Grad veličine jajeta i tornado: Prete nam nove superćelijske oluje?

Prošle godine smo se svi upoznali sa superćelijskom olujom, od kojih se i sada strahuje, a direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić kaže za "Blic" da globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja.

On objašnjava da su se superćelijske oluje u Srbiji javljale i ranije, da se nismo prvi put prošle godine susreli sa njima. Kaže da su samo one sposobne da produkuju krupan grad prečnika većeg od 5 centimetara, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka.

Kako nastaje superćelijska oluja

Uspešno može da se prognozira najranije 3 do 5 dana unapred koji region će pogoditi, a upozorenje za konkretnu lokaciju izdaje se tek nekoliko časova unapred.

Prema rečima prof. dr Nikolića, za nastanak superćelijskih oluja neophodno je podizanje vlažnog, toplog i nestabilnog vazduha u atmosferskoj sredini u kojoj postoji izraženo vertikalno smicanje vetra, koje možemo posmatrati po pravcu i intenzitetu.

"Najvažniji je profil vetra od Zemljine površine do šest kilometara visine. Gde god da se na svetu prethodno navedeni uslovi ispune, može nastati superćelijska nepogoda. Ovakvih oluja je u našem podneblju bilo i ranije, ali određeni trendovi klimatskih elemenata mogu usloviti da se njihov broj poveća. Kao ilustraciju navešću ekstremnu oluju sa intenzivnim superćelijskim procesom, koja je zahvatila pojedine delove Srbije 25. jula 1987. godine, kada je oblak od severnog dela Slovenije i južne Austrije, preko južnih delova Mađarske i severnih delova Hrvatske, gotovo dijagonalno prešao Vojvodinu i nastavio kroz Rumuniju. Sve vreme je davao jak grad i orkanske udare vetra," kaže prof. dr Jugoslav Nikolić.

Dužina trase premeštanja oblaka bila je tada više od 1.000 kilometara, širina oko 30 kilometara, a evidentirana šteta od grada samo u Vojvodini iznosila je 11 odsto bruto nacionalnog dohotka severne pokrajine.

"Ekstremna je bila i 2014. godina kada je osim drastičnih padavina, koje su izazvale poplave u maju, celo proleće i leto obeležio suficit padavina. Dve godine kasnije, u junu 2016, superćelijska nepogoda, koja se razvila nad Beogradom, izazvala je krupan grad i tornado u Pančevu, a zatim se preko Banata, Rumunije i Ukrajine premeštala sve do Rusije, gde je oblak konačno oslabio. Proleće i leto 2023., takođe će ostati zapamćeni na listi godina sa velikim brojem vremenskih nepogoda, naročito na severu Italije, u zapadnim i centralnim delovima Balkana, kao i u oblasti Alpa," navodi direktor RHMZ.

Kad najranije može da se prognozira superćelijska oluja

Prema rečima prof. Nikolića, od jednoćelijskih i višećelijskih grmljavinskih oluja, superćelijske se razlikuju pre svega po rotirajućoj uzlaznoj struji vazduha, koja se javlja jedino u atmosferskim sredinama sa jakim, izraženim vertikalnim smicanjem vetra.

"Rotirajuća uzlazna struja omogućava dug životni vek ovim olujama. Jedino su one sposobne da produkuju krupan grad prečnika većeg od 5 centimetara, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka. U kojoj meri će u predstojećoj sezoni biti superćelijskih oluja, teško je unapred proceniti, zbog kompleksnosti atmosferskih uslova koji su neophodni za njihov nastanak. Globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja, ali od jedne do druge sezone njihov broj varira. Uspešno se može prognozirati najranije 3 do 5 dana unapred, ako govorimo o prognozi i upozorenju po regionima. Za konkretne lokacije upozorenja izdaju se uz pomoć radarskih i satelitskih osmatranja nekoliko časova unapred," kaže Nikolić.

Grmljavinske nepogode u skladu sa kalendarom

Srbijom ovih dana para grmljavinski sistem. Prof. Nikolić kaže da su ove godine grmljavinske nepogode, počele da se javljaju u skladu sa kalendarom.

"Kao retka pojava, grmljavine se mogu osmotriti i zimi, ali proleće i leto su ipak godišnja doba kada su atmosferski uslovi, u smislu temperature, vlage i nestabilnosti, najpovoljniji i najoptimalniji za njihov nastanak i za njihovu čestu pojavu," kaže on.

Kaže da je RHMZ, prema usvojenom Zaključku Vlade RS, izvršio sve pripremne radnje u skladu sa Zakonom o odbrani od grada, i da je obezbeđeno 24012 protivgradnih raketa.

"U 2024. godini odbrana će se sprovoditi na 7.758.900 hektara, od čega je poljoprivredno zemljište 5.108.177 hektara. Trenutno je ukupno obezbeđeno 24.012 protivgradnih raketa, što je optimalna snabdevenost lansirnih stanica sa raketama. Cilj odbrane je da se rizik od grada umanji, jer je grad elementarna nepogoda koja se nikakvim sredstvima nigde u svetu ne može sprečiti. Mi činimo sve što je moguće da se štete umanje u skladu sa strukom, pošto apsolutne zaštite nema. Efikasnost zaštite u svetu se kreće od 35 do 60 odsto, a kod nas u Srbiji ona prevazilazi 70 odsto," kaže direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić.