U Evropu ušlo 29 miliona migranata u prethodnih deset godina

Joksimović je tokom uvodnog obraćanja na konferenciji "Migrantska kriza i Zapadni Balkan" koju zajednički organizuju Centar za spoljnu politiku i Hanns Seidel fondacija istakla da nisu sve zemlje podjednako izložene dolasku migranata, a prva država koja je bila na udaru migrantskog talasa je bila Italija 2010. godine.

"Ostrvo Lampaduza je i danas prvo stajalište za veliki broj migranata, a kriza je kulminirala 2015. ratom u Siriji. Rute su se promenile i Zapadni Balkan je došao u središte ove teme kao tranzitna ruta, ali ne i krajnja destinacija što je pokazalo koliko je ova oblast iz bezbednosnog ugla značajna za EU", rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija je pokazala izuzetnu operabilnost da sa problemom migracija na adekvatan način izadje na kraj, dok države EU nisu podjednako reagovale.

"Imamo Mađarsku koja je podigla žičanu ogradu na granici sa Srbijom koja i danas postoji. Veliki broj migranata je ugrozio odredjene evropske vrednosti jer unutrašnje granice u EU nisu slobodne kao što su bile u periodu pre krize jer postoje kontrolni punktovi na graničnim prelazima izmedju odredjenih država članica što izaziva i negativne reakcije", objasnila je Joksimović.

Regionalni direktor Hanns Seidel fondacije za Jugoistočnu Evropu Klaus Flajzinger izjavio je da je većina balkanskih zemalja tranzitno područje za migrante, ali da za Srbiju ne može da se kaže da je samo tranzitna država jer za ljude iz Rusije predstavlja zemlju destinacije.

"Migrantska kriza je buknula tokom 2015. i 2016. godine, ali ona još uvek nije gotova. Još uvek se ulažu zajednički napori da se na pravnom nivou suzbije nelegalna migracija. Medjutim, još uvek nam nedostaje jednistvo i jednoglasnost zbog čega treba razgovarati o tome da bismo pronašli neka zajednička rešenja", poručio je Flajzinger.

On je napomenuo da je Srbija nedavno dobila pohvalu od Federalne kancelarije za izbeglice Nemačke zato što je delotvorno upravljala granicom na prelazima sa Madjarskom.

Prema njegovim rečima, migrantska kriza utiče na sve sfere života, preko ekonomije, demografije, pa do kulture.

Učesnici panela "Evropa, EU i problem migranata" su ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson, ambasador Italije u Srbiji Luka Gori, evropski oficiri za vezu za migracije pri Delegaciji EU u Srbiji Ričard Goldšmit, predstavnik, Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji Sofiane Adjali, kao i komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.