Porez se plaća i na donacije

U civilizovanom svetu, pored toga što država vodi budžetsku brigu o institucijama kulture i afirmaciji pojedinaca, osnovni način finansiranja pomenutih su donacije oslobođene od poreza. To ujedno oslobađa državu finansiranja i afirmiše donatore. Samo što to treba razumeti i imati bar malo pameti.

Pa placala se carina i na humanitarnu pomoc iz inostranstva dok smo bili pod sankcijama! Pa me ova vest i ne cudi. Dosta toga zajednickog je imao Milosevic sa sadasnjim vlastodrscima. Na primer da nas drze podalje od Evrope i sveta zarad njihovih interesa. Imam utisak da sankcije Srbiji nikad nisu skinute, a ovaj porez je prepiska iz knjige "Tako treba" i "Kevo ja cu levo" i sve ponovo objavljeno u " Sa nama u Evropu ".

Naša država (izgleda kao da nije naša) nije tu zbog dobrobiti društva, već isključivo zbog same sebe! Otuđena je od građana (naroda) još od Slobinog vremena. Njeni predstavnici, razni činovnici, uglavnom nemaju svest o zajednici, napretku i civilizacijskim ciljevima. Prosečan službenik naše države je lenj, sebičan i bezobziran. Humanost je za njih dalek pojam.

zbog takvih ne logicnih zakona i glupih zakona srpski narod pati a drzava ostaje u 19 om veku i niko pametan ne zeli da plati porez na donaciju pa to nema nigde na svetu samo u lopovskoj drzavi srbiji koja na silu hoce da uzme narodu pare.

"Iako i u Srbiji ima društveno odgovornih kompanija, one su retke, a država još ne podstiče kompanije da se društveno odgovorno ponašaju."
Iz prostog razloga što je država i sama krajnje neodgovorna, nesposobna i kratkovida, a osim toga, ne ume da pravilno iskoristi moć kojom raspolaže. Žalosni rezultati su vrlo, vrlo vidljivi.

Znači "samo juriti" za profitom je nešto implicitno loše, iako sve moguće pseudointelektualne, birokratske ili NGO-ističke pijavice, koje toliko preziru profit, naravno, žive isključivo od profita koji je neko drugi napravio? Pa onda da prestanemo da pravimo profit, i da vas pustimo da se snađete bez njega, šta mislite o tome? :))) Cela ta priča o "društveno odgovornim" kompanijama je čista socijalističko-NGO-istička demagogija: društveno odgovorna kompanija nije više kompanija, već dobrotvorna ustanova, što, naravno, ne znači da kompanije ne žele da razmišljaju konstruktivno u odnosu na celinu društva, pod uslovom da ih to ništa ne košta ili da su poslovni ljudi nekakvi antisocijalni monstrumi, već samo da je, ako je u pitanju normalno preduzeće koje vodi tržišna logika, impuls da se u to uloži i neki novac diktiran uglavnom poreskim ili marketinškim razlozima, i da je to potpuno normalno, jer kompanije postoje zbog profita, a ne da budu "društveno odgovorne". Da se razumemo, to uopšte ne znači da sam protiv ulaganja kompanija u nešto što je korisno za društvo, naprotiv: ako porez već mora da se plati, za celo društvo je mnogo efikasnije da firme ulažu direktno u razne društveno korisne projekte, a da ta ulaganja budu odbijena od poreza, jer se tako preskače jedna nepotrebna parazitska instanca koja bi se inače "ugradila", to jest neki državni birokrata čija je jedina funkcija da pokupi taj novac, i da ga nekom prosledi, te je ceo koncept definitvno "win-win" strategija, to jest, bolji je i za kompaniju, koja plaća manje, i za društvo koje dobija više, samo me manite sa hipokrizijom o "društveno odgovornim kompanijama", pošto takve, u smislu koji sugeriše ta sintagma, gotovo i da ne postoje, niti je logično da postoje, sasvim je dovoljno reći istinu: da su poreske olakšice najbolji način da se stimulišu dotacije, a da naša država po svoj prilici u tom smislu zaostaje sasvim namerno, jer joj nije u interesu da eliminiše sebe kao "obaveznog" posrednika koji uzima reket za posredovanje i da smanji vlastitu birokratiju, a time i moć.

Ako se dobro secam ovaj zakon je i uveden da bi se sprecile zloupotrebe pod plastom humanitarne pomoci. Ovo je obilato koristio Bogoljub Karic, uglavnom zbog njega je i donesen.

Svaka cast za tekst, mislio sam da smo 10 godina udaljeni od ovakvih prica ali me b92 uvek pozitivno iznenadi.
veoma je vazno pricati o drustveno odgovornim kompanijama, a politicari imaju ulogu da ih pominju kao primer, mozda jednog dana i Delta pocne da sledi taj pozitivan primer ako se dovoljno bude promovisao, ako nista bar zbog stida...

Мени је најстрашније кад чујем оне обавијести облика: "Да би дијете-то-и-то могло да се подвргне операцији која кошта толико и толико, пошаљите СМС на број тај-и-тај. Порука вриједи 150 дин. + ПДВ" Сваки пут ме обузме бијес кад видим да се ПДВ узима чак и за такве ствари.

“Ukoliko kvalitet života u sredini u kojoj radite nije dobar, onda čak i ako ljudi imaju dobar posao i solidna primanja, odlučiće se da odu negde drugde gde će moći kada završe svoj posao, da žive bolje kvalitetnije”, smatra Jelena Petković iz kompanije “Tigar"".
Svaka čast - ovo je izjava decenije. Potpuno se slažem. Čak ni dosta para ne garantuje srećan život, a opšta atmosfera u Srbiji je već dugo vremena katastrofalna tako da ovde kvalitetno mogu da žive uglavnom samo oni koji i produkuju i održavaju ovakvo stanje.

Obzirom da drzava zivi od poreza ona je i vlasik obracuna PDV-a i ona zna ako je to poklon, sta se smatra poklonom´, za mene bi najbolje resenje bilo pre nego sto se zvrsi predaja poklona sa se sa odgovarajucim reursima drzave pismeno obrati i tek na osnovu odluke izvrsiti primopredaju poklona.
Ne moze svako da raspolaze PDV-om to moze samo vlasnik a u ovom slucaju je drzava, naravno kontrola predaje poklona je drzavana stvar.

Kompanija Zepter vec dvadest godina ima Fond za pomoc i donacije kulturi,sportu...kao jedina u Srbiji.Neresena zakonska regulativa sprecava vece ulaganje u drustveno opravdane projekte.Stav drzave da od svega uzimajuci porez sama finansira kulturu kao i druge humanitarne projekte pokazao se nedovoljno efikasnim.Nova resenja treba preuzeti od onih drzava koje imaju dobra iskustva uz znacajno vecu medijsku podrsku sto b92 treba da samoinicijativno pokrene.

Prost primer : nekoliko firmi je želelo da pomogne rešenje problema pasa lutalica direktnom donacijom izvođačima; sve po EU redu.
Ali nemoguće je mimo lokalne samouprave i PDV. Odustali.

* Drago će mi biti da se PDV više ne računa ni na donacije u sportu, a što se tiče nagrađivanja DOK , očekujem nagradu za Beogradski Sajam !!

Sasvim slucajno iz prve ruke znam da se na donacije ne placa PDV osim ukoliko donacije nisu usle kao posledica privredjivanja humanitarne organizacije. Ispravite me ako gresim

Kompanija Zepter vec dvadest godina ima Fond za pomoc i donacije kulturi,sportu...kao jedina u Srbiji.Neresena zakonska regulativa sprecava vece ulaganje u drustveno opravdane projekte.Stav drzave da od svega uzimajuci porez sama finansira kulturu kao i druge humanitarne projekte pokazao se nedovoljno efikasnim.Nova resenja treba preuzeti od onih drzava koje imaju dobra iskustva uz znacajno vecu medijsku podrsku sto b92 treba da samoinicijativno pokrene.

Znači "samo juriti" za profitom je nešto implicitno loše, iako sve moguće pseudointelektualne, birokratske ili NGO-ističke pijavice, koje toliko preziru profit, naravno, žive isključivo od profita koji je neko drugi napravio? Pa onda da prestanemo da pravimo profit, i da vas pustimo da se snađete bez njega, šta mislite o tome? :))) Cela ta priča o "društveno odgovornim" kompanijama je čista socijalističko-NGO-istička demagogija: društveno odgovorna kompanija nije više kompanija, već dobrotvorna ustanova, što, naravno, ne znači da kompanije ne žele da razmišljaju konstruktivno u odnosu na celinu društva, pod uslovom da ih to ništa ne košta ili da su poslovni ljudi nekakvi antisocijalni monstrumi, već samo da je, ako je u pitanju normalno preduzeće koje vodi tržišna logika, impuls da se u to uloži i neki novac diktiran uglavnom poreskim ili marketinškim razlozima, i da je to potpuno normalno, jer kompanije postoje zbog profita, a ne da budu "društveno odgovorne". Da se razumemo, to uopšte ne znači da sam protiv ulaganja kompanija u nešto što je korisno za društvo, naprotiv: ako porez već mora da se plati, za celo društvo je mnogo efikasnije da firme ulažu direktno u razne društveno korisne projekte, a da ta ulaganja budu odbijena od poreza, jer se tako preskače jedna nepotrebna parazitska instanca koja bi se inače "ugradila", to jest neki državni birokrata čija je jedina funkcija da pokupi taj novac, i da ga nekom prosledi, te je ceo koncept definitvno "win-win" strategija, to jest, bolji je i za kompaniju, koja plaća manje, i za društvo koje dobija više, samo me manite sa hipokrizijom o "društveno odgovornim kompanijama", pošto takve, u smislu koji sugeriše ta sintagma, gotovo i da ne postoje, niti je logično da postoje, sasvim je dovoljno reći istinu: da su poreske olakšice najbolji način da se stimulišu dotacije, a da naša država po svoj prilici u tom smislu zaostaje sasvim namerno, jer joj nije u interesu da eliminiše sebe kao "obaveznog" posrednika koji uzima reket za posredovanje i da smanji vlastitu birokratiju, a time i moć.

Obzirom da drzava zivi od poreza ona je i vlasik obracuna PDV-a i ona zna ako je to poklon, sta se smatra poklonom´, za mene bi najbolje resenje bilo pre nego sto se zvrsi predaja poklona sa se sa odgovarajucim reursima drzave pismeno obrati i tek na osnovu odluke izvrsiti primopredaju poklona.
Ne moze svako da raspolaze PDV-om to moze samo vlasnik a u ovom slucaju je drzava, naravno kontrola predaje poklona je drzavana stvar.

Ako se dobro secam ovaj zakon je i uveden da bi se sprecile zloupotrebe pod plastom humanitarne pomoci. Ovo je obilato koristio Bogoljub Karic, uglavnom zbog njega je i donesen.

* Drago će mi biti da se PDV više ne računa ni na donacije u sportu, a što se tiče nagrađivanja DOK , očekujem nagradu za Beogradski Sajam !!

Pa placala se carina i na humanitarnu pomoc iz inostranstva dok smo bili pod sankcijama! Pa me ova vest i ne cudi. Dosta toga zajednickog je imao Milosevic sa sadasnjim vlastodrscima. Na primer da nas drze podalje od Evrope i sveta zarad njihovih interesa. Imam utisak da sankcije Srbiji nikad nisu skinute, a ovaj porez je prepiska iz knjige "Tako treba" i "Kevo ja cu levo" i sve ponovo objavljeno u " Sa nama u Evropu ".

Naša država (izgleda kao da nije naša) nije tu zbog dobrobiti društva, već isključivo zbog same sebe! Otuđena je od građana (naroda) još od Slobinog vremena. Njeni predstavnici, razni činovnici, uglavnom nemaju svest o zajednici, napretku i civilizacijskim ciljevima. Prosečan službenik naše države je lenj, sebičan i bezobziran. Humanost je za njih dalek pojam.

U civilizovanom svetu, pored toga što država vodi budžetsku brigu o institucijama kulture i afirmaciji pojedinaca, osnovni način finansiranja pomenutih su donacije oslobođene od poreza. To ujedno oslobađa državu finansiranja i afirmiše donatore. Samo što to treba razumeti i imati bar malo pameti.

zbog takvih ne logicnih zakona i glupih zakona srpski narod pati a drzava ostaje u 19 om veku i niko pametan ne zeli da plati porez na donaciju pa to nema nigde na svetu samo u lopovskoj drzavi srbiji koja na silu hoce da uzme narodu pare.

"Iako i u Srbiji ima društveno odgovornih kompanija, one su retke, a država još ne podstiče kompanije da se društveno odgovorno ponašaju."
Iz prostog razloga što je država i sama krajnje neodgovorna, nesposobna i kratkovida, a osim toga, ne ume da pravilno iskoristi moć kojom raspolaže. Žalosni rezultati su vrlo, vrlo vidljivi.

Svaka cast za tekst, mislio sam da smo 10 godina udaljeni od ovakvih prica ali me b92 uvek pozitivno iznenadi.
veoma je vazno pricati o drustveno odgovornim kompanijama, a politicari imaju ulogu da ih pominju kao primer, mozda jednog dana i Delta pocne da sledi taj pozitivan primer ako se dovoljno bude promovisao, ako nista bar zbog stida...

Мени је најстрашније кад чујем оне обавијести облика: "Да би дијете-то-и-то могло да се подвргне операцији која кошта толико и толико, пошаљите СМС на број тај-и-тај. Порука вриједи 150 дин. + ПДВ" Сваки пут ме обузме бијес кад видим да се ПДВ узима чак и за такве ствари.

“Ukoliko kvalitet života u sredini u kojoj radite nije dobar, onda čak i ako ljudi imaju dobar posao i solidna primanja, odlučiće se da odu negde drugde gde će moći kada završe svoj posao, da žive bolje kvalitetnije”, smatra Jelena Petković iz kompanije “Tigar"".
Svaka čast - ovo je izjava decenije. Potpuno se slažem. Čak ni dosta para ne garantuje srećan život, a opšta atmosfera u Srbiji je već dugo vremena katastrofalna tako da ovde kvalitetno mogu da žive uglavnom samo oni koji i produkuju i održavaju ovakvo stanje.

Prost primer : nekoliko firmi je želelo da pomogne rešenje problema pasa lutalica direktnom donacijom izvođačima; sve po EU redu.
Ali nemoguće je mimo lokalne samouprave i PDV. Odustali.

Sasvim slucajno iz prve ruke znam da se na donacije ne placa PDV osim ukoliko donacije nisu usle kao posledica privredjivanja humanitarne organizacije. Ispravite me ako gresim