Voda se povukla, ali šteta i očaj ostaju

Pogotovo zato što mnogi od njih, iako su to želeli, nisu mogli da se osiguraju.

"Već smo očistile većinu prljavštine", kaže Mari-Elen Krauze. Ona u Mendenu, u Zauerlandu, vodi Vilu Dominik, objekat za osobe sa invaliditetom. Sredinom jula, nakon obilnih kiša, u roku od samo nekoliko sati obično mirni potok Hene pretvorio se u besnu reku i poplavio velike delove centra Mendena, piše Dojče vele.

"Džakovi s peskom koje smo postavili ispred zgrade nisu mogli da zaustave poplavu", kaže Mari-Elen Krauze. U Vili Dominik žive 44 osobe, uglavnom s težim invaliditetom, te one imaju 24-časovnu negu.

Iz objekta se rečica i ne vidi, udaljena je oko 150 metara. Ali kada je kroz Hene nadošla deset puta veća količinu vode od uobičajene, ona je napunila i podrum objekta za invalide. Korisnici doma na vreme su prebačeni na više spratove, a time i na sigurno. I kako je Hene brzo nabujao, tako se brzo i vratio u korito.

Materijalna šteta u Vili Dominik je ogromna, procenjuje se na oko pola miliona evra, kaže Mari-Elen Krauze. To je velika suma za neprofitno Udruženje za osobe sa fizičkim i višestrukim invaliditetom (VKM). Mari-Elen Krauze ne zna kako da prikupi taj novac.

Osiguravajuće kuće odmahuju rukom

Kada se udruženje uselilo u tu zgradu 2009. godine, posebno su hteli da se osiguraju od prirodnih nepogoda. Ali sva osiguravajuća društva kod kojih su to tražili su odbila. Očigledno su se još uvek sećali troškova nakon poplave 2007. godine. Tada su osiguravajuće kuće morale duboko da zarone u džep kako bi isplatile osiguranu štetu. I zato ne žele da ponovo tako nešto dožive, ne u Mendenu.

VKM na kraju nije uspeo da sklopi osiguranje od prirodne opasnosti, tj. osiguranje koje preuzima štetu u slučaju prirodnih nepogoda kao što su jake kiše, klizišta ili poplave. Osiguravajuće firme su udruženje - bar indirektno - prisilile da samo snosi rizik od poplave.

A udruženje to ne može, to je sada svima sasvim jasno. Gde bi ustanova za osobe sa posebnim potrebama mogla da prikupi pola miliona evra da bi mogla dalje da radi? Poplava je uništila lift bez kojeg korisnici invalidskih kolica ne mogu da se prevezu s jednog sprata na drugi. Katastrofa je uništila i četiri specijalna transportera, protivpožarni sistem, server alarma i još mnogo toga. Mari-Elen Krauze nadu donekle polaže u privatne donatore, ali još više u političare.

Ko snosi rizik od klimatskih promena?

Poplava je preplavila veliki broj socijalnih institucija u Nemačkoj, kao i porodične kuće i poslovne prostore. Generalno udruženje nemačkih osiguravajućih kuća (GDV) procenjuje da samo 46 odsto zgrada ima osnovno osiguranje. GDV odbija da zaključivanje takvog osiguranja bude zakonski propisano, tj. odbija da to bude obaveza za sve vlasnike zgrada. Osiguravajuća društva ne mogu da sama snose posledice klimatskih promena, navodi GDV.

Poslanik socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu Sebastijan Hartman to vidi potpuno drugačije. U intervjuu za DW on se zalaže za elementrano osiguranje od prirodnih nepogoda za sve vlasnike kuća. Hartman od države traži da izradi odgovarajuće modele.

Slično razmišlja i premijer nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Vinfrid Krečman iz redova Zelenih. Vlasnici zgrada i imovine morali bi da formiraju zajednicu zasnovanu na solidarnosti, kaže Krečman. U suprotnom će, smatra, štete u budućnosti teško moći da budu prevladane. Predstavnici svih stranaka saglasni su da će vremenski uslovi postati još ekstremniji, kao rezultat klimatskih promena.

To je još jedan razlog za brzo pronalaženje rešenja. Država za sada priskače u pomoć novcem poreskih obveznika: 400 miliona evra hitne pomoći već je stavljeno na raspolaganje, a planira se i fond vredan više milijardi koji je namenjen za pomoć i osiguranim i neosiguranim osobama. Mari-Elen Krauze i njeno udruženje takođe bi trebalo da imaju koristi od toga.