Brutalan odgovor iz Srbije: Dragi Hrvati, naučno dokazano

Pitao sam jučer 20 ljudi u Zagrebu šta su pročitali od Držića i Gundulića? Naravno ništa, niko ne zna da nabroji 2 djela od ove dvojice. Potpuno sam siguran da bi isti rezultat bio i u Beogradu, Sarajevu, Podgorici....i ostalim slavenskim metropolama. Ali bitno da se vodi rat oko toga ko je čiji.

Pitanje za razmisljanje je imaju li narodi prava da bastine kulturu koja se sticajem okolnosti danas ne nalazi u okvirima teritorije koju taj narod kontrolise?
Dakle, da li Grci smeju da bastine samo ono sto se danas zateklo u sastavu Republike Grcke ili je grcka kultura i ono sto je ostalo na teritoriji danasnje Turske recimo ili na Siciliji? Da li su grcki hramovi na teritoriji dansnje Rep. Turske ustvari grcko ili tursko nasledje? Koliko je samo Srbija puta menjala svoje granice kroz istoriju. Nekada ni Beograd nije bio u Srbiji a imali smo obalu na Jadranu. Pa su nam se teritorije menjale, smanjivale, uvecavale, nestajale i ponovo nastajale. Da li mi kao narod smemo da bastinimo samo ono sto se trenutno zateklo u danasnjoj Srbiji? Isto pitanje vazi i za druge drzave...

Vratio se iz Dubrovnika pre neki dan.Često sam tamo...Jasno je sasvim da ta renesansa i barok,mediteranski štih,katolički samostani,većina kulturnog nasledja nemaju veze sa Srbijom.Okanite se ćoravog posla...Argument da Dubrovnik nije bio u Hrvatskoj ne stoji jer i Venecija je bila vekovima Mletačka republika pa se utopila u Italiju u vreme stvaranja nacija.

Hrvatima treba sve iz Jugoslavije, osim Jugoslavije.

Cime se ljudi zamaraju, ovo je strasno. Zasto se uopste baviti ovime, i zasto pocinjati sukob uzalud.
U ovom vremenu nekulture i neobrazovanja, cime se bave nasi istoricari.
Mozemo li obrazovati ovaj nas narod a da ne guramo nekome prst u oko bezveze?
(nenad, 21. januar 2022 12:14)

Zar ne vidiš da na ovaj način upravo obrazujemo narod?

U djelima se ne osjeća da su opjevavani srpsku kraljevi, čak i carevi ili da se u njima tuguje kod srpskih poraza. Ne osjeća se emocionalni naboj (radost, tuga, ponos) u odnosu na srpski nacionalni identitet...
(Dodo, 21. januar 2022 14:20)
Драги мој Додо,само да те подсетим на неколико стихова из "Османа:
...Tim u njih se još začina
što se u pjesan stavi odavna
od Lehsandra Srbljanina
vrh svijeh cara cara slavna.
U njih svud se vitez hvali
koga krunom kopje obdari:
Stjepan Uroš i ostali
od Nemanjić kuće cari.
U njih žive slava obilna
ku Kobilić steče mudri,
kad handžarom cara silna
na Kosovu smrtno udri.
Prosvijetlit se u njih hajo,
ne zavideć sunce žarko,
Svilojević još Mihajo
i Kraljević junak Marko...

Auuu, fakat brutalno!

S druge strne Srbi Hrvate smatraju bliskima, cak bracom, istom narodom ... U Hrvatskoj je Srbija kao da je tisućama milja daleka, a ne da nas dijeli samo korito Dunava.
(Nzgb, 21. januar 2022 17:52) # Link komentara

Možda kod vas Purgera u Zagrebu i jeste tako, kod nas u Dalmaciji ipak smatramo Srbe bliskima, čak bračom, istim narodom... E sad, da li se "mirišemo" ili ne, to je drugo pitanje, zbog ratnih rana. Ali da su mi Poljaci bliži od Srba... Vidim, na poljskom portalu si došao da komentarišeš, kao i ja.

a i ovi naši, odmah zakon
trebali su to na novčanicu, kao hrvati teslu i kraj priče

Istina je otrežnjujuća, dobro odgovoreno!

Jednom linijom poticem i od katolickih Srba iz Dubrovnika koji su se mahom bavili trgovinom. Pocetkom 19. veka jedan od 4 brata seli se Novi Sad a njegova cerka se udaje za mog nekog pra pra pradedu, elem, nebitno. Poenta price, na ovim prostorima smo svi dosta izmesani i da se ne delimo po verskoj osnovi ne bismo imali po cemu drugom ni da se delimo.

Uticaj na Dubrovnik podjednako su imali i Srbi i Hrvati, cak Srbi kud i kamo vise, da sad ne prepricavam istoriju.

Tako da je potpuno ispravno reci da dubrovacka kultura pripada podjednako i Hrvatima i Srbima jer je povezana kroz istoriju i sa jednima i sa drugima.

Kvalitetan odgovor !

Pitao sam jučer 20 ljudi u Zagrebu šta su pročitali od Držića i Gundulića? Naravno ništa, niko ne zna da nabroji 2 djela od ove dvojice. Potpuno sam siguran da bi isti rezultat bio i u Beogradu, Sarajevu, Podgorici....i ostalim slavenskim metropolama. Ali bitno da se vodi rat oko toga ko je čiji.
(Bečki konjušar Zg, 21. januar 2022 13:13)

U Hrvatskoj je to obavezna lektira/

Sve bi Srbi naslijedili, a kada je bilo pitanje duga e, to bi dijelili s bivšom braćom.

Cime se ljudi zamaraju, ovo je strasno. Zasto se uopste baviti ovime, i zasto pocinjati sukob uzalud.
U ovom vremenu nekulture i neobrazovanja, cime se bave nasi istoricari.
Mozemo li obrazovati ovaj nas narod a da ne guramo nekome prst u oko bezveze?

Dubrovnik je celom istorijom bio posebna nacija Dubrovčani tj grad država i to nekome smeta u Hrvatskoj?

Stanić se zapravo poziva na odsustvo homogene nacionalne svijesti kakva nam je danas poznata, a koja se razvila tek u 19. vijeku. Do tada ljudi su se uglavnom regionalno definisali. OK, može i tako, ali ista je stvar, recimo, i sa pravoslavnim stanovništvom u Bosni kod koga vijekovima nije bilo nekog jasnog srpskog identiteta. Bili su Bosanci, čak Bošnjani.
U svakom slučaju, kasnija hrvatska kultura i istorija mnogo više su se oslanjale na dubrovačko naslijeđe nego srpska, pa tumačenja poput ovog Stanićevog ne mogu da se vide van aktualnog političkog konteksta.

@(mnemos, 21. januar 2022 13:40)







Srbi su oduvek imali jasan nacionalni identitet, jer su za razliku od novonastalih nacija sa Balkana Srbi i narod i nacija; a ti Bošnjani koje pominješ su regionalizam za Srbe na prostoru dela današnje Bosne uz istoimenu reku, kao što bih ja bio Moravljanin da živim u Aleksandrovcu uz Veliku Moravu, na primer; međutim vladari Bosne poput Kotromanića i Kosača u svojim poveljama jasno ističu svoj srpski identitet, evo par primera:


"Stefan Tvrtko u Hrista Boga kralj Srba Bosne i Primorja" - 1377. godina

"U ime Božije moje mi Stefan Tomaš milošću Božijom kralj Srba Bosne, Usore, Soli, Primorja i Donjih krajeva" - 1450. godina

Posteno.

Okej, lepo objašnjeno. Ali zašto onda mi imamo potrebu da to nazivamo srpskim, ako je zapravo deljeno hrvatsko-srpsko? Šta će nam onda polovična konstatacija u tom zakonu o kulturnom nasleđu, može li neko da pojasni?

Pa uzmi kao primer kulu Gardoš u Zemunu. Izgradili su je Mađari u čast 1000 godina Mađarske i zvala se Milenijumska kula. Danas je to kulturna baština Srbije. To su normalne stvari.
(Mare, 21. januar 2022 13:26)


Kula Gardoš jeste kulturna baština Srbije, ali nije srpska kulturna baština, već mađarska kulturna baština.

Kad već pitaš, evo ja da ti odgovorim; problem je u tome što taj srpski i navodni "hrvatski" ili "bosanski" jezik pre Vuka Karadžića svi skupa zajedno nisu ličili na ovaj današnji jezik(inače srpski jezik) sa tri imena, svi mi sa Balkana danas teško da bismo mogli lako da se razumemo sa našim precima na prostoru od Vardara pa do Triglava iz vremena od pre Vuka Karadžića, ali je Vuk onda seo za sto i modernizovao tadašnji srpski jezik i napravio ga onakvim kakav je danas; upravo taj Vukov jezik danas koriste svi u regionu i svojataju delo ovog znamenitog Srbina ne uvažavajući činjenicu da je jezik kojim govore autorsko delo Srbina Vuka Karadžića baš ko što je naizmenična struja autorsko delo Nikole Tresle!
(Hammer, 21. januar 2022 14:31)



Sviđa mi se tvoje genijalno poređenje srpskog jezika i struje, ja to shvatam ovako:
- srpski jezik je postojao i pre Vuka, Vuk ga je onda modernizovao i nastao je ovaj savremeni moderni srpski jezik, a drugo
- struja je postojala i pre Tesle, takozvana jednosmerna struja, Tesla je struju modernizovao i tako je nastala ova današnja savremena moderna struja.
Ovu Teslinu modernu naizmeničnu struju koristi ceo svet, a ovaj savremeni Vukov srpski jezik koriste svi na Balkanui i Srbi i hrvati, bošnjaci ...

Stanić se zapravo poziva na odsustvo homogene nacionalne svijesti kakva nam je danas poznata, a koja se razvila tek u 19. vijeku. Do tada ljudi su se uglavnom regionalno definisali. OK, može i tako, ali ista je stvar, recimo, i sa pravoslavnim stanovništvom u Bosni kod koga vijekovima nije bilo nekog jasnog srpskog identiteta. Bili su Bosanci, čak Bošnjani.
U svakom slučaju, kasnija hrvatska kultura i istorija mnogo više su se oslanjale na dubrovačko naslijeđe nego srpska, pa tumačenja poput ovog Stanićevog ne mogu da se vide van aktualnog političkog konteksta.

Svaki Srbin puca od ponosa na npr. Cara Dušana , na srpske kraljeve, a Dubrovčani ništa.
A na nekakve austrijske i mađarske Hrvatske banove totalna euforija i ponos kad dobije bitku ili tuga kad izgubi.

U djelima se ne osjeća da su opjevavani srpsku kraljevi, čak i carevi ili da se u njima tuguje kod srpskih poraza. Ne osjeća se emocionalni naboj (radost, tuga, ponos) u odnosu na srpski nacionalni identitet. Da je to bio njihov identitet, ili čak da su bili samo pridruženi Srbima (kao zasebno pleme) itekako bi se u Dubrovačkoj književnosti, pa čak i u običnoj štampi to bi se osjetilo. Pogotovo kad su imali Srbi čak i imperiju.
Ili su Dubrovčani prilično "čudni Srbi", nitko u svojim tekstovima ne zaziva svete srpske careve, kraljeve čak i za vrijeme razornih potresa i bolesti.

Al je brutalno, eno još se tresu.

Englezi su otisli u ameriku i Australiju i zato se jezici u sve 3 zemlje zovu engleski. Hrvati nisu bili nikad u Srbiji niti su srbi bili ikad dominantni u hrvatskoj isto važi u oba pravca za bosnu i pravo je svakog naroda da svoj jezik zove kako hoće. Ja, lično bolje razumem sta prica purger nego izvorni vranjanac, pa ipak mi je vranjanac zemljak a purger nije.

Cime se ljudi zamaraju, ovo je strasno. Zasto se uopste baviti ovime, i zasto pocinjati sukob uzalud.
U ovom vremenu nekulture i neobrazovanja, cime se bave nasi istoricari.
Mozemo li obrazovati ovaj nas narod a da ne guramo nekome prst u oko bezveze?
(nenad, 21. januar 2022 12:14)

Istina je istina, istorija ukoliko nije krojena u dnevnopolitičke svrhe je takva kakva je, i što je više znamo i prihvatamo, pre ćemo imati dovoljno pameti da sagledamo sebe kao pojedinca i kao narod u današnjim sve zahtevnijim vremenima. Ne znam kako istorija može biti izvor sukoba. I cilj ovoga jeste da se neko obrazuje a to što nekom smeta možda, pa to je već komplet druga stvar.

Okej, lepo objašnjeno. Ali zašto onda mi imamo potrebu da to nazivamo srpskim, ako je zapravo deljeno hrvatsko-srpsko? Šta će nam onda polovična konstatacija u tom zakonu o kulturnom nasleđu, može li neko da pojasni?
(Mitar, 21. januar 2022 13:04)


Isto kao i sa jezikom, jedni ga zovu srpski, drugi hrvatski, i u čemu je problem?

@(Dragan, 21. januar 2022 14:03)







Kad već pitaš, evo ja da ti odgovorim; problem je u tome što taj srpski i navodni "hrvatski" ili "bosanski" jezik pre Vuka Karadžića svi skupa zajedno nisu ličili na ovaj današnji jezik(inače srpski jezik) sa tri imena, svi mi sa Balkana danas teško da bismo mogli lako da se razumemo sa našim precima na prostoru od Vardara pa do Triglava iz vremena od pre Vuka Karadžića, ali je Vuk onda seo za sto i modernizovao tadašnji srpski jezik i napravio ga onakvim kakav je danas; upravo taj Vukov jezik danas koriste svi u regionu i svojataju delo ovog znamenitog Srbina ne uvažavajući činjenicu da je jezik kojim govore autorsko delo Srbina Vuka Karadžića baš ko što je naizmenična struja autorsko delo Nikole Tresle!

Srbi i Hrvati se nikada nećemo razumijeti.

Mi u Hrvatskoj jednostavno ne doživljavamo Srbiju ondako kako Srbi nas doživljavaju.

Prosječan Hrvat će sigurno reći da ime više veze s npr. Slovacima ili još bolje Poljacima nego Srbima.

Hrvati biraju Poljake za najbliži narod oduvijek, kao i Poljaci drže Hrvate na visokom mjestu.

S druge strne Srbi Hrvate smatraju bliskima, cak bracom, istom narodom ... U Hrvatskoj je Srbija kao da je tisućama milja daleka, a ne da nas dijeli samo korito Dunava.

"... ne uvažavajući činjenicu da je jezik kojim govore autorsko delo Srbina Vuka Karadžića baš ko što je naizmenična struja autorsko delo Nikole Tresle!"
(Hammer, 21. januar 2022 14:31)

Dobru paralelu si povukao. Točno koliko je izmjenična struja izum Nikole Tesle, toliko je navedeni jezik srpski i autorsko djelo Vuka Karadžića

"...Jasno je sasvim da ta renesansa i barok,mediteranski štih,katolički samostani,većina kulturnog nasledja nemaju veze sa Srbijom.Okanite se ćoravog posla..."
Lucky
Ovome nemam ništa dodati, ni oduzeti (kako bi rekao SRPSKI, za razliku od Drzica i Gundulica, pisac Pekic).
Kao što je sve nastalo na teritoriji Firence, Rima i Venecije, iako tada Italija nije postojala, isključivo italijansko kulturno nasleđe, s obzirom da po svemu pripada toj istoj kulturi, tako Italijani za Dolinu hramova u Agrigentu, teatar u Siracusi ili Selinunte ne prihvataju, niti smatraju starorimskim ili italijanskim kulturnim nasleđem, već grčkim (Magna Grecia).

"Na osnovu svega rečenog, sasvim biva očigledno to da su Dubrovčani sami sebe videli kao nosioce slovenskog identiteta, pa nisu sebe smatrali ni Srbima (sa kojima su bili etnički i jezički, ekonomski i politički, životno i komunikacijski povezani) ni Hrvatima (sa kojima su bili povezani katoličanstvom i tipom kulture čije su obrasce zajednički preuzimali iz Italije)",
Pametnom,razumnom,prosvecenom,posvećenom i cestitom je ovo dovoljno.
Vera,koju je jedan dobar deo Srbi počeo baštiniti raskolom u hriscanstvu je,za nacionalni identitet,kod savremenih kultura ,bogatstvo,a ne razlog za svadje.
Mislim ovde na katoličanstvo i s pravom kažem “počeo baštiniti”,jer je Rim uveo reformu izvornog hriscanstva da bi premestio centar kod sebe.Hriscanstvo se podelilo i nastale su anateme,koje bi takodje trebale biti oprostene za jednim civilizacijskim okruglim stolom.
I to je istorija i treba i prema njoj biti otvoren i dobronameran.I covek u svom životu radi i menja…zanimanja,poglede,ljubavi…Na kraju,ako je pametan,sve to okarakterise kao život i podjednako sve to voli ….
Hrvati(kao potrebna brana od pravoslavlja,podržani od Vatikana i Austrije,formiraju svoj etnos i od Srba koji su prihvatili katolički obred.
Da li sad možemo drugačije diskutovati i analizirati sve to?
Možemo,jer je većina Hrvata i Srba ateisti i ne boje se da otvoreno čitaju i tumace istoriju.
Svaka čast pojedinim Hrvatskim istoričarima sto su već na ovo ukazali i otvorili put za dalje rasvetljavanje nagomilanih tabua i ,izvini ćete me,gluposti iz naše prošlosti.
Zagorci(iskonski Hrvati ) i Srbi nikad u istoriji nisu imali sukob.Bratoubalastvo je izmedju katolika,pravoslavaca,muslimana ,olicenih u nacijama koje su se identifikovale sa verom.Ko je tu više,a ko manje kriv,to je nebitno.Bitna je svest o neverovatnoj količini proizvedene mržnje i ludosti iz takvog mraka.

Kako se “branimo” sve će nam oteti.

Pitanje za razmisljanje je imaju li narodi prava da bastine kulturu koja se sticajem okolnosti danas ne nalazi u okvirima teritorije koju taj narod kontrolise?
Dakle, da li Grci smeju da bastine samo ono sto se danas zateklo u sastavu Republike Grcke ili je grcka kultura i ono sto je ostalo na teritoriji danasnje Turske recimo ili na Siciliji? Da li su grcki hramovi na teritoriji dansnje Rep. Turske ustvari grcko ili tursko nasledje? Koliko je samo Srbija puta menjala svoje granice kroz istoriju. Nekada ni Beograd nije bio u Srbiji a imali smo obalu na Jadranu. Pa su nam se teritorije menjale, smanjivale, uvecavale, nestajale i ponovo nastajale. Da li mi kao narod smemo da bastinimo samo ono sto se trenutno zateklo u danasnjoj Srbiji? Isto pitanje vazi i za druge drzave...
(biba, 21. januar 2022 13:12)

Pa uzmi kao primer kulu Gardoš u Zemunu. Izgradili su je Mađari u čast 1000 godina Mađarske i zvala se Milenijumska kula. Danas je to kulturna baština Srbije. To su normalne stvari.

A opet s druge strane možda Dubrovčani i jesu bili nekako "čudni Srbi".
200 njak km od njih se ratuje, piše historija krvlju, glave padaju, Srbi imaju careve, kraljeve - a oni hladni "kao špriceri" i puki izvjestitelji.
Definitivno je sazrelo vrijeme da se akademici, popovi, učeni ljudi počnu razgovarati.

Okej, lepo objašnjeno. Ali zašto onda mi imamo potrebu da to nazivamo srpskim, ako je zapravo deljeno hrvatsko-srpsko? Šta će nam onda polovična konstatacija u tom zakonu o kulturnom nasleđu, može li neko da pojasni?
(Mitar, 21. januar 2022 13:04)

Isto kao i sa jezikom, jedni ga zovu srpski, drugi hrvatski, i u čemu je problem?

Sve bi Srbi naslijedili, a kada je bilo pitanje duga e, to bi dijelili s bivšom braćom.

Cime se ljudi zamaraju, ovo je strasno. Zasto se uopste baviti ovime, i zasto pocinjati sukob uzalud.
U ovom vremenu nekulture i neobrazovanja, cime se bave nasi istoricari.
Mozemo li obrazovati ovaj nas narod a da ne guramo nekome prst u oko bezveze?

Vratio se iz Dubrovnika pre neki dan.Često sam tamo...Jasno je sasvim da ta renesansa i barok,mediteranski štih,katolički samostani,većina kulturnog nasledja nemaju veze sa Srbijom.Okanite se ćoravog posla...Argument da Dubrovnik nije bio u Hrvatskoj ne stoji jer i Venecija je bila vekovima Mletačka republika pa se utopila u Italiju u vreme stvaranja nacija.

Okej, lepo objašnjeno. Ali zašto onda mi imamo potrebu da to nazivamo srpskim, ako je zapravo deljeno hrvatsko-srpsko? Šta će nam onda polovična konstatacija u tom zakonu o kulturnom nasleđu, može li neko da pojasni?

Englezi su otisli u ameriku i Australiju i zato se jezici u sve 3 zemlje zovu engleski. Hrvati nisu bili nikad u Srbiji niti su srbi bili ikad dominantni u hrvatskoj isto važi u oba pravca za bosnu i pravo je svakog naroda da svoj jezik zove kako hoće. Ja, lično bolje razumem sta prica purger nego izvorni vranjanac, pa ipak mi je vranjanac zemljak a purger nije.

Pitao sam jučer 20 ljudi u Zagrebu šta su pročitali od Držića i Gundulića? Naravno ništa, niko ne zna da nabroji 2 djela od ove dvojice. Potpuno sam siguran da bi isti rezultat bio i u Beogradu, Sarajevu, Podgorici....i ostalim slavenskim metropolama. Ali bitno da se vodi rat oko toga ko je čiji.

Kvalitetan odgovor !

Istina je otrežnjujuća, dobro odgovoreno!

Dubrovnik je celom istorijom bio posebna nacija Dubrovčani tj grad država i to nekome smeta u Hrvatskoj?

Srbi i Hrvati se nikada nećemo razumijeti.

Mi u Hrvatskoj jednostavno ne doživljavamo Srbiju ondako kako Srbi nas doživljavaju.

Prosječan Hrvat će sigurno reći da ime više veze s npr. Slovacima ili još bolje Poljacima nego Srbima.

Hrvati biraju Poljake za najbliži narod oduvijek, kao i Poljaci drže Hrvate na visokom mjestu.

S druge strne Srbi Hrvate smatraju bliskima, cak bracom, istom narodom ... U Hrvatskoj je Srbija kao da je tisućama milja daleka, a ne da nas dijeli samo korito Dunava.

Posteno.

Cime se ljudi zamaraju, ovo je strasno. Zasto se uopste baviti ovime, i zasto pocinjati sukob uzalud.
U ovom vremenu nekulture i neobrazovanja, cime se bave nasi istoricari.
Mozemo li obrazovati ovaj nas narod a da ne guramo nekome prst u oko bezveze?
(nenad, 21. januar 2022 12:14)

Zar ne vidiš da na ovaj način upravo obrazujemo narod?

Stanić se zapravo poziva na odsustvo homogene nacionalne svijesti kakva nam je danas poznata, a koja se razvila tek u 19. vijeku. Do tada ljudi su se uglavnom regionalno definisali. OK, može i tako, ali ista je stvar, recimo, i sa pravoslavnim stanovništvom u Bosni kod koga vijekovima nije bilo nekog jasnog srpskog identiteta. Bili su Bosanci, čak Bošnjani.
U svakom slučaju, kasnija hrvatska kultura i istorija mnogo više su se oslanjale na dubrovačko naslijeđe nego srpska, pa tumačenja poput ovog Stanićevog ne mogu da se vide van aktualnog političkog konteksta.

Auuu, fakat brutalno!

Okej, lepo objašnjeno. Ali zašto onda mi imamo potrebu da to nazivamo srpskim, ako je zapravo deljeno hrvatsko-srpsko? Šta će nam onda polovična konstatacija u tom zakonu o kulturnom nasleđu, može li neko da pojasni?
(Mitar, 21. januar 2022 13:04)


Isto kao i sa jezikom, jedni ga zovu srpski, drugi hrvatski, i u čemu je problem?

@(Dragan, 21. januar 2022 14:03)







Kad već pitaš, evo ja da ti odgovorim; problem je u tome što taj srpski i navodni "hrvatski" ili "bosanski" jezik pre Vuka Karadžića svi skupa zajedno nisu ličili na ovaj današnji jezik(inače srpski jezik) sa tri imena, svi mi sa Balkana danas teško da bismo mogli lako da se razumemo sa našim precima na prostoru od Vardara pa do Triglava iz vremena od pre Vuka Karadžića, ali je Vuk onda seo za sto i modernizovao tadašnji srpski jezik i napravio ga onakvim kakav je danas; upravo taj Vukov jezik danas koriste svi u regionu i svojataju delo ovog znamenitog Srbina ne uvažavajući činjenicu da je jezik kojim govore autorsko delo Srbina Vuka Karadžića baš ko što je naizmenična struja autorsko delo Nikole Tresle!

Stanić se zapravo poziva na odsustvo homogene nacionalne svijesti kakva nam je danas poznata, a koja se razvila tek u 19. vijeku. Do tada ljudi su se uglavnom regionalno definisali. OK, može i tako, ali ista je stvar, recimo, i sa pravoslavnim stanovništvom u Bosni kod koga vijekovima nije bilo nekog jasnog srpskog identiteta. Bili su Bosanci, čak Bošnjani.
U svakom slučaju, kasnija hrvatska kultura i istorija mnogo više su se oslanjale na dubrovačko naslijeđe nego srpska, pa tumačenja poput ovog Stanićevog ne mogu da se vide van aktualnog političkog konteksta.

@(mnemos, 21. januar 2022 13:40)







Srbi su oduvek imali jasan nacionalni identitet, jer su za razliku od novonastalih nacija sa Balkana Srbi i narod i nacija; a ti Bošnjani koje pominješ su regionalizam za Srbe na prostoru dela današnje Bosne uz istoimenu reku, kao što bih ja bio Moravljanin da živim u Aleksandrovcu uz Veliku Moravu, na primer; međutim vladari Bosne poput Kotromanića i Kosača u svojim poveljama jasno ističu svoj srpski identitet, evo par primera:


"Stefan Tvrtko u Hrista Boga kralj Srba Bosne i Primorja" - 1377. godina

"U ime Božije moje mi Stefan Tomaš milošću Božijom kralj Srba Bosne, Usore, Soli, Primorja i Donjih krajeva" - 1450. godina

Jednom linijom poticem i od katolickih Srba iz Dubrovnika koji su se mahom bavili trgovinom. Pocetkom 19. veka jedan od 4 brata seli se Novi Sad a njegova cerka se udaje za mog nekog pra pra pradedu, elem, nebitno. Poenta price, na ovim prostorima smo svi dosta izmesani i da se ne delimo po verskoj osnovi ne bismo imali po cemu drugom ni da se delimo.

Uticaj na Dubrovnik podjednako su imali i Srbi i Hrvati, cak Srbi kud i kamo vise, da sad ne prepricavam istoriju.

Tako da je potpuno ispravno reci da dubrovacka kultura pripada podjednako i Hrvatima i Srbima jer je povezana kroz istoriju i sa jednima i sa drugima.

S druge strne Srbi Hrvate smatraju bliskima, cak bracom, istom narodom ... U Hrvatskoj je Srbija kao da je tisućama milja daleka, a ne da nas dijeli samo korito Dunava.
(Nzgb, 21. januar 2022 17:52) # Link komentara

Možda kod vas Purgera u Zagrebu i jeste tako, kod nas u Dalmaciji ipak smatramo Srbe bliskima, čak bračom, istim narodom... E sad, da li se "mirišemo" ili ne, to je drugo pitanje, zbog ratnih rana. Ali da su mi Poljaci bliži od Srba... Vidim, na poljskom portalu si došao da komentarišeš, kao i ja.

a i ovi naši, odmah zakon
trebali su to na novčanicu, kao hrvati teslu i kraj priče

Hrvatima treba sve iz Jugoslavije, osim Jugoslavije.

U djelima se ne osjeća da su opjevavani srpsku kraljevi, čak i carevi ili da se u njima tuguje kod srpskih poraza. Ne osjeća se emocionalni naboj (radost, tuga, ponos) u odnosu na srpski nacionalni identitet. Da je to bio njihov identitet, ili čak da su bili samo pridruženi Srbima (kao zasebno pleme) itekako bi se u Dubrovačkoj književnosti, pa čak i u običnoj štampi to bi se osjetilo. Pogotovo kad su imali Srbi čak i imperiju.
Ili su Dubrovčani prilično "čudni Srbi", nitko u svojim tekstovima ne zaziva svete srpske careve, kraljeve čak i za vrijeme razornih potresa i bolesti.

"... ne uvažavajući činjenicu da je jezik kojim govore autorsko delo Srbina Vuka Karadžića baš ko što je naizmenična struja autorsko delo Nikole Tresle!"
(Hammer, 21. januar 2022 14:31)

Dobru paralelu si povukao. Točno koliko je izmjenična struja izum Nikole Tesle, toliko je navedeni jezik srpski i autorsko djelo Vuka Karadžića

Okej, lepo objašnjeno. Ali zašto onda mi imamo potrebu da to nazivamo srpskim, ako je zapravo deljeno hrvatsko-srpsko? Šta će nam onda polovična konstatacija u tom zakonu o kulturnom nasleđu, može li neko da pojasni?
(Mitar, 21. januar 2022 13:04)

Isto kao i sa jezikom, jedni ga zovu srpski, drugi hrvatski, i u čemu je problem?

"Na osnovu svega rečenog, sasvim biva očigledno to da su Dubrovčani sami sebe videli kao nosioce slovenskog identiteta, pa nisu sebe smatrali ni Srbima (sa kojima su bili etnički i jezički, ekonomski i politički, životno i komunikacijski povezani) ni Hrvatima (sa kojima su bili povezani katoličanstvom i tipom kulture čije su obrasce zajednički preuzimali iz Italije)",
Pametnom,razumnom,prosvecenom,posvećenom i cestitom je ovo dovoljno.
Vera,koju je jedan dobar deo Srbi počeo baštiniti raskolom u hriscanstvu je,za nacionalni identitet,kod savremenih kultura ,bogatstvo,a ne razlog za svadje.
Mislim ovde na katoličanstvo i s pravom kažem “počeo baštiniti”,jer je Rim uveo reformu izvornog hriscanstva da bi premestio centar kod sebe.Hriscanstvo se podelilo i nastale su anateme,koje bi takodje trebale biti oprostene za jednim civilizacijskim okruglim stolom.
I to je istorija i treba i prema njoj biti otvoren i dobronameran.I covek u svom životu radi i menja…zanimanja,poglede,ljubavi…Na kraju,ako je pametan,sve to okarakterise kao život i podjednako sve to voli ….
Hrvati(kao potrebna brana od pravoslavlja,podržani od Vatikana i Austrije,formiraju svoj etnos i od Srba koji su prihvatili katolički obred.
Da li sad možemo drugačije diskutovati i analizirati sve to?
Možemo,jer je većina Hrvata i Srba ateisti i ne boje se da otvoreno čitaju i tumace istoriju.
Svaka čast pojedinim Hrvatskim istoričarima sto su već na ovo ukazali i otvorili put za dalje rasvetljavanje nagomilanih tabua i ,izvini ćete me,gluposti iz naše prošlosti.
Zagorci(iskonski Hrvati ) i Srbi nikad u istoriji nisu imali sukob.Bratoubalastvo je izmedju katolika,pravoslavaca,muslimana ,olicenih u nacijama koje su se identifikovale sa verom.Ko je tu više,a ko manje kriv,to je nebitno.Bitna je svest o neverovatnoj količini proizvedene mržnje i ludosti iz takvog mraka.

Svaki Srbin puca od ponosa na npr. Cara Dušana , na srpske kraljeve, a Dubrovčani ništa.
A na nekakve austrijske i mađarske Hrvatske banove totalna euforija i ponos kad dobije bitku ili tuga kad izgubi.

Kad već pitaš, evo ja da ti odgovorim; problem je u tome što taj srpski i navodni "hrvatski" ili "bosanski" jezik pre Vuka Karadžića svi skupa zajedno nisu ličili na ovaj današnji jezik(inače srpski jezik) sa tri imena, svi mi sa Balkana danas teško da bismo mogli lako da se razumemo sa našim precima na prostoru od Vardara pa do Triglava iz vremena od pre Vuka Karadžića, ali je Vuk onda seo za sto i modernizovao tadašnji srpski jezik i napravio ga onakvim kakav je danas; upravo taj Vukov jezik danas koriste svi u regionu i svojataju delo ovog znamenitog Srbina ne uvažavajući činjenicu da je jezik kojim govore autorsko delo Srbina Vuka Karadžića baš ko što je naizmenična struja autorsko delo Nikole Tresle!
(Hammer, 21. januar 2022 14:31)



Sviđa mi se tvoje genijalno poređenje srpskog jezika i struje, ja to shvatam ovako:
- srpski jezik je postojao i pre Vuka, Vuk ga je onda modernizovao i nastao je ovaj savremeni moderni srpski jezik, a drugo
- struja je postojala i pre Tesle, takozvana jednosmerna struja, Tesla je struju modernizovao i tako je nastala ova današnja savremena moderna struja.
Ovu Teslinu modernu naizmeničnu struju koristi ceo svet, a ovaj savremeni Vukov srpski jezik koriste svi na Balkanui i Srbi i hrvati, bošnjaci ...

U djelima se ne osjeća da su opjevavani srpsku kraljevi, čak i carevi ili da se u njima tuguje kod srpskih poraza. Ne osjeća se emocionalni naboj (radost, tuga, ponos) u odnosu na srpski nacionalni identitet...
(Dodo, 21. januar 2022 14:20)
Драги мој Додо,само да те подсетим на неколико стихова из "Османа:
...Tim u njih se još začina
što se u pjesan stavi odavna
od Lehsandra Srbljanina
vrh svijeh cara cara slavna.
U njih svud se vitez hvali
koga krunom kopje obdari:
Stjepan Uroš i ostali
od Nemanjić kuće cari.
U njih žive slava obilna
ku Kobilić steče mudri,
kad handžarom cara silna
na Kosovu smrtno udri.
Prosvijetlit se u njih hajo,
ne zavideć sunce žarko,
Svilojević još Mihajo
i Kraljević junak Marko...

A opet s druge strane možda Dubrovčani i jesu bili nekako "čudni Srbi".
200 njak km od njih se ratuje, piše historija krvlju, glave padaju, Srbi imaju careve, kraljeve - a oni hladni "kao špriceri" i puki izvjestitelji.
Definitivno je sazrelo vrijeme da se akademici, popovi, učeni ljudi počnu razgovarati.

Pitanje za razmisljanje je imaju li narodi prava da bastine kulturu koja se sticajem okolnosti danas ne nalazi u okvirima teritorije koju taj narod kontrolise?
Dakle, da li Grci smeju da bastine samo ono sto se danas zateklo u sastavu Republike Grcke ili je grcka kultura i ono sto je ostalo na teritoriji danasnje Turske recimo ili na Siciliji? Da li su grcki hramovi na teritoriji dansnje Rep. Turske ustvari grcko ili tursko nasledje? Koliko je samo Srbija puta menjala svoje granice kroz istoriju. Nekada ni Beograd nije bio u Srbiji a imali smo obalu na Jadranu. Pa su nam se teritorije menjale, smanjivale, uvecavale, nestajale i ponovo nastajale. Da li mi kao narod smemo da bastinimo samo ono sto se trenutno zateklo u danasnjoj Srbiji? Isto pitanje vazi i za druge drzave...

Cime se ljudi zamaraju, ovo je strasno. Zasto se uopste baviti ovime, i zasto pocinjati sukob uzalud.
U ovom vremenu nekulture i neobrazovanja, cime se bave nasi istoricari.
Mozemo li obrazovati ovaj nas narod a da ne guramo nekome prst u oko bezveze?
(nenad, 21. januar 2022 12:14)

Istina je istina, istorija ukoliko nije krojena u dnevnopolitičke svrhe je takva kakva je, i što je više znamo i prihvatamo, pre ćemo imati dovoljno pameti da sagledamo sebe kao pojedinca i kao narod u današnjim sve zahtevnijim vremenima. Ne znam kako istorija može biti izvor sukoba. I cilj ovoga jeste da se neko obrazuje a to što nekom smeta možda, pa to je već komplet druga stvar.

Kako se “branimo” sve će nam oteti.

Pitao sam jučer 20 ljudi u Zagrebu šta su pročitali od Držića i Gundulića? Naravno ništa, niko ne zna da nabroji 2 djela od ove dvojice. Potpuno sam siguran da bi isti rezultat bio i u Beogradu, Sarajevu, Podgorici....i ostalim slavenskim metropolama. Ali bitno da se vodi rat oko toga ko je čiji.
(Bečki konjušar Zg, 21. januar 2022 13:13)

U Hrvatskoj je to obavezna lektira/

"...Jasno je sasvim da ta renesansa i barok,mediteranski štih,katolički samostani,većina kulturnog nasledja nemaju veze sa Srbijom.Okanite se ćoravog posla..."
Lucky
Ovome nemam ništa dodati, ni oduzeti (kako bi rekao SRPSKI, za razliku od Drzica i Gundulica, pisac Pekic).
Kao što je sve nastalo na teritoriji Firence, Rima i Venecije, iako tada Italija nije postojala, isključivo italijansko kulturno nasleđe, s obzirom da po svemu pripada toj istoj kulturi, tako Italijani za Dolinu hramova u Agrigentu, teatar u Siracusi ili Selinunte ne prihvataju, niti smatraju starorimskim ili italijanskim kulturnim nasleđem, već grčkim (Magna Grecia).

Pitanje za razmisljanje je imaju li narodi prava da bastine kulturu koja se sticajem okolnosti danas ne nalazi u okvirima teritorije koju taj narod kontrolise?
Dakle, da li Grci smeju da bastine samo ono sto se danas zateklo u sastavu Republike Grcke ili je grcka kultura i ono sto je ostalo na teritoriji danasnje Turske recimo ili na Siciliji? Da li su grcki hramovi na teritoriji dansnje Rep. Turske ustvari grcko ili tursko nasledje? Koliko je samo Srbija puta menjala svoje granice kroz istoriju. Nekada ni Beograd nije bio u Srbiji a imali smo obalu na Jadranu. Pa su nam se teritorije menjale, smanjivale, uvecavale, nestajale i ponovo nastajale. Da li mi kao narod smemo da bastinimo samo ono sto se trenutno zateklo u danasnjoj Srbiji? Isto pitanje vazi i za druge drzave...
(biba, 21. januar 2022 13:12)

Pa uzmi kao primer kulu Gardoš u Zemunu. Izgradili su je Mađari u čast 1000 godina Mađarske i zvala se Milenijumska kula. Danas je to kulturna baština Srbije. To su normalne stvari.

Pa uzmi kao primer kulu Gardoš u Zemunu. Izgradili su je Mađari u čast 1000 godina Mađarske i zvala se Milenijumska kula. Danas je to kulturna baština Srbije. To su normalne stvari.
(Mare, 21. januar 2022 13:26)


Kula Gardoš jeste kulturna baština Srbije, ali nije srpska kulturna baština, već mađarska kulturna baština.

Al je brutalno, eno još se tresu.