iz petnih žila i pod svaku cijenu upinju držati ovu zemlju u mraku. To su oni koji su podržavali rat, a bogami ga i osmišljavali i sprovodili...“
Ps. A bilo bi korisno ko može da pogleda Bergmanom film „Zmisko jaje“ pošto se Srbija danas (jer nije bilo lustracije) nalazi u tom miljeu koji je Bergman tu prikazao!

Velika većina ljudi su celoga života robovi tuđih želja i namera. Slobodan čovek celoga života mašta da živi u besklasno družtvo i bez eksploatacije drugih ljudi. Svaku dobru ideju, i najbolju, kao što je bila Isusova, đavo u čoveku uspeva da je kompromituje. No, niko nikada neće moći da diskvalifikuje ideju samoga Boga. A slobodan čovek zna da Bog nije niti na nebu niti na zemlji, več treba da se traži u samome Čoveku.
Za da budete slobodni treba da ste obrazovani sa istinitim znanjem A za to su potebni istiniti Učitelji, a ne kao što sada škole i znanje prigođeni su potrebama manjiske klase koja vlada i eskploatiše veliku većinu. Platon je kazao: Ne može da propadne Atina zato što je neki obučar napravio loše cipele, već ako nemamo dobre učitelje.
Ja sam devesetih živeo u Skoplju a radio na Kosovu do avgusta 1997. Pa kada sam se zamerio "Srbima po zanimanju", pretili su mi ubistvom preko telefona, od kojih dvojicu sam prepoznao po glasu, jedan je bio lider četničke partije, a drugi dopisnik državnih novina u Beogradu. Mom prijatelju su rekli njegovi iz DB da ne navraćam u dva lokala, jer se tamo sastaju Arkanovci. No, kako od 1975. godine vozim bicikl kroz grad, a u kafiće ne svraćam, mogli su da me lako likividiraju na ulici. Dok noću u stanu pravio sam plan da kada zazvone na vrata, da postavim astal kod vrata koji bi se oslanjao na orman u hodniku, ili da se vezanim čašafima spustim sa moje na terasu komšijinu.

Lepo je podsetiti se uloge nekih, danas veoma popularnih, ljudi u tim vremenima. Dobro dodje ovakav tekst, pogotovo onima koji su makar i na trenutak pomislili da je danas drugačije.

Ovo je bila svakodnevnica, običnim ljudima je bila još i crnja, zato je 5-ti oktobar i doneo istinsku slobodu nama, koji smo ovako živeli 10 godina.

Ako se pod "življenjem" smatra radost svakog jutra jer smo preživeli i prethodni dan, a istovremena bojazan dali će mo i ovaj koji je upravo svanuo.

Nikad više. Ni po cenu života, nikad više. Jer se sa tim ništa ne može porediti...

Ovaj tekst me je zaista vratio u to mracno doba. Tacno se secam beznadeznosti, straha, demonstracija i iscekivanja dnevnika u 5. E da sam samo tada znao sta danas znam.
Pa da vas pitam onda Verane (Zarko, Bojana i dr..) gde ste bili da nas branite od 2000-te kao sto ste nas branili do tada. Gde je bila kriticka misao dok je nestajale fabrike, gradovi, zemlja, dok su nam pljackali milijarde i iznosili iz zemlje a za to vreme porodice skakale sa prozora. Gde je ta novinarska kriticka misao sad?
Velika je steta sto je Slavko tada ubijen jer, bar je to nesto sto bih ja voleo da je slucaj, on verovatno ne bi zaboravio zasto je postao novinar i dalje bi verovatno trazio bar neku istinu u svemu.

Zelim vam svu srecu u nalazenju ubica Slavka Curuvije sa zeljom da nadjete i sve druge ubice u ovoj zemlji a mnogo ih je zaista na svim stranama.

U ovim opisima direktno se vidi da je DB, ali koji je poslednjih godina režima bio pod kontrolom Mire Marković direktno umešan u ovo ubistvo (Milošević je verovatno znao), jer je Rade Marković njen izbor i prosto je bio njen lični izvršilac. Zato je "Hadži struja Antić" i znao sve to, jer je bio Mirin dobar prijatelj. Tačno je da je ovo bila lična osveta Mire Marković, jer je ona drugovala sa Ćuruvijom i mislila je da može da ga kontroliše, ali je Ćuruvija ipak bio novinar i to pokretač prvih privatnih novina. To je prvi kapitalizam u novinarstvu i Ćuruvija nije mogao da odoli profitu i ambiciji koju je opravdano imao. Mira je bolesnik i tu nema dileme kao i Radomir Marković...

Ista ruka stoji i iza ubistva Curuvije, i Dade Vujasinovic, i Stambolica i Ibarske magistrale i Budve. I dok se taj cvor kriminalaca, ubica, dilera, ratnih zlocinaca i tajne policije ne presece, dzabe sve tranzicije i reforme ovog sveta, nigde mi ni krenuti necemo. Djindjic se tome bio opasno priblizio i svi znamo sta se dogodilo. Upravo je udbasko-mafijaski koloplet to sto ne da ovoj zemlji napred.

Da bi se resilo ubistvo novinara mora se srusiti saradnja vlada Srbije sa eskadronima smrti koji su samo izvrsioci naloga da se ubije neko.Ubistvo generala policije Boska Buhe,Momira Gavrilovica i samog premijera Djindjcia,upravo su slucajevi gde ce pasti politicari i svi drugi funckioneri drzave koji su aktivno sudelovali ne samo u ubistvima vec i u zataskavanju ubistava i pokusaju da se ubistva prikazu kao kriminalni obracun.Moraju se prvo svi generali policije i direktori db privesti samo sa jednim pitanjem:zasto je naoruzana surcinsko-zemunska banda 5.oktobra,zasto ih nisu uhapsili posle atentata na Vuka u Budvi i zasto su namestili ubistvo generala Buhe Tapiju i Maki?Posto se radi o kontinuitetu ubijanja i ucestvovanja velikog broja drzavnih sluzbenika,piramida ce sama poceti da se urusava sa ovim svezim likvidacijama.

РАСПАД СФРЈ и КО ЈЕ СКИМ РАТОВАО и ЗАШТО ?
Већина грађана нису правно едуковани, па не праве разлику између НАДЛЕЖНОСТИ бивше државе СФРЈ (која је имала војску) и њених република (које су имале територијалну одбрану).
Наиме, формално-правно је по уставу из тог времена било могуће :
да руководства појединих република (прво Словенија, па Хрватска, па Бих), буду у рату са ЈНА (војском државе Југославије, којом су управљали ЈУГОКОМУНИСТИ из СВИХ република: Месић, Дрновшек, Богић,...),
а да република Србија НЕ БУДЕ У РАТУ са тим републикама које су се хтеле отцепити од СФРЈ,
јер је са отцепљеним републикама била у рату југо-комунистичка ЈНА..

Вође СРПСКЕ ОПОЗИЈЕ (поготово српски националисти и ројалисти) у то време су биле против одласка Срба из Србије у јединице ЈНА (које су ишле у ван Србије), стим да се ипак одређени број грађана, који су родом из Хрватске и БиХ, одазвао позиву ЈНА.
Много сложено да би обични грађани схватили ИСТИНУ : да су бивше републике из СФРЈ (Словенија и Хрватска) постале ЈЕДНОНАЦИОНАЛНЕ, у време када је Србија примала СТОТИНЕ ХИЉАДА ИЗБЕГЛИЦА.
Мало је новинара који то могу објаснити обичним грађанима.