Ubijen predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić

Secam se!!Imala sam 15god,pitam mamu:
Sta ce sad biti??
Odgovorila mi je:
Ne znam sine!!
Tada sam plakala,a,sada dok ovo kucam,JECAM!!
Zasto vas nema vise??Zasto??
Pored vas i mojih roditelja sam naucila da se treba boriti,gledati sa pozitivnije strane,reci kada je tesko:"Alo,bre,"TRGNI SE"!
Hvala vam,bili ste i bicete u srcima svih normalnih ljudi i omladine Srbije!!
Pocivajte u miru!!

Čovek koji mi je rekao da sam pobednik samim tim što sam se rodio zasluzuje moju večnu zahvalnost.

Prometeju nade, počivaj u miru.

Evo, dan posle proglasenja nezavisnosti Kosova, mislim na Zorana, posle skoro 5 godina od ubistva,...i uvek kao i sada kada imamo posebno ovakvu krizu i stanje u drzavi, znam da bi sve mozda pa cak i u slucaju Kosova izgledalo potpuno drugacije da je sa nama. Jednostvano, nema nijednog politicara, koji mu je cak i priblizan!! Pocivaj u miru Zorane.

Ni danas, mesec dana posle, Djindjicevog ubistva-ne mogu da verujem da se to desilo!!!Ocajna sam!!!!

I danas posle 11 godina, taj covek nedostaje Srbiji. Slava mu.

Proslo je vec dve godine, ja sam u Nemackoj i na nemackoj televiziji prikazali su emisiju o Zorany Djindjicu. Jos uvek sam u soku jer sam nam njegovi ubice uzeli najboljeg sto smo imali.

Dve i po godine posle ubistva, i dalje dodjem ovde i procitam vesti o ubistvu i sahrani Zorana. Otisao sam iz Srbije posle njegovog ubistva. Takvog coveka Srbija vise nema. Slava Mu.

Nada koja je gorela 13 godina, raspršila se za jedan dan. Prošlo je od tada 1064 dana a Srbija i dalje spava.

Sta reci?
Nedostajes nam.

Danas te se stide i ćute oni koji ti duguju zahvalnost, oni koji vode i uništavaju tvoje čedo - Demokratsku stranku. Verujem da se tamo negde gore gnušaš ovih kojima si ostavio DS i koji ćute na najstrašnije uvrede koje ti danas upućuju mračne snage prošlosti koje nažalost ponovo postaju naša sadašnjost.
Potrebno nam je čudo, a do tada...
.. smo izgubljeni, Zorane.

Gledajuci sav ovaj javasluk koji se sada desava, samo jedno - uzaludna zrtva tako brilijantnog coveka. Ova zemlja i ovaj narod ne zasluzuju da na njih iko trosi svoju energiju i da svoj zivot.

Evo vec je 3 godine proslo, a ja jos uvek ne mogu da verujem da te nema, mirim se sa surovom stvarnoscu i pitam se svakoga dana zasto??!
U Srbiji vise nikada nista nece biti isto, ni bolje, i jedina nada se ugasila 12.3.2003!!!TUGA!!
Neka te Andjeli cuvaju Djiki, a ja cu te se secati do kraja zivota, bio si smisao mog zivljenja, bio si GENIJE I SMEKER!!!!

evo i peta godina je proshla, a sve je isto kao i tog 12. marta.. i dalje ne mogu da verujem da se to desilo.. hvala ti Zorane na svemu..

I danas posle vise od godinu dana ja nekako nisam u tanju da prihvatim da se to desilo.U prvom trenutku sam nekako sve to dozivela licno.Kada se sve desilo samo sam osetila paniku koju nisam bila u staju da formulisem u reci sve sto je bio:"Steta,steta,steta"
Kako vreme prolazi tako se pokazuje da Srbija (na zalost) nije imala dva coveka u sebi takvog kalibra!
Od deset miliona samo je jedan mogao toliko.
Ja se nadam da postoje jos uvek takvi medju nama i molim ih da nesto urade.

Skoro tri godine... a ja ni danas nemam snage da ovu vest procitam suvih obraza. Nedostajes Zorane. Uzeli su nam buducnost

Zorane, pogledaj Srbiju danaas. Izgubljena je. Ne zna na koju stranu vise ide, niti cemu niti zasto. Izgubili smo viziju, skrenuli smo sa puta, cupkamo u mestu. Trebas nam.

Nedostajes...

Njegovo delo zivi i kao sto je i sam govorio prevario se svako onaj ko je mislio da ce ubistvom Zorana ubiti demokratiju u Srbiji.
Nismo i necemo ga zaboraviti.

Bio sam mali kad su te ubili, nesvestan situacije.
Danas 2016. Srbija je probila dno, unistena je.

Prošlo je dve godine od Zoranovog ubistva. On je mojoj porodici i meni bio jedina nada i vera da možemo doživeti lepšu i bolju budućnost, uz njega. Kada se desilo ubistvo, svi smo sa nevericom gledali, čak i moja ćerka koja je tada bila šesti razred O.Š.je plakala sa nama zajedno ne verujući da se to desilo. Ovih dana je pisala u školi sastav o Zoranu Đinđiću, tako divan i osećajan da nisam mogla da poverujem da jedno dete u O.Š. ima bolje rešenje za ovu našu državu, a naši današnji političari ne. Ponekad treba čuti našu decu. Oni su realni i iskreni ljudi, oni su naša budućnost. Idemo tvojim putem, Zorane!

Ne zaboravite Zorana, njegovu viziju, njegovu volju, snagu, nadahnuce! Idemo napred! I skoro tri godine posle svega, NAPRED! Neka svako ucini sta moze. Krenite od sebe, svoje sobe, kuce, porodice, radnog mesta... Mi mali smo veliki kada nas ima mnogo i radimo isto!

Hvala Zoranu Đinđiću na inspiraciji, ali ja ne mislim da ga treba idealizovati, kao što ne mislim da to treba raditi sa bilo kim.

U skladu s tim, što bi rekli u loše režiranim filmovima "on ne bi voleo da nas vidi" kako 8 godina kasnije i dalje kukamo za prolivenom vodom.

Utvrditi političku pozadinu, zatvoriti Koštunicu, Nikitovića i svu tu ***** na po 30 godina zatvora, gurati liberalnu politiku kojoj je Zoran utro put i sećati ga se sa kritičkog, a ne idealističkog stanovišta.

To je vizija Zorana Đinđića.
Zbog toga ja u 12h Šetam za Zorana ko zna koju godinu zaredom.

Prošlo je 8 godina..kao da je bilo juče.. još čujem tvoj glas.

I danas, skoro dve godine posle smrti Premijera vracam se na ovaj datum i citam jednu vest. Steta, grehota, sramota. Covek je zaista mogao, smeo i bio na mestu odakle je mogao da promeni stvari. Zaista se nadam da njegova zrtva nije bila uzaludna, i da je makar onaj zametak civilnog i gradjanskog drustva u Srbiji ojacao. Mozda sam preveliki optimista.

Srbija ide dalje!Znam da takvog vodju vise nikada necemo imati,i da je njegovom smrcu umro deo svih nas,i zato ga nikada ne smemo zaboraviti!Ali mi nikako ne smemo zaboraviti ono cemu nas je on naucio,ne smemo zaboraviti kuda nas je on vodio!Ne smemo to zbog njega!Sanjao je modernu evropsku Srbiju,nije stigao da ostvari san-ucinimo svi svoj maksikum da bar nekoliko godina posle njegove smrtiostvarimo taj san!

Kada bih samo imao reci da objasnim sta osecam...
Zar to nama mora uvek da se desi ?
I zar moramo da opet nista ne naucimo....
E nece moci dok god postoji i kapi krvi u meni boricu se , i sa stvojim likom predamnom Zorane !

Mislim da je Zorana Djindjica ubila politika koju je vodio.
Narucioce i izvrsioce najbolje znaju Cedomir Jovanovic i Beba Popovic.

Mislim da je Zorana Djindjica ubila politika koju je vodio.
Narucioce i izvrsioce najbolje znaju Cedomir Jovanovic i Beba Popovic.

Secam se!!Imala sam 15god,pitam mamu:
Sta ce sad biti??
Odgovorila mi je:
Ne znam sine!!
Tada sam plakala,a,sada dok ovo kucam,JECAM!!
Zasto vas nema vise??Zasto??
Pored vas i mojih roditelja sam naucila da se treba boriti,gledati sa pozitivnije strane,reci kada je tesko:"Alo,bre,"TRGNI SE"!
Hvala vam,bili ste i bicete u srcima svih normalnih ljudi i omladine Srbije!!
Pocivajte u miru!!

Ni danas, mesec dana posle, Djindjicevog ubistva-ne mogu da verujem da se to desilo!!!Ocajna sam!!!!

I danas posle 11 godina, taj covek nedostaje Srbiji. Slava mu.

Hvala Zoranu Đinđiću na inspiraciji, ali ja ne mislim da ga treba idealizovati, kao što ne mislim da to treba raditi sa bilo kim.

U skladu s tim, što bi rekli u loše režiranim filmovima "on ne bi voleo da nas vidi" kako 8 godina kasnije i dalje kukamo za prolivenom vodom.

Utvrditi političku pozadinu, zatvoriti Koštunicu, Nikitovića i svu tu ***** na po 30 godina zatvora, gurati liberalnu politiku kojoj je Zoran utro put i sećati ga se sa kritičkog, a ne idealističkog stanovišta.

To je vizija Zorana Đinđića.
Zbog toga ja u 12h Šetam za Zorana ko zna koju godinu zaredom.

Proslo je vec dve godine, ja sam u Nemackoj i na nemackoj televiziji prikazali su emisiju o Zorany Djindjicu. Jos uvek sam u soku jer sam nam njegovi ubice uzeli najboljeg sto smo imali.

Bio sam mali kad su te ubili, nesvestan situacije.
Danas 2016. Srbija je probila dno, unistena je.

I danas posle vise od godinu dana ja nekako nisam u tanju da prihvatim da se to desilo.U prvom trenutku sam nekako sve to dozivela licno.Kada se sve desilo samo sam osetila paniku koju nisam bila u staju da formulisem u reci sve sto je bio:"Steta,steta,steta"
Kako vreme prolazi tako se pokazuje da Srbija (na zalost) nije imala dva coveka u sebi takvog kalibra!
Od deset miliona samo je jedan mogao toliko.
Ja se nadam da postoje jos uvek takvi medju nama i molim ih da nesto urade.

Sta reci?
Nedostajes nam.

Danas te se stide i ćute oni koji ti duguju zahvalnost, oni koji vode i uništavaju tvoje čedo - Demokratsku stranku. Verujem da se tamo negde gore gnušaš ovih kojima si ostavio DS i koji ćute na najstrašnije uvrede koje ti danas upućuju mračne snage prošlosti koje nažalost ponovo postaju naša sadašnjost.
Potrebno nam je čudo, a do tada...
.. smo izgubljeni, Zorane.

Prošlo je 8 godina..kao da je bilo juče.. još čujem tvoj glas.

Čovek koji mi je rekao da sam pobednik samim tim što sam se rodio zasluzuje moju večnu zahvalnost.

Prometeju nade, počivaj u miru.

Prošlo je dve godine od Zoranovog ubistva. On je mojoj porodici i meni bio jedina nada i vera da možemo doživeti lepšu i bolju budućnost, uz njega. Kada se desilo ubistvo, svi smo sa nevericom gledali, čak i moja ćerka koja je tada bila šesti razred O.Š.je plakala sa nama zajedno ne verujući da se to desilo. Ovih dana je pisala u školi sastav o Zoranu Đinđiću, tako divan i osećajan da nisam mogla da poverujem da jedno dete u O.Š. ima bolje rešenje za ovu našu državu, a naši današnji političari ne. Ponekad treba čuti našu decu. Oni su realni i iskreni ljudi, oni su naša budućnost. Idemo tvojim putem, Zorane!

Evo, dan posle proglasenja nezavisnosti Kosova, mislim na Zorana, posle skoro 5 godina od ubistva,...i uvek kao i sada kada imamo posebno ovakvu krizu i stanje u drzavi, znam da bi sve mozda pa cak i u slucaju Kosova izgledalo potpuno drugacije da je sa nama. Jednostvano, nema nijednog politicara, koji mu je cak i priblizan!! Pocivaj u miru Zorane.

Gledajuci sav ovaj javasluk koji se sada desava, samo jedno - uzaludna zrtva tako brilijantnog coveka. Ova zemlja i ovaj narod ne zasluzuju da na njih iko trosi svoju energiju i da svoj zivot.

I danas, skoro dve godine posle smrti Premijera vracam se na ovaj datum i citam jednu vest. Steta, grehota, sramota. Covek je zaista mogao, smeo i bio na mestu odakle je mogao da promeni stvari. Zaista se nadam da njegova zrtva nije bila uzaludna, i da je makar onaj zametak civilnog i gradjanskog drustva u Srbiji ojacao. Mozda sam preveliki optimista.

Dve i po godine posle ubistva, i dalje dodjem ovde i procitam vesti o ubistvu i sahrani Zorana. Otisao sam iz Srbije posle njegovog ubistva. Takvog coveka Srbija vise nema. Slava Mu.

Nada koja je gorela 13 godina, raspršila se za jedan dan. Prošlo je od tada 1064 dana a Srbija i dalje spava.

Evo vec je 3 godine proslo, a ja jos uvek ne mogu da verujem da te nema, mirim se sa surovom stvarnoscu i pitam se svakoga dana zasto??!
U Srbiji vise nikada nista nece biti isto, ni bolje, i jedina nada se ugasila 12.3.2003!!!TUGA!!
Neka te Andjeli cuvaju Djiki, a ja cu te se secati do kraja zivota, bio si smisao mog zivljenja, bio si GENIJE I SMEKER!!!!

Njegovo delo zivi i kao sto je i sam govorio prevario se svako onaj ko je mislio da ce ubistvom Zorana ubiti demokratiju u Srbiji.
Nismo i necemo ga zaboraviti.

Kada bih samo imao reci da objasnim sta osecam...
Zar to nama mora uvek da se desi ?
I zar moramo da opet nista ne naucimo....
E nece moci dok god postoji i kapi krvi u meni boricu se , i sa stvojim likom predamnom Zorane !

Skoro tri godine... a ja ni danas nemam snage da ovu vest procitam suvih obraza. Nedostajes Zorane. Uzeli su nam buducnost

Ne zaboravite Zorana, njegovu viziju, njegovu volju, snagu, nadahnuce! Idemo napred! I skoro tri godine posle svega, NAPRED! Neka svako ucini sta moze. Krenite od sebe, svoje sobe, kuce, porodice, radnog mesta... Mi mali smo veliki kada nas ima mnogo i radimo isto!

Srbija ide dalje!Znam da takvog vodju vise nikada necemo imati,i da je njegovom smrcu umro deo svih nas,i zato ga nikada ne smemo zaboraviti!Ali mi nikako ne smemo zaboraviti ono cemu nas je on naucio,ne smemo zaboraviti kuda nas je on vodio!Ne smemo to zbog njega!Sanjao je modernu evropsku Srbiju,nije stigao da ostvari san-ucinimo svi svoj maksikum da bar nekoliko godina posle njegove smrtiostvarimo taj san!

Zorane, pogledaj Srbiju danaas. Izgubljena je. Ne zna na koju stranu vise ide, niti cemu niti zasto. Izgubili smo viziju, skrenuli smo sa puta, cupkamo u mestu. Trebas nam.

Nedostajes...

evo i peta godina je proshla, a sve je isto kao i tog 12. marta.. i dalje ne mogu da verujem da se to desilo.. hvala ti Zorane na svemu..