Da li zna birač šta je milijarda

@Darko
Jasno mi je šta želiš da kažeš, i naravno da bi se ljudi rado vratili u vremena kada su mnoge stvari mogli da imaju. Slažem se ja da je to bilo lepo vreme i da je sreća tada bila veća nego danas, ili nam se barem činila. Jedno je sigurno, a to je da ćemo se uvek sećati lepih uspomena, a one ružne potiskivati. To je ljudska priroda, ali stvari su drugačije u mnogo faktora.
1. Tadašnja ekonomija jeste jednim delom bila izvozna, ali su postojale mnoge firme, u kojima se ništa nije radilo, a opstanak je zavisio od dokapitalizacije tih preduzeća, i to od viška od uspešnih preduzeća. Veliki faktor u ekonomiji su bile firme koje su trgovale robom na relaciji Istok-Zapad i obrnuto, što je nestalo padom berlinskog zida. Ogromno tržište istočne Evrope od 150 miliona ljudi nudilo je sve što smo mi mogli da uradimo, i to po nižoj ceni. Tu možda nije bio kraj naše industrije, ali se smanjio potencijal za profit, što je uticalo na preduzeća sa gubitkom, koja više nisu mogla da budu izdržavana kao ranije.
Vredi spomenuti i kreditiranje, koje je služilo za održanje socijalnog mira, pre nego da se investiralo u nešto što je moglo da napravi dodatnu vrednost. Sa tom praksom nastavilo se i do danas. Glavni nedostatak je jasan plan šta želimo da postignemo kreditiranjem.

2. Možda je tvoj otac zaradio sve te stvari koje su mu u socijalizmu priuštene, ali mnogi nisu radili za to što su imali, jer da je bilo tako ne bi uništavali to sa takvom lakoćom, kao što mnogi jesu to radili. Ne mislim tu samo na rat, već i na stanje zgrada u našoj zemlji. Odnos koji smo mi izgradili prema svojoj imovini, globalno gledano, ukazuje na poklonjeno, a ne na stečeno! NIsmo umeli a i sada ne umemo da cenimo ono što imamo, i to ukazuje da je taj sistem u kome svako može doći do stana, auta, putovanja, odeće, obuće i bilo kakve vrednosti, u potpunosti pogrešan.
3. Kineski sistem na prvi pogled možda deluje ispravan, ali se tamo radi i subotom i nedeljom i praznicima i to po 12 sati. Sve se bazira na velikoj radnoj snazi, koja polako stari, a nova nije toliko velika. Pritom je cena rada (plata) prilično niska u mnogim sektorima, a posebno u tekstilnoj industriji, koja je najveća po broju zaposlenih. Mi nemamo ni uslove za tako nešto, jer nemamo veliku populaciju. S druge strane, liberalizam u poslovanju mora da se desi, jer država nema šanse da se bori sa korporacijama, koje imaju resurse za ostvarivanje rezultata.
4. Moj ti je savet da prestaneš da se osvrćeš za prošlošću, jer se ona ponoviti neće. Danas, sutra i prekosutra, moraš da počneš da se boriš, jer nijedno radno mesto nije zagarantovano. Nema garancija za uspeh, jedino konstantna adaptacija na promene, i tako dok si živ. Deluje to malo strašno, ali život jeste strašan, i ništa vredno nećeš napraviti, ako se za to ne izboriš, jer jednostavno nema magičnih rešenja!

Mislim da bi vecina ljudi u ovoj zemlji volela da se vrati u period od 1970-1987 ,kada je nas standard s obzirom na to da smo dobijali stanove, posle odredjenog broja godina rada i izdvajali u stambeni fond,zatim imali siguran posao,mogli da priustimo letovanje i zimovanje kada je skolovanje od osnovne skole do fakulteta bilo besplatno za sve ,kada je zdravstvo bilo besplatno za sve,tada nam je standard bio najblizi evropskom plate su bile oko 1000 maraka s tim da je vecina ljudi imala stan i siguran posao ,slobodnu subotu inedelju, a vecina ovih standarda sto se tice ljudskih prava bila ispunjena.Ovo govorim iz licnog iskustva inace sam rodjen 1972 i to mi je najlepsi period zivota ,moj otac je za tih 18 godina stekao stan izgradio vikendicu, islismo na letovanje i zimovanje svake godine i kupio je tri puta nova kola na kredit svake pete godine, sve od radnicke plate naravno i majka mi bila takodje sa srednjom strucnom spremom sluzbenik.Firme u kojima su radili radile su punom parom i za strano trziste.Mislim da bi ljudi voleli da se vrati to vreme ali s tom razlikom da firme ne budu drustvene vec drzavne kao sto je slucaj u Kini to jest da bude socijal demokratsko uredjenje mesavina privatnih firmi i privatnog sektora i drzavnih firmi.Ovo je uradjeno u Kini i ne vidim da firme sa zapada imaju nesto protiv njihovog uredjenja koje je komunisticko i njihove postavke.Sve strane firme imaju svoje fabrike tamo sto dokazuje da je sva roba ovde iz Kine.Uredjenje koje smo imali u tom periodu 1970-1987 je socijalisticko ali bio je dozvoljen privatni sektor i taj period sa komunizmom koji je imala Rusija i druge zemlje nema nikakve veze.
Narod bi to voleo a to ne nudi ni jedna stranka iako su svi politicari odrasli u tom periodu i dobro se secaju tog vremena. Polazim od sebe ali stranke treba da budu jasne i kazu da se to vreme nece ponoviti nikad vise i da ulazimo u liberalni kapitalizam gde postoji sloj ekstremno bogatih i gde ce klasne razlike biti ogromne i gde kapital vlada zemljom a ne stranke i politicari koji nemaju kapital.Da jasno kazu da da ce i ostale firme privatizovati da ce ostati samo par jkp preduzeca.Moje misljenje da je to nesto van svake logike da se drzava odrekne cistog profita iz recimo nekih firmi koje su dobro poslovale i cijim je profitom mogla da puni budzet.Da me neko neshvati pogresno ne govorim operiodu 90 desetih vec o periodu 1970-1987.Po meni bilo ko da dodje na vlast potpuno mi je svejedno ono sto bih ja zeleo vise nece biti nikad a lib.kapitalizam gde je radno vreme 9-17 gde se radi 26 dana u mesecu i 70 posto radnog stanovnistva ima platu 250-500 evra,skojom se jedva zivi gde se sve placa,gde su sanse za kupovinu stana i penziju nikakve kod vecine gradjana ,gde je cover statisticki podatak i nista vise hvala meni se to nesvidja ni malo.Sustina je u jeftinoj radnoj snazi to je jedini razlog koji imaju velike firme.Sve ovo govorim na osnovu licnog iskustva radio sam znaci 15 god i u drzavnoj i u privatnoj firmi.Sta god pricali i ko god dosao na vlast nemoze da kontrolise tok novca jer nema vlasnistvo ni nad cim u privredi mislim da drzavu te s toga onaj ko ima novac i kapital kontrolise trziste a politicari su ko babe na pijaci koje mogu da pricaju sta zele.Zakljucak je da je svejedno ko god dosao na vlast put u eu i liberalni kapitalizam nece zaustaviti niko vise, hvala sto se mene tice to je highway to hell za obicnog coveka kao sto kaze pesma ac dc.Inace sa ekonomijom nemam nikakve veze a ovo sto sam napisao je iz iskustva i zdravog rezona.

U naslovu teksta nedostaje upitnik. Odgovor na vaše pitanje je veoma lak. Milijarda je džeparac naših bogataša, naročito ako mislite na dinare.

Mislim da bi vecina ljudi u ovoj zemlji volela da se vrati u period od 1970-1987 ,kada je nas standard s obzirom na to da smo dobijali stanove, posle odredjenog broja godina rada i izdvajali u stambeni fond,zatim imali siguran posao,mogli da priustimo letovanje i zimovanje kada je skolovanje od osnovne skole do fakulteta bilo besplatno za sve ,kada je zdravstvo bilo besplatno za sve,tada nam je standard bio najblizi evropskom plate su bile oko 1000 maraka s tim da je vecina ljudi imala stan i siguran posao ,slobodnu subotu inedelju, a vecina ovih standarda sto se tice ljudskih prava bila ispunjena.Ovo govorim iz licnog iskustva inace sam rodjen 1972 i to mi je najlepsi period zivota ,moj otac je za tih 18 godina stekao stan izgradio vikendicu, islismo na letovanje i zimovanje svake godine i kupio je tri puta nova kola na kredit svake pete godine, sve od radnicke plate naravno i majka mi bila takodje sa srednjom strucnom spremom sluzbenik.Firme u kojima su radili radile su punom parom i za strano trziste.Mislim da bi ljudi voleli da se vrati to vreme ali s tom razlikom da firme ne budu drustvene vec drzavne kao sto je slucaj u Kini to jest da bude socijal demokratsko uredjenje mesavina privatnih firmi i privatnog sektora i drzavnih firmi.Ovo je uradjeno u Kini i ne vidim da firme sa zapada imaju nesto protiv njihovog uredjenja koje je komunisticko i njihove postavke.Sve strane firme imaju svoje fabrike tamo sto dokazuje da je sva roba ovde iz Kine.Uredjenje koje smo imali u tom periodu 1970-1987 je socijalisticko ali bio je dozvoljen privatni sektor i taj period sa komunizmom koji je imala Rusija i druge zemlje nema nikakve veze.
Narod bi to voleo a to ne nudi ni jedna stranka iako su svi politicari odrasli u tom periodu i dobro se secaju tog vremena. Polazim od sebe ali stranke treba da budu jasne i kazu da se to vreme nece ponoviti nikad vise i da ulazimo u liberalni kapitalizam gde postoji sloj ekstremno bogatih i gde ce klasne razlike biti ogromne i gde kapital vlada zemljom a ne stranke i politicari koji nemaju kapital.Da jasno kazu da da ce i ostale firme privatizovati da ce ostati samo par jkp preduzeca.Moje misljenje da je to nesto van svake logike da se drzava odrekne cistog profita iz recimo nekih firmi koje su dobro poslovale i cijim je profitom mogla da puni budzet.Da me neko neshvati pogresno ne govorim operiodu 90 desetih vec o periodu 1970-1987.Po meni bilo ko da dodje na vlast potpuno mi je svejedno ono sto bih ja zeleo vise nece biti nikad a lib.kapitalizam gde je radno vreme 9-17 gde se radi 26 dana u mesecu i 70 posto radnog stanovnistva ima platu 250-500 evra,skojom se jedva zivi gde se sve placa,gde su sanse za kupovinu stana i penziju nikakve kod vecine gradjana ,gde je cover statisticki podatak i nista vise hvala meni se to nesvidja ni malo.Sustina je u jeftinoj radnoj snazi to je jedini razlog koji imaju velike firme.Sve ovo govorim na osnovu licnog iskustva radio sam znaci 15 god i u drzavnoj i u privatnoj firmi.Sta god pricali i ko god dosao na vlast nemoze da kontrolise tok novca jer nema vlasnistvo ni nad cim u privredi mislim da drzavu te s toga onaj ko ima novac i kapital kontrolise trziste a politicari su ko babe na pijaci koje mogu da pricaju sta zele.Zakljucak je da je svejedno ko god dosao na vlast put u eu i liberalni kapitalizam nece zaustaviti niko vise, hvala sto se mene tice to je highway to hell za obicnog coveka kao sto kaze pesma ac dc.Inace sa ekonomijom nemam nikakve veze a ovo sto sam napisao je iz iskustva i zdravog rezona.

@Darko
Jasno mi je šta želiš da kažeš, i naravno da bi se ljudi rado vratili u vremena kada su mnoge stvari mogli da imaju. Slažem se ja da je to bilo lepo vreme i da je sreća tada bila veća nego danas, ili nam se barem činila. Jedno je sigurno, a to je da ćemo se uvek sećati lepih uspomena, a one ružne potiskivati. To je ljudska priroda, ali stvari su drugačije u mnogo faktora.
1. Tadašnja ekonomija jeste jednim delom bila izvozna, ali su postojale mnoge firme, u kojima se ništa nije radilo, a opstanak je zavisio od dokapitalizacije tih preduzeća, i to od viška od uspešnih preduzeća. Veliki faktor u ekonomiji su bile firme koje su trgovale robom na relaciji Istok-Zapad i obrnuto, što je nestalo padom berlinskog zida. Ogromno tržište istočne Evrope od 150 miliona ljudi nudilo je sve što smo mi mogli da uradimo, i to po nižoj ceni. Tu možda nije bio kraj naše industrije, ali se smanjio potencijal za profit, što je uticalo na preduzeća sa gubitkom, koja više nisu mogla da budu izdržavana kao ranije.
Vredi spomenuti i kreditiranje, koje je služilo za održanje socijalnog mira, pre nego da se investiralo u nešto što je moglo da napravi dodatnu vrednost. Sa tom praksom nastavilo se i do danas. Glavni nedostatak je jasan plan šta želimo da postignemo kreditiranjem.

2. Možda je tvoj otac zaradio sve te stvari koje su mu u socijalizmu priuštene, ali mnogi nisu radili za to što su imali, jer da je bilo tako ne bi uništavali to sa takvom lakoćom, kao što mnogi jesu to radili. Ne mislim tu samo na rat, već i na stanje zgrada u našoj zemlji. Odnos koji smo mi izgradili prema svojoj imovini, globalno gledano, ukazuje na poklonjeno, a ne na stečeno! NIsmo umeli a i sada ne umemo da cenimo ono što imamo, i to ukazuje da je taj sistem u kome svako može doći do stana, auta, putovanja, odeće, obuće i bilo kakve vrednosti, u potpunosti pogrešan.
3. Kineski sistem na prvi pogled možda deluje ispravan, ali se tamo radi i subotom i nedeljom i praznicima i to po 12 sati. Sve se bazira na velikoj radnoj snazi, koja polako stari, a nova nije toliko velika. Pritom je cena rada (plata) prilično niska u mnogim sektorima, a posebno u tekstilnoj industriji, koja je najveća po broju zaposlenih. Mi nemamo ni uslove za tako nešto, jer nemamo veliku populaciju. S druge strane, liberalizam u poslovanju mora da se desi, jer država nema šanse da se bori sa korporacijama, koje imaju resurse za ostvarivanje rezultata.
4. Moj ti je savet da prestaneš da se osvrćeš za prošlošću, jer se ona ponoviti neće. Danas, sutra i prekosutra, moraš da počneš da se boriš, jer nijedno radno mesto nije zagarantovano. Nema garancija za uspeh, jedino konstantna adaptacija na promene, i tako dok si živ. Deluje to malo strašno, ali život jeste strašan, i ništa vredno nećeš napraviti, ako se za to ne izboriš, jer jednostavno nema magičnih rešenja!

U naslovu teksta nedostaje upitnik. Odgovor na vaše pitanje je veoma lak. Milijarda je džeparac naših bogataša, naročito ako mislite na dinare.